National Post
 
19.12.2001. 
 
Isabel Vincent
 
Bogati Srbin pokusao da kupi zivot u Kanadi
 
 
TORONTO - Bogoljub Karic, srpski tajkun i kanadski imigrant protiv koga je prosle nedelje podignuta optuznica za privredni kriminal u Jugoslaviji, kao deo najvece istrage te zemlje o korupciji pod bivsim jugoslovenskim liderom Slobodanom Milosevicem, voli da pozira za fotografe.
 
Nakon sto je stigao u Kanadu po programu inostranih investitora pocetkom 1993. godine, g. Karic je brzo pokusao da postane deo severnoamerickog establismenta.
 
Naocit biznismen sa brkovima je posecivao vazne skupove za prikupljanje fondova i sastajao se sa intelektualnim i poslovnim liderima, pozirajuci fotografima sa svakim, pocev od Zana Kretjena, premijera, do Bila Klintona, bivseg americkog predsednika, i njegove zene Hilari. On je dao novac odredjenom broju dobrotvornih organizacija, i bar jedan prilog Liberalnoj stranci Kanade.
 
"Dok su bili ovde on [g. Karic] i njegova braca isli su na sve vazne skupove za prikupljanje novca za Liberalnu stranku", rekao je jedan biznismen iz Toronta, koji je poslovao sa Karic familijom i bio im blizak nekoliko godina. "Oni su ocajnicki pokusavali da postanu kanadski drzavljani, i pokusali su da kupe imigranstki status. Mislili su da mogu sve da kupe".
 
Prema poverljivim dokumentima kanadske vlade do kojih je dosao list National Post, oni su skoro i uspeli u tome.
 
G. Karic je pomno ubelezio priloge koje je dao Liberalnoj stranci, medju ostalim dobrotvornim prilozima, na svojoj molbi za kanadsko drzavljanstvo sredinom 1990-ih godina, kao dokaz da su se clanovi Karic familije utvrdili na kanadskom tlu i da su posveceni tome da budu dobri drzavljani Kanade.
 
U jednom pismu podnetom kao deo molbe g. Karica za drzavljanstvo, njegov tadasnji advokat, Stiven Grin, je napisao da je "g. Bogoljub Karic filantrop, daje brojne priloge i dobrotvorne donacije u Kanadi, i jasno je stavio do znanja da je Kanada njegov dom kroz: Kampanju za izgradnju Covenant House, Izbori u Kanadi (sic), United Way,  Liberalna stranka Kanade, Kanadsko policijsko udruzenje, Metro Toronto International Caravan, Big Brothers of Peel, Srpska pravoslavna crkva Corp."
 
Sve priznanice za ove priloge su adresirane na Dan Jan International Inc., kompaniju koju su u avgustu 1992. u Ontariju osnovali g. Karic i njegova tri brata Sreten, Zoran i Dragomir.
 
G. Karic je najmladji od cetvorice brace, koji su bivsi kafanski muzicari sa Kosova. Oni su zapoceli biznis otvaranjem male prodavnice poljoprivrednih alatki u svom rodnom gradu Peci. Izgradili su ogromno globalno bogatstvo uz pomoc zajma za mali biznis od tadasnje komunisticke vlade u Jugoslaviji 1980-ih godina.
 
Ali u Jugoslaviji vladini zvanicnici kazu da su braca izgradila svoje bogatstvo, za koje se prica da danas iznosi blizu 4 milijarde USD, i drugim sredstvima. Oni optuzuju g. Karica, koji ce sledeceg meseca napuniti 48 godina, da je finansijski profitirao od prijateljstva sa g. Milosevicem, dugog jednu deceniju. Prema Mladjanu Dinkicu, guverneru Narodne banke Jugoslavije, g. Karic i dalje deluje, u stvari, kao porodicni bankar Milosevica, investirajuci deo porodicnog novca cak i dok Milosevic ocekuje sudjenje za optuzbe za genocid i ratne zlocine na tribunalu u Hagu.
 
G. Dinkic jos kaze i da je g. Karic prebacio velike sume novca van zemlje, u kompanije na Kipru koje on kontrolise. Proslog meseca je Narodna banka Jugoslavije likvidirala g. Karicevu banku u jugoslovenskoj prestonici Beogradu, kad nije mogla da plati porez na profit od 30 miliona USD za kompanije koje su finansijski profitirale od svojih veza sa g. Milosevicem.
 
G. Karic vatreno odbacuje optuzbe protiv sebe. Nedavno je na drzavnoj televiziji rekao da su optuzbe deo zavere njegovih politickih neprijatelja da podriju njegove poslovne mogucnosti u Jugoslaviji. Uz banku, g. Karic i njegova braca poseduju i kompaniju za mobilnu telefoniju (Mobtel), televizijsku stanicu (BK Televizija) i jedan privatni univerzitet u Jugoslaviji. Takodje imaju holding preduzeca u Rusiji i Velikoj Britaniji.
 
