http://www.nytimes.com/2001/09/26/opinion/26WED2.html?todaysheadlines

 

26. septembar 2001.

 

Spektar bioloskog terora

 

Teroristicki napadi na Svetski trgovinski centar i Pentagon su podstakli strahovanje od jos strasnijeg napada koji mozda sledi - ovaj put sa bioloskim ili hemijskim agensima. Nista se nije desilo 11. septembra sto je promenilo realnost da je izuzetno tesko napraviti i rasprsiti biolosko i hemijsko oruzje. Ali ovi napadi su izmenili nasu percepciju zlobe i odlucnosti danasnjih terorista. Suicidalni fanatizam ljudi koji su pilotirali avionima i naveli ih na zgrade, njihova spremnost da se pripremaju godinama, njihova zelja za masovnim zrtvama i njihova duboko ukorenjena mrznja prema Amerikancima ostavljaju malo sumnje u to da ce eskalirati u jos strasnije oruzje ako budu mogli.

 

S obzirom na to, veoma je vazno biti realan kad je u pitanju ova pretnja i kako je najbolje kontrolisati. Uprkos klimavoj prici da bi neko ko studira hemiju mogao da smucka smrtonosno oruzje u svojoj garazi, istorijske cinjenice ukazuju da to uopste nije tako lako. Selekcija i uzgoj mocnog bioloskog agensa, koji ce da sacuva svoju virulentnost, praveci bacile dovoljno izdrzljivim i stabilnim za siroku diseminaciju i pronalazenje dovoljno sredstava za njihovo sirenje unaokolo, sve ovo predstavlja prepreke koje frustriraju cak i dobro finansirane drzavne programe za oruzja.

 

Kult Aum Shinrikyo u Japanu, koji ima vise od 1 milijardu USD fonda, apokalipticnu teologiju koja je sankcionisala masovno ubijanje i cetu naucnika i laboratorija posvecenih proizvodnji smrtonosnih agenasa, lansirao je dva napada nervnim gasom u kojima je umrlo 19 ljudi, ali nikako nije uspeo - iako je pokusao cak dvanaest puta u roku od pet godina - da rasiri smrtonosne bioloske agense. To ne znaci da je sigurno da neka grupa kao sto je mreza Osame bin Ladena, koja takodje ima veliko bogatstvo i obrazovane sledbenike, ne bi uspela u tome. Ali bi se suocila sa ogromnim teskocama. Opasnost bi mogla eskalirati, naravno, ako bi neki nelojalni ruski naucnici prodali svoje znanje, materijal i opremu teroristima, ili ako bi Irak, koji ima sopstveni program hemijskog i bioloskog oruzja, pomogao teroristima.

 

Iako se misljenja uveliko razlikuju o tome da li su bioloski ili hemijski napadi moguci u bliskoj buducnosti, prakticno svi eksperti se slazu da SAD treba da osnazi svoju odbranu. Busova administracija vec pokusava da iskoreni teroristicke celije pre nego sto one napadnu. Moraju se pojacati i napori da se osigura da najosiromaseniji ruski naucnici ne prodaju svoje tajne, ili oruzje, onome ko ponudi najvecu cenu.

 

Ima puno glasina o mogucem trovanju rezervoara, podizanju spektra ogromnog broja stanovnika zatrovanih vodom za pice. Ali vecina eksperata kaze da rezervoari nisu verovatna meta. Hlor, koji stiti vodu, neutralisao bi vecinu bioloskih agenasa, a velika kolicina vode u rezervoarima bi toliko razblazila svaki hemijski ili bioloski agens da bi ga verovatno ucinila bezopasnim. Mnogo problematicnija pretnja, kazu neki, bilo bi oslobadjanje smrtonosnih agenasa u vazduh ili vodovodni ulaz neke kancelarijske zgrade, ili u zatvorenom prostoru ili oblastima gde ima puno ljudi, kao sto su zeleznicki terminali ili podzemna zeleznica. Odbrana od takvih mogucnosti - ukljucujuci tu i bolje sisteme za filtriranje vazduha - bice jedan od elemenata odbrane zemlje.

 

Poljoprivredni avioni su prizemljeni dva puta od 11. septembra iz straha da bi se mogli iskoristiti za sirenje smrtonosnih agenasa, ali mnogi eksperti su skepticni po pitanju ove pretnje. Oni kazu da bi u ove avione morale da se instaliraju specijalne mlaznice za rasprskavanje bioloskih agenasa i da bi imali teskoca da utovare nervni gas bez curenja, koje bi ubilo pilota ili one koji vrse utovar. Savezna vlada je u pravu sto je obazriva, ali priroda opasnosti od poljoprivrednih aviona treba da bude redefinisana.

 

Prva linija odbrane od bioloskog napada ne bi bili herojski vatrogasci i hitna pomoc, kao sto su oni koji su potrcali do Svetskog trgovinskog centra, vec pre sistem zdravstvene zastite koji detektuje i prati trendove bolesti i koji bi se verovatno prvi susreo sa umirucim zrtvama. Njujork i drugi veliki gradovi su ucinili velike korake ka pripremljenosti za to poslednjih godina, ali sirom zemlje ima isuvise malo medicinskog personala obucenog da primeti bioloske napade, zatim tu je i manjak sofisticiranih laboratorija da identifikuju ove agense, neadekvatna snabdevenost lekovima i vakcinama da se suprtostavi pretnji, i malo planova za oformljavanje karantina i objekata za hitnu pomoc koji bi vodili racuna o masovnim zrtvama. To bi se moglo pokazati katastrofalnim ako bi teroristi uveli neku visoko infektivnu bolest kao male boginje.

 

Drzava je kratkovido dozvolila javnim zdravstvenim agencijama i objektima da oslabe poslednjih godina. Ojacati njih da se suoce sa zlim bioloskim napadom imalo bi dodatnu prednost jacanja nase sposobnosti da se borimo protiv infektivnih bolesti ciji su uzroci poptuno prirodni. Ova investicija bi isplatila zdravstvene dividende cak iako se pretnja od bioloskog ili hemijskog napada nikad ne materijalizuje.