Eppur si muove
Pise Ljubomir Pajic
16.02.2000

Alpski kameleon

Kameleoni su bezopasna bica, ukoliko niste insekt, ali nas zivot uci da u svemu postoje izuzeci. U zelenoj, alpskoj republici Austriji na glavnoj politickoj sceni se, samo za neke neocekivano, pojavio ekstremni politicar Jerg Hajder (Joerg Haider) i izazvao burna reagovanja sirom sveta. Stvari treba staviti na pravo mesto: Hajder je, po svim mogucim definicijama, oportunista, dakle kameleon.

Kao takvog su ga svi videli kada se pre petnaestak godina prvi put culo za njega, najpre u Koruskoj, austrijskoj pokrajini posebno osetljivoj na polozaj manjina, konkretno Slovenaca. Tada sam Hajdera definisao kao vrhovnog oportunistu: on ce uvek govoriti ono sto se dopada slusaocu. Kada bi se nasao u nekom plemenu crnaca, negde duboko u Africi, ubrzo bi bio vrhovni crnac, a ako bi ga sudbina odvela medju krokodile, sigurno bi postao vrhovni krokodil.

Zasto se onda svet uplasio Hajdera i tako zestoko reagovao na pojavu nove koalicione vlade u Austriji? Oportunizam je normalno sredstvo politike, a ekstremnih politicara ima dovoljno i u ostalim zemljama. Hajder, pritom, cak i nije clan vlade, vec zadrzava funkciju premijera Koruske i ne dolazi u Bec. Problem, ocigledno, nije u samom Hajderu, vec u tome koliko svet veruje danasnjoj politickoj garnituri Austrije.

Hajder je na pocetku karijere hvalio socijalnu politiku Treceg rajha i negirao podatke o broju zrtava u logorima. Reagovali su samo Austrijanci, odlucno i burno: Hajder je poceo da se ispravlja, izvinjava i objasnjava. Tada je otkriven i podatak da je ogromno imanje, koje je nasledio i na kome zivi Hajder, oteto Jevrejima tokom rata. Tu "gnusnu laz" Hajder je brzo demantovao: u dugom istupanju na televiziji "dokazao je" da je sve obavljeno po zakonu. Pokazao je ugovor kojim njegov rodjak kupuje imanje od Jevreja za jedan siling. 

Dan posle te televizijske emislije Simon Vizental (Simon Wiesenthal) mi je rekao da je najveca moguca greska davanje prostora ekstremistima, jer im se time samo omogucava reklamiranje. Nesto kasnije nepoznati politicar je na vanrednoj sednici Slobodarske partije Austrije zakulisnim radnjama srusio rukovodstvo i preuzeo vodjstvo. Reagovanje je bilo odlucno, ali opet pogresno: Evropska liberalna internacionala iskljucila je austrijske liberale iz clanstva. Posledica je bila neizbezna, Hajder je uskoro postigao nemoguce: izabran je za premijera Koruske. U kampanji je obilato koristio najgoru mogucu propagandu na racun nacionalnih manjina.

Starija savremena istorija, ali i ova iz nasih dana, pokazuje da nikada ne treba potcenjivati politicke ekstremiste, ma koliko u pocetku izgledali bezopasno, jer to moze da vodi u haos, anarhiju pa i rat. No, njih ne moze da spreci pojedinac niti grupa istomisljenika. Mali kaplar iz Austrije, kome su se Carli Caplin (Charley Chaplin) i svet slatko smejali, iskoristio je duboku prazninu u Nemackoj posle nestanka velike politicke figure i preuzeo vlast. Odlazak Tita sa politicke scene takodje je stvorio vakuum, u kome je nacionalizam mogao da uspe na najgori moguci nacin. U oba slucaja drustvo je bilo u dubokoj moralnoj krizi.

Politicka kriza u Austriji je takodje posledica nestanka jedne velike figure sa scene. Duga vladavina kancelara Bruna Krajskog (Bruno Kreisky) onemogucila je njegovim naslednicima da stvore cvrst profil i snaznu vladu. Ta previranja su idealno tlo za ekstremiste kakav je Hajder. Ali, tu prestaju sve slicnosti sa prethodnim primerima. Demokratija je u danasnjoj Austriji dovoljno snazna da odoli napadima, a postovanje volje biraca - bez obzira sto za posledicu ima Hajdera - dokazuje da se sve odvija po demokratskim pravilima igre. Vec prvi sledeci izbori potvrdice da su strahovanja bila neopravdana.

U strahu su velike oci i svet bi u kritikama mogao da pretera. To bi vec vodilo u stvaranje nove drustvene klime ("E, sada cemo ga birati u inat") i drugacijeg raspolozenja biraca. Stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju na prvi pogled, bas kao sto kameleon nije opasan, ma koliko se trudio da to dokaze. 

Austrijski pisac Peter Handke, koji upravo zbog poremecene politicke klime zivi u dobrovoljnom izgnanstvu u Parizu, upitan ovih dana kako treba reagovati na Hajdera, odgovorio je izuzetno uspelim cinizmom: "MIslim da bi najbolje resenje bilo da se bombarduje Bec".

Dobro je sto je svet uopste reagovao na pojavu Hajdera, ali je sada vreme da svoj problem rese sami Austrijanci. Od njihove demokratske zrelosti zavisice da li ce bezopasni kameleon uspesno moci da glumi ulogu krokodila ili ne.

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.