U jesen 1992. godine, par meseci nakon sto je medjunarodna zajednica uvela ekonomske sankcije Jugoslaviji zbog rata u Hrvatskoj, g. Karic je odlucio da prosiri svoje carstvo na Kanadu. U jednom intervjuu reporteru lista The Toronto Star, on je rekao da su on i njegova braca zelela da vode svoj biznis u Kanadi "jer je to otvoreno i demokratsko drustvo ... mesto koje pruza mogucnosti". G. Karic je rekao da Jugoslavija, komunisticka zemlja koja je brzo postajala parija nakon sto su Ujedinjene nacije uvele sankcije u maju 1992., vise nije dobra baza da se odatle vodi poslovno carstvo.
 
U to vreme, rekao je, BK Family Holdings, kompanija koju poseduje klan Karic, obuhvatala je sve od tekstilnih fabrika u Kini i Indiji do banki u Rusiji i drugim delovima bivseg Sovjetskog Saveza.
 
Izmedju 1992. i 1996., g. Karic je osnovao cetiri kompanije u Ontariju. Dan Jan International, kompanija koja je davala priloge Liberalnoj stranci Kanade, bila je, prema jednom poverljivom dokumentu kanadske vlade, do kojeg je nedavno dosao National Post", korporacija sa bazom u Ontariju ukljucena u brojne poslovne koncerne, ukljucujuci tu i proizvodnju i izvoz kozmetickih prozivoda, kao i izvoz kanadskog znanja, tehnologije i opreme iz oblasti gradjevinarstva".
 
Kad su stigli u Kanadu, g. Karic i njegova zena Milanka su uspeli, ocigledno, da se kvalifikuju za kanadsko drzavljanstvo, munjevitom brzinom. Od 8. februara 1993., dana kad su prvi put dosli u Kanadu, do 9. februara 1993., kada pecat na njihovom pasosu pokazuje da su napustili ovu zemlju i usli u Englesku, g. Karic i njegova zena su dobili brojeve zdravstvenog osiguranja, zdravstvene knjizice Ontarija i kreditne kartice koje je izdala Canadian Imperial Bank of Commerce, koja je takodje odobrila ovoj porodici hipoteku na barem jednu od njihovih nekretnina u juznom Ontariju.
 
"Cini mi se nezamislivim da se toliko puno zadataka moze obaviti za jedan dan", kaze Valter Borosa, sudija Suda za drzavljanstvo, sada u penziji, koji je predsedavao povodom molbe za drzavljanstvo porodice Karic.
 
Kad su se Karici pojavili pred njim na sudu u Vudbridzu, Ontario, 12.marta 1997. godine, sudija Borosa im je prvo odobrio drzavljanstvo. Ali, u nedavnom intervjuu, on je rekao da kad je ponovo pregledao njihovu moblu, poceo je da sumnja. Mesec dana nakon njihovog pojavljivanja pred sudom, sudija Borosa je opozvao svoju odluku.
 
U jednom pismu od 29. aprila 1997. godine, upucenom Bogoljubu i Milanki Karic, sudija Borosa je skicirao svoju odluku, rekavsi: "Stvarno sumnjam da ste utvrdili, a kamoli odrzali, dovoljno veza sa Kanadom tokom svojih odsustava da bi vam se ta odsustva racunala kao periodi  prebivalista prema Zakonu".
 
U stvari, tokom trogodisnjeg perioda (od 8.februara 1993. do 9. juna 1996), g. Karic je bio u Kanadi samo 129 dana; njegova zena je bila ovde 102 dana tokom istog ovog perioda. Sudija Borosa je takodje primetio u svojoj odluci da, iako je g. Karic zaista investirao u nekretnine i osnovane kompanije u Ontariju, njima uglavnom upravljaju trece strane, dok su Karici van zemlje.
 
"Svi drugi pokusaji da se dokaze trajno boraviste u Kanadi, na primer kupovina kuce, imovine za kucu i usluga, filantropske aktivnosti, vrsile su trece strane sa pristojnog odstojanja", rekao je sudija Borosa u svojoj odluci. "Isto tako, druge podnete izjave kao podrska ustanovljavanju i ocuvanju kanadskog nacina zivota su sumnjive - na primer, ustanovljenje licnih bankovnih racuna 6. februara 1993., pre stvarnog dolaska u Kanadu dva dana kasnije; interesantno je da je g. Karic uspeo da se registruje kod jednog lekara (u Torontu) mesec dana pre nego sto je prvi put dosao u ovu zemlju".
 
Prema jednom biznismenu iz Toronta, koji je radio sa ovom porodicom nekoliko godina, u barem jednoj prilici Karici su kupili avionske karte da bi poduprli svoju molbu za drzavljanstvo sa dokazom da su bili u Kanadi. Karte nisu nikad iskoriscene, kaze on.
 
