Eppur si muove
Pise Ljubomir Pajic

23.02.2000.

PAS KAO JA

Snupi (Snoopy) je pas i to je nesporno. Ali, taj pas je osoba kakva sam oduvek zeleo da budem: ostroumna, iskrena i sposobna da izbegne sva drustvena ogranicenja. Njegov drugi ego je covek, Carli Braun (Charlie Brown), osecajni decak koje je sve samo ne savrsen. Onog jutra kada sam obojicu video u svom ogledalu znao sam da su "Peanuts" moja generacija, rodjena pedesetih godina. Rodjena posle velikog svetskog rata i zato zauvek deca u ocima prethodnih generacija. Bas kao sto su Peanuts deca, iako misle i ponasaju se kao odrasli.

Charles Monroe Schultz stvorio je 1950. godine strip, ali je sa "Peanuts" ustvari stvorio svet za sebe. To je svet dece, sa kojim ona mogu da rastu i u kome mogu da nastave da zive kao odrasli. Zato se ljudi sirom sveta dive ovom malom remek-delu vise nego bilo kom drugom stripu i zato je Snupi najpopularnija figura ove vrste.

"Poeticnost ove dece dolazi od cinjenice da kod njih nalazimo sve patnje odraslih", napisao je knjizevnik Umberto Eko o Peanuts nazivajuci Carlija Brauna i drugove "uzasnim decjim mikro-kosmosom svih neuroza savremenog gradjanina".

Za razilku od ostalih autora, Charlie Schultz je sve radio sam: pisao je i crtao price. Logicno, jer je "Peanuts" prica o njegovom zivotu. Stampana u 2.600 novina u 75 zemalja i prevedena na 21 jezik ona mu je donela bogatstvo koje je delio sa mnogim humanitranim organizacijama, iako nidada nije radio samo za novac, vec jednostavno ziveo sa svojim likovima: Lucy, Sally, Linus, Schroeder, Pig Pen, ptica Woodstock...

Zbog ozbiljne bolesti Charles Schultz je morao da prestane da pise i crta svoje Peanuts. "Nisam ni sanjao da ce mi se ovo dogoditi. Uvek sam mislio da cu verovatno ostati uz strip do svojih osamdesetih godina. Odjednom je sve nestalo, sve mi je oduzeto", pozailo se nedavno u intervjuu televiziji NBC.

Samo mesec dana kasnije, 12. februara, otac Peanutsa je izgubio bitku protiv gadne bolesti. Bilo je to iste veceri kada je njegov strip poslednji put stampan.

Charles Schultz nije mogao da zivi bez svojih Peanuts, ali Peanuts nastavljaju da zive sa nasom i sledecim generacijama. Morao sam da priznam da je ovo ipak divan svet kada sam saznao za predivnu pocast koju je italijanska vlada ukazala Charlesu Schultzu: ministarka kulture Giovanna Melandri je rekla da ce u narednih mesec dana " svi odrasli KOJE PRATE DECA imati besplatan ulaz u muzeje". To je ljubav koja nam je potrebna.

Snupiju je, kao svim psima, stalno potrebna ljubav, kako nam je pokazao Charles Schultz, ali svim ljudima nije. Da li su zato psi oni bolji ljudi i obrnuto? Jesu. 

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.