Eppur si muove
Pise Ljubomir Pajic

19.04.2000.

NE POCIVAO U MIRU

Diktator i propagator takozvane bolje ljudske rase, Adolf Hitler, rodjen je pre 111 godina, 20. aprila 1889. godine. Njegov uspon na vlast u Nemackoj doneo je svetu najvecu nesrecu u istoriji covecanstva. Rat koji je zapoceo i sva ubistva i pustosenja, ucinili su ovo jadno stvorenje toliko poznatim da su neki vodeci svetski listovi cak flertovali sa idejom da ga izaberu za "Najpopularniju osobu 20. veka".

Iako pojam najpopularniji podrazumeva i negativnu i pozitivnu popularnost, nema dileme oko toga da obican ubica ne sme da dobije takvu vrstu paznje. Odgovor citalaca bio je jasan i odbojan. Mnogi od njih nisu samo glasali za papu Jovana Pavla II, nego su i ostale pozivali da to urade, makar da bi samo indirektno glasali protiv diktatora.

Nemacki magazin "Spigl" je vec dao Afolfu Hitleru naziv koji zasluzuje. Na stotu godisnjicu rodjenja vodje Treceg Rajha, pre jedanaest godina, ovaj list ga je nazvao "Terorista veka".

Nazalost, ni 55 godina posle smrti Hitlerova popularnost nije nestala. Stavise, ona raste kroz internet, posebno uoci svake godisnjice njegovog rodjenja. Nemacke grupe neonacista koriste svetsku mrezu da bi organizovale napade i marseve kao rodjendansku zabavu za svog idola.

Masine za pretrazivanje svakog dana nalaze sve vise internet strana koje sadrze njegovo ime. Poslednja brojka koju sam dobio kao rezultat pretrage je bila 121.522 strane. Neke od ovih strana odslikavaju citav spektar neonacistickih grupa i pokazuju svu raznovrsnost njihovih ideja. Ipak, svima je jedno zajednicko, bez obzira na zemlju u kojoj deluju ili metu njihove mrznje: protivnik mora da bude unisten. Crnci ili oni kojima je maternji jezik spanski ili stranci uopste ili samo politicki protivnici - svi su omiljene mete.

Neki analiticari ovu pojavu opsuju kao novi virus Hitler. Efikasnost tog virusa dostigla je kulminaciju u Zimbabveu, gde je prvi put u istoriji jedan crnac, vodja veterana oslobodilackog rata, odlucio da ime nemackog diktatora uzme za svoj nadimak "Hitler" za rat protiv belih farmera u Africi.

Dok americki politicari i dalje izbegavaju ovu temu krijuci se iza slobode govora i misljenja, Evropljani pocinju da uzvracaju.

Nemacka ministarka pravosudja, Herta Dojbler-Gmelin, pozvala je vodece internet provajdere i ostale znacajne firme da utvrde kodeks ponasanja na svetskoj mrezi. Ovaj kodeks nece samo spreciti sve nacisticke, rasisticke i nacionalisticke grupe da sire svoje ideje, nego ce stvoriti i pravnu osnovu za krivicno gonjenje. Ona je izjavila da su mnoge od najvecih kompanija, kao sto su AOL, Bertelsmann i Microsoft, vec prihvatile njenu inicijativu, koja je upucena i Evropskoj uniji i SAD.

Cak su i sudovi sirom Evrope poceli nezapamcenu seriju presuda protiv nacisticke propagande.

Jedan sud u Poljskoj odlucio je u ponedeljak da jedan univerzitetski profesor (37) treba da bude smenjen zbog negiranja postojanja logora smrti. Odluka o duzini njegove zatvorske kazne bice naknadno doneta.

Svajcarski sud u Lozani je osudio poznatog nacistu starog 79 godina na godinu dana zatvora zato sto je uporno poricao nacisticke zlocine i pokusavao da izmeni cinjenice o koncentracionim logorima.

Najvisi sud Engleske doneo je presudu koja ce indirektno unistiti najzloglasnijeg revizionistu nacistickih zlocina. Sud je odbacio tuzbu zbog klevete Dejvida Ervinga (62) protiv americke istoricarke Debore Lipstat i njenog izdavaca Penguin Books. Debora Lipstat je u svojoj knjizi Ervinga okarekterisala kao falsifikatora istorijskih cinjenica koji pokusava da spere Hitlerovu odgovornost za pogrome. Sudija je izjavio da je Ervin iz ideoloskih razloga manipulisao istorijske cinjenice i osudio ga da plati troskove sudjenja u iznosu od dva miliona funti.

I na kraju, najveca bitka protiv Hitlera i njegovih sledbenika dobijena je u Cileu. Ova zemlja, oslobodjena dugih godina vladavine diktatora Augusta Pinocea, cini sve da izbrise senke proslosti, kada je davala utociste nacistickim beguncima najviseg ranga i cak prilagodila svoje zakone da bi ih zastitila.

Nova vlada Cilea je odlucna u nameri da spreci ovogodisnje okupljanje 40 najpoznatijih nacistickih vodja iz celog sveta na godisnjicu Hitlerovog rodjenja, 20. aprila. Proslava koju su do sada svake godine organizovali u Cileu bice sprecena tako sto nacistima nece biti dozvoljeno da udju u zemlju, ali i drasticnim merama kao sto je vanredno stanje, ukoliko bude potrebno.

Prvi put u istoriji Cilea je cak i Rimokatolicka crkva odlucila, posle masovnih protesta sirom zemlje, da javno osudi planirani skup nacista. U 2000. godini godisnjica Hitlerovog rodjenja nece za njegove sledbenike biti onako uspesna kao nekada.

Ne pocivao u miru.

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.