U pokusaju da postigne da se odobri molba njegovog klijenta, g. Grin, advokat koga su angazovali Karici, rekao je da su g. Karic i njegova zena morali da odsustvuju iz Kanade da bi  se pozabavili svojim ogromnim finansijskim carstvom sirom sveta.
 
"Od kad je emigrirao u Kanadu g. Karic je osnovao cetiri korporacije u Ontariju i sistematski je preusmeravao svoja inostrana preduzeca u svoj novi centar rada u Kanadi. Dan Jan International Inc. sada ima kancelarije u Moskvi. Uz to, g. Karic je ukljucen u nekoliko tekucih mesovitih projekata u Beogradu u Jugoslaviji. Njegova licna paznja je potrebna za ugovaranje poslovnih sporazuma i odlucivanje o slozenim pitanjima. G. Karic je uspeo da privuce svoju opseznu mrezu kontakata sirom sveta da promovise ciljeve svojih kanadskih kompanija, u korist kanadskih gradjana i kanadske ekonomije".
 
Osim toga, sudija Borosa je obavesten da je "g. Karic pomogao oslobadjanje kanadskih mirovnjaka koji su drzani kao taoci u Bosni" u leto 1995.
 
Tokom neresene situacije izmedju UN snaga i vlade bosanskih Srba u prolece te godine, bosanski Srbi su oteli oko 400 UN lica u maju. Iako su oslobodili vecinu svojih zatvorenika, 12 kanadskih UN mirovnjaka, zajedno sa 14 drugih, su jos uvek drzali kao taoce mesec dana kasnije, u odmazdu za NATO vazdusne napade. Nije jasno bas kako su oslobodjeni, iako nekoliko novinskih izvestaja ukazuje na to da se to dogodilo kao rezultat pritiska Miloseviceve vlade na snage bosanskih Srba.
 
Sudija Borosa je rekao da je impresioniran ovim poslednjim detaljom, ali da, kad se raspitao u Otavi "Nisam mogao da pronadjem dokaze" da su Kanadjani oslobodjeni zbog delovanja g. Karica, rekao je on u jucerasnjem intervjuu.
 
Prema Zakonu o drzavljanstvu, ako je neko uradio nesto izuzetno u korist Kanade, odredjeni zahtevi za drzavljanstvo se mogu prevideti, rekao je sudija Borosa.
 
Nije jasno da li je g. Karic odigrao neku ulogu u oslobadjanju kanadskih mirovnjaka, iako je u to vreme imao veoma dobre veze sa Milosevicevom vladom.
 
On je bio i veoma blizak sa Milosevicevom familijom licno. Porodica Karic je kupila veliku kucu odmah do porodicnog doma Milosevica, u imucnom beogradskom naselju Dedinje, gde sada zive. G. Karic je takodje kratko zauzimao i polozaj u Kabinetu vlade g. Milosevica, i kaze da je ubedio bivseg jugolsovenskog lidera da se preda NATO snagama u leto 1999. g. Karic kaze da je dao ostavku sa svog polozaja u vladi jer je bio frustriran sto mere da se Srbija otvori stranim investitorima nisu primenjene.
 
Prosle jeseni, g. Milosevic je svrgnut sa vlasti narodnim ustankom u Beogradu, g. Karic se javno distancirao od svog prijatelja.
 
Takodje je poceo da prodaje svoju imovinu u Kanadi. Ovog leta je prodao veliku kucu u Vonu, naselju Toronta, koja je bila porodicno prebivaliste njegove porodice u Kanadi.
 
Iako g. Karic vise nema nikakvu imovinu registrovanu na njegovo ime u Kanadi, njegova sira familija i dalji zivi ovde.
 
Njihov nacin zivota, prema jednom njihovom poslovnom partneru iz Toront, koji ih poznaje, je prilicno imucan.
 
"Oni se ponasaju kao filmske zvezde", kaze ovaj bivsi poslovni partner, koji nije zeleo da bude imenovan. "Oni voze Bentlije i Lambordzinije i jedu u najboljim restoranima".
 
Prema jos jednom bivsem poslovnom partneru Karica, prodavnice luksuzne robe u otmenoj Bloor ulici u Torontu su znale da zatvore vrata drugim pokroviteljima kad clanovi klana Karic idu u kupovinu.
 
Cini se da je ova ekskluzivnost deo porodicne mistike. Jedan izvestaj za stampu pripremljen za porodicu Karic daje grb i stablo njihovih korena cak do cuvenih kosovskih trgovaca u 18. veku.
 
"U Jugoslaviji, ljudi koji rade za Bogoljuba zovu ga 'predsednik' ", kaze bivsi poslovni partner g. Karica iz Toronta. "On se vozi unaokolo u povorci automobila, a kad je bio u Beogradu, mogao je da kupi sve sto je hteo. Mada mislim da se stvari sada menjaju".

[ More Articles and Opinion ]

 

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.