http://www.nytimes.com/2001/06/29/world/29MILO.html

29. juni 2001.

STEVEN ERLANGER:
 

Milosevicevo sudjenje je test na mnogim nivoima

London, 28. juni - Slobodan Milosevic je konacno izveden na sud za zlocine protiv covecnosti, za koje je optuzen da ih je izvrsio tokom rata na Kosovu, sto je novom sistemu medjunarodnog prava pruzilo glavni test koji je zahtevao.

Sudjenje g. Milosevicu bi moglo trajati godinama, narocito ako ga kasnije optuze u vezi sa njegovom ulogom u ratovima u Bosni i Hrvatskoj, a njegovo svedocenje ce verovatno dovesti u nepriliku odredjen broj zapadnih lidera koji su pregovarali sa njim i tetosili ga veliki period njegove vladavine.

Zapad se kasnije okrenuo protiv g. Milosevica i krenuo u rat sa Srbijom oko Kosova, a zapadni lideri danas su bili brzi da aplaudiraju sramnom prebacivanju g. MIlosevica Tribunalu i obecaju novu pomoc Beogradu. Kako je jedan savetnik srpske vlade veceras rekao "Milosevic je postao isuvise skup da ga drzimo".

Ali nacin i brzina prebacivanja g. Milosevica u Hag danas ce takodje imati znacajne reperkusije za demokratske reformatore koji su ga porazili na izborima proslog oktobra i uhapsili ga pocetkom aprila.

Njihova odluka da se otresu g. Milosevica usled medjunarodnog pritiska, uoci medjunarodne donatorske konferencije na kojoj treba da se obeca pomoc Beogradu, moze da podeli demokratsku koaliciju i izazove da nova savezna vlada padne, forsirajuci prevremene izbore.

Crnogorski clanovi koji su se protivili predaji g. Milosevica kazu da ce dati ostavku na svoje polozaje, dok neki kazu da ce se sada konacno raspasti fragilna jugoslovenska federacija Crne Gore i Srbije.

Danas je Vidovdan, 612-ta godisnjica bitke na Kosovu, kad su Srbi osnovali nacionalni mit u svom slavnom porazu od Turaka. Gavrilo Princip je ubio nadvojvodu Ferdinanda na taj dan, zapocinjuci prvi svetski rat, a g. Milosevic doveo srpski nacionalizam na vlast, kad je dao najvazniji govor u svojoj karijeri na taj dan 1989. godine na Kosovu, obecavajuci da ce da zastiti Srbe tamo.

Za zapadnjake, ovaj dan ce obeleziti prikladni i ironicni luk za karijeru g. Milosevica, sa njegovim manipulisanjem patriotizmom i dovodjenjem krvi i smrti mnogim hiljadama u Bosni, Hrvatskoj i konacno na samom Kosovu. Ali za mnoge Srne prebacivanje g. Milosevica ce samo podvuci njegovu reputaciju njihovog branioca, koji trpi mucenistvo za izmucenu naciju kao sto su i drugi heroji.

Na jednom nivou prebacivanje g. Milosevica je kljucni i neophodni korak ka pomirenju Srbije sa ostatkom sveta, a da ne govoriomo o ostatku ovog regiona, rasparcanog u ratovima jugoslovenske secesije.

Ali na drugom nivou, brzi transfer g. Milosevica od strane srpske vlade, uprkos odluci Ustavnog suda i bez obavestavanja izabranog saveznog predsednika, Vojislava Kostunice, mnogi Srbi ce videti kao kukavicki odgovor na medjunarodnu ucenu, sto dalje podriva nezavisnost zemlje i osteceni pravni sistem.

Ne radi se o tome da ce isuvise Srba proliti suze za g. Milosevicem, koga su nekad duboko postovali. Oni su glasali protiv njega u velikom broju u oktobru, delom zato sto im je bilo dosta izolacije i siromastva koje im je on doneo. A nedavna otkrica masovnih grobnica u Srbiji sa albanskim telima prenetim sa Kosova otezavaju Srbima da se prave da nisu pocinili nijedan zlocin zbog kojeg ih svet osudjuje.

Ali ovaj transfer ce verovatno mnogi videti kao da se radi manje o pravdi a vise o novcu, i kao nacin na koji velike, pobednicke drzave sprovode svoju volju nad malim porazenim drzavama. Novac je potreban ocajnoj srpskoj privredi i srpska vlada mora da ima novac da pokusa da smanji kritike da je njena izborna pobeda donela malo opipljive koristi obicnim ljudima.

Jugoslavija trazi 1,3 milijarde USD pomoci povrh onih 400 miliona koje je vec dobila, ukljucujuci tu i vise od 140 miliona USD budzetske podrske, da isplati plate, penzije i socijalnu pomoc.

"Prodali smo ga za novac, a necemo zapravo dobiti bas puno novca" rekao je Aleksa Djilas, beogradski istoricar i politikolog. "Sjedinjene Drzave su prirodni lider sveta, ali kako vode? Ovo samo pothranjuje najgore americke nagone, osnazujuci ovaj siledzijski mentalitet".

Ali neki ce takodje videti transfer g. Milosevica, pre nego sto bi se moglo odrzati sudjenje kod kuce sa optuzbom za korupciju i zloupotrebu vlasti, kao neku vrstu lakog pranja ruku. Pustimo da g. Milosevic i par njegovih ortaka plate cenu krivice Srbije, reci ce oni, i budu zrtveni jarci za odgovornost nacije, izbegavajuci neke vece procese nacionalnog samoispitivanja ili istrage.

G. Djilas takodje deli ovo misljenje. "Ovo je takodje katastrofalno po srpsko samokaznjavanje, koje je takodje neophodno", kaze on. "Na neki nacin mi izbegavamo odgovornost za ono sto smo uradili. Trebalo bi da mu sudimo prvo ovde i iskopamo sve dokaze sami, i u bukvalnom i u metaforickom smislu".

Za tribunal je prebacivanje g. Milosevica velika pobeda, ali i izazov. G. Milosevic nije optuzen za genocid, vec za manje zlocine, i nije za Bosnu, gde su mnogi ljudi izgubili zivote u bombardovanju Sarajeva i masakrima kao onim u Srebrenici. Da li je tu lanac dokaza da se on osudi? Koliko bi moglo da zavisi od tajnih prisluskivanja od strane istih onih vlada koje su bombardovale Srbiju? Hoce li to biti prava pravda ili pravda pobednika?

Nijedan NATO komandant nije optuzen zbog koriscenja kasetnih bombi i druge municije i nijedan kosovski Albanac nije optuzen za ubijanje i izgon Srba sa Kosova. A kako braniti neko sudjenje kad je vlada SAD tako nepopustljivo protiv medjunarodnog suda na kome bi se jednog dana moglo suditi Amerikancima?

G. Milosevic je prvi izabrani predsednik koji je optuzen i predat medjunarodnom pravosudju, a verovatno ce biti i jedini, jer je Franjo Tudjman, hrvatski lider s kojim se g. Milosevic dogovorio o podeli Bosne, a koji nije nikad optuzen za hrvatske zlocine protiv muslimana i Srba, mirno umro dok je bio na polozaju 1999.godine 

"Sa srpskog stanovista, Milosevic ce biti jedini lider od svih ovih nitkova kome ce biti sudjeno", kaze g.  Djilas.

"Tudjman ne samo da je umro mirno u svom krevetu, vec se lecio od raka u bolnici Walter Reed Hospital u Vasingtonu; "kao i njegov ministar odbrane Gojko Susak", kaze g. Djilas. A, dodao je, Vilijam Peri, bivsi americki ministar odbrane, je isao na sahranu g. Suska, "i citirao Sekspira".

"Ljudi ce misliti da je samo Milosevic potpisao sporazum u Rambujeu i njega bi lecili od visokog krvnog pritiska u Vasingtonu, umesto toga je otisao u Hag", kaze on.

Za neke je takodje problematican nacin na koji je srpska vlada delovala danas uprkos Ustavnom sudu kojeg je naimenovao Milosevic, plaseci se daljnjeg odlaganja transfera.

G. Kostunica, ustavni pravnik, nije uspeo da isposluje da se zakon o prebacivanju g. Milosevica usvoji u saveznoj skupstini, pa se pristupilo donosenju dekreta. Dok je g. Kostunica obecao tokom svoje izborne kampanje da nece nikad dozvoliti da se g. Milosevic posalje na ovaj tribunal, on se konacno pomirio sa prebacivanjem g. Milosevica u Hag, u sud kojeg je on duboko kritikovao. Ali g. Kostunica je verovao da cak i g. MIlosevic ima pravo na pravni proces zalbe.

To je glavni razlog sto je srpska vlada premijera Zorana Djindjica odlucila da ne obavesti g. Kostunicu o svojoj odluci da prebaci g. Milosevica, bas kao sto je i g. Djindjic cekao da g. Kostunica bude van zemlje proslog marta da zapocne hapsenje g. Milosevica.