EURO 2000 jos traje. Veceras se igra polufinale a sutra uvece drugo, ali ovo prvenstvo vec ima pobednika. Italijanski sudija Pjerluidji Kolina je apsolutna zvezda ove velike fudbalske predstave koja je donela mnogo lepih i uzbudljivih utakmica, posebno one koje je on sudio.
Posto je Italija jos u igri i mogla bi da udje u finale, Kolina ne moze da sudi nijednu od predstojecih utakmica. Mogao bih skoro da kazem da sam se nadao da ce biti obrnuto, ali to ne bi bilo posteno prema fantasticnoj italijanskoj reprezentaciji. Pjerluidji Kolina je ponovo dokazao fudbalskom svetu da sudija moze da postane zvezda fudbalske utakmice pretvarajuci je u akcionu dramu.
Carolija njegovog velikog talenta kulminirala je u poslednjoj utakmici cetvrtfinala. Francuska i Spanija su igrale veliku utakmicu koju nevidljivi sudija prakticno nije prekidao. Ipak, Kolina je bio svuda, uvek na pravom mestu a njegove odluke su bile trenutne i