http://www.nytimes.com/2001/09/04/international/europe/04MACE.html?todaysheadlines

MICHAEL R. GORDON :
 

 

Posle NATO-a vakuum u Makedoniji 

SKOPJE, Makedonija, 3. septembar - Ima jedna neprijatna i potencijalno fatalna greska u planu Zapada da donese mir u Makedoniju: niko ne zna kako da ucini da sporazum deluje ako NATO trupe odu, prema planu, za samo par nedelja.

Ovaj predstojeci bezbednosni vakuum brine zapadne vojne komandante, diplomate i obavestajne eksperte. Danas je Dzejms Perdju, americki diplomata koji je pomogao da se postigne politicko resenje, izneo ovu dilemu na videlo u nizu intervjua koje je dao. On je postavio pitanje mogucnosti da ce neke saveznicke trupe biti potrebne i posle roka 26. septembra do kad se alijansa nada da ce zavrsiti svoju misiju.

CIA je vec upozorila Busovu administraciju da politicki sporazum, ciji je cilj zavrsavanje albanske pobune u Makedoniji, moze da propadne nakon povlacenja NATO snaga.

"CIA smatra da bez prisustva NATO snaga u Makedoniji postoji veoma veliki rizik da ce ovaj sporauzm propasti u fazi primene", rekao je jedan americki zvanicnik.

Sustina ove stvari je sledece: nakon sto NATO zavrsi svoju misiju prikupljanja 3.300 komada oruzja od albanskih pobunjenika, diplomate predvidjaju da ce nedefinisan broj nenaoruzanih stranih posmatraca doci u Makedoniju da nadgleda politicki sporazum izmedju manjinskih Albanaca i vecinskih Slovena. Ovim posmatracima, rekao je danas g. Perdju,  ce biti potrebna zastita da bi radili u napetim regionima ove zemlje. 

"U periodu posle odlaska NATO-a, znacajan broj civilnih posmatraca je potreban u ovim osetljivim oblastima, kako je navedeno u okvirnom sporazumu", rekao je g. Perdju u jednom intervjuu. "Tako da je bezbednost u buducnosti za ove posmatrace jedna od briga".

Da bi se razumeo ovaj sve urgentniji problem, vazno je razumeti koliko je ogranicena i kratka NATO operacija.

Ako makedonska skupstina uradi svoj deo odobravanjem promena Ustava koje povecavaju prava Albanaca, pobunjenici treba da se oduze raspustanjem i predajom 3.300 komada oruzja NATO-u do 26. septembra. Onda ce NATO snage, koje broje 4.500 pripadnika, poslate ovde u misiju prikupljanja oruzja, biti povucene u roku od dve nedelje.

Tek tada ce stupiti na snagu mnoge od najvaznijih odredbi mirovnog sporazuma, za sta ce biti potrebni meseci. Tako da se moze desiti da NATO povuce svoje snage bas kad je rizik najveci.

Trenutno, Zapad je samo delimicno iscrtao plan za ono sto ce se dogoditi posto NATO pokupi oruzje pobunjenika.

Osnovni plan je da se pozovu OEBS i Evropska Unija da posalju posmatrace koji ce ziveti u nekim od makedonskih nakriticnijih gradova i sel i pobrinuti se da Albanci zaista dobiju veca gradjanska prava koja su im obecana sporazumom.

Jedan od najvaznijih zadataka posmatraca bi bio da se pomogne Makedoniji da izvrsi reformu svoje policije. Makedonska policija se borila protiv albanskih pobunjenika mesecima, te nije dobrodosla, a i plasi se da ide u mnoge regione u kojima dominiraju Albanci.

Politicki sporazum poziva na zaposljavanje i obuku 1.000 policajaca Albanaca, a posmatraci ce morati da stite od zlodela. Sef makedonskog ministarstva unutrasnjih poslova, Ljube Boskovski, koji je na celu policije, potvrdjeni je tvrdolinijas i nije pristalica mirovnog sporazuma.

Cak i sa najboljim namerama, a cini se da ih ovde nema bas puno, postoji mogucnost loseg preracunavanja, kako makedonska policija pokusava da ponovo uspostavi autoritet u zonama koje su nekad kontrolisali pobunjenici.

SAD smatra da je potrebno oko 200 posmatraca i spremna je da doprinese sa oko 15%. Neki NATO zvanicnici kazu da ce biti potrebno cak 400 posmatraca.

Ali angazovanje posmatraca je veoma tesko. Organizacija za saradnju i bezbednost u Evropi (OEBS), na primer, je sprecila jedan raniji predlog da poveca broj svojih posmatraca u Makedoniji sa 26 na 50. Francuzi, izmedju ostalih, se brinu da posmatraci mozda nece biti sigurni.

Sto se tice Rusa, njima se ne svidja ideja da bi ova organizacija, u sustini, pomagala da se konsoliduje sporazum u kome je NATO igrao kljucnu ulogu. G. Perdju se nada da ce prevazici ovaj prigovor tokom narednog puta u Moskvu.

Bezbednost je glavna opasnost. Suocena sa potencijalno opasnom misijom, ni Evropska Unija, ni OEBS, cije je sediste u Becu, nisu spremni da preuzmu posmatracke duznosti bez neke forme zastite.

Prema sadasnjem planu, NATO, najveca svetska vojna alijansa, nije spreman da igra tu ulogu. Zadrzavanje NATO snaga, ili barem nekog njhovog, u Makedoniji bi zahtevalo nov mandat od 19 clanica alijanse. Do sada je to opcija koja ima malo pristalica u stabu NATO-a.

Druga opcija je da se sklone NATO snage iz Makedonije, prema planu, ali da se uredi da NATO trupe na Kosovu i americka logisticka baza u Makedoniji pohitaju u pomoc posmatracima u slucaju nuzde. Ali daleko je od toga da je ovo dovoljno da uveri posmatrace.

Predsednik Makedonije Boris Trajkovski je spomenuo mogucnost da trupe Ujedinjenih nacija igraju ulogu u zastiti drzavnih granica radi sprecavanja sverca oruzja. Ali cini se da se malo, ako uopste, razgovara o znacajnijoj ulozi UN u zastiti posmatraca unutar Makedonije.

Jos jedna opcija bi bila da Britanci i drugi Evropljani izmedju sebe odluce da zadrze neku vrstu bezbednosnih snaga ovde u onome sto diplomate nazivaju "koalicija voljnih". Opet, nema sporazuma o takvim snagama.

Sa posetama britanskog, nemackog i francuskog ministra odbrane ili spoljnih poslova ove nedelje, pitanje "sta dalje" dobija sve intenzivnije razmatranje.

Sve se vise priznaje da se moze desiti da se pobunjenici u Makedoniji delimicno razoruzaju, makedonske vlasti pokusaju da ponovo uspostave kontrolu nad zonama koje su do sada drzali pobunjenici, a NATO vojnici su otisli.

G. Perdju je danas malo podigao buru istakavsi da organizacije koje bi dale posmatrace insistiraju da Zapad zadrzi neku vrstu bezbednosnih snaga u Makedoniji. Ali on je samo pricao javno ono sto drugi zvanicnici govore privatno. A neki i na mnogo manje diplomatski nacin.

"Opste je osecanje", rekao je jedan zvanicnik alijanse, "da se nesto mora uraditi, ali niko ne zna sta".