http://www.nytimes.com/2001/07/04/opinion/04MOSS.html?todaysheadlines

4. juli 2001.

David A. Moss i Bruce R. Scott :

Ekonomija za Kosovo, jedna po jedna cigla

Boston - Dve godine su prosle otkad je NATO uspesno isterao srpske snage sa Kosova, sto je znacajno postignuce. Medjutim, iskustvo NATO-a i Ujedinjenih nacija u narednoj okupaciji je pokazalo da je lakse osloboditi neku teritoriju, nego je razviti.

Danas privreda Kosova jedva da funkcionise, cak i nakon znacajnih napora da se ponovo izgradi stambena i osnovna infrastruktura. Sa stopom nezaposlenosti od 60% i dubokom depresijom citave proizvodnje, prihodi i dalje veoma zavise od strane pomoci. Iako kazu da prosta razmena na bazi gotovine cveta, veliki deo ove trgovine je u kradenoj robi. Kosovo i dalje prima velikodusnu stranu pomoc ciji je cilj da pomogne njegov oporavak, ali sustinski preduslovi za zdravu trzisnu ekonomiju nedostaju. Nema znacajne vladavine zakona, a postoje ozbiljne slabosti u oblastima kao sto su bankarstvo i osiguranje.

Pravo je vreme za novi eksperiment u privrednom razvoju. Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, koja radi blisko sa lokalnim vlastima, trebalo bi da stvori specijalne ekonomske zone - mala ostrva stabilnosti za privrednu aktivnost koja se mogu kontrolisati. Vremenom bi ove zone mogle posluziti kao modeli da se podstakne reforma sirom Kosova.

Specijalne zone ove ili one vrste obezbedile su sigurne luke za biznis na drugim mestima rastrzanim neslogom ili izmucenim nestabilnim pravnim sistemima. Takozvana slobodna zona u Kolombu je uspesno privukla strane investitore cak i usred gradjanskog rata u Sri Lanci. Slobodne trgovinske zone u Bogoti i Kaliju i dalje rade uprkos nasilju u Kolumbiji. U Kini su specijalne ekonomske zone bile laboratorije u kojima se pokazalo da su kapitalizam i liberalizovana spoljna trgovina korisni za celu kinesku privredu.

Na Kosovu bi poceci specijalne ekonomske zone mogli biti nista vise do odeljena teritorija od par desetina jutara sa ogranicenim pristupom - dovoljno mala da omoguci ne samo policijsku zastitu usred haoticnog okruzenja, vec i domaci pravni sistem za biznise koji operisu unutar njega. Morao bi se ustanoviti neki sud da kazni krsenja osnovne poslovne prakse - propust da se postuju finansijske obaveze, na primer - i da se resavaju sporovi. Neka privatna banka bi bila pozvana da olaksa transakacije i obezbedi kredite za biznise koji operisu u ovoj zoni i pod njenim pravilima. Idealno bi bilo kad bi ova zona takodje obezbedila osnovne usluge, kao sto su pouzdano snabdevanje elektricnom energijom, vodom i telekomunikacijama, sigurna skladista; a mozda cak i osiguranje od politickog rizika, da se pomogne preduzetnicima da savladaju nesigurnost povezanu sa neresenim politickim statusom Kosova.

Pocetna poslovna aktivnost u ovakvoj zoni bi verovatno bila prilicno svetovna: prosta trgovina (kao na buvljoj pijaci), skladistenje legalno uvezene robe, malo poljoprivredne proizvodnje i nesto mikro finansiranja, na primer. Ali najvaznije je zapoceti. Sofisticiraniji biznis bi se skoro sigurno razvio kad bi se ustanovili osnovna sigurnost i institucije koje rade.

Ovaj pristup bi predstavljao novu praksu u modernoj izgradnji trzista, ali on priblizno odgovara uslovima za koje su mnogi ekonomski istoricari spekulisali da se pod njima kapitalizam pojavio u srednjevekovnoj Evropi - u malim zonama sigurnosti koje je odrzavalo lokalno stanovnistvo (u toj eri feudalni vladari) koji su posmatrali trgovinu kao odrzivi izvor vlasti i prihoda. Na Kosovu, kad se jednom uspostave uspesne zone, vise bi se moglo dodati, a mogle bi izrasti sofisticiranije institucionalne strukture, da pomognu sve kompleksniju privrednu aktivnost.

Efektna trzista se ne stvaraju sama od sebe. Pristup slobodne zone bi omogucio Kosovarima da izgrade sustinske institucionalne  temelje kapitalizma kamen po kamen. I van Kosova bi ove zone mogle postati model za rehabilitaciju ratom razorenih zemalja i drzava sirom sveta koje su dozivele slom.

David A. Moss i Bruce R. Scott su profesori na Harvard Business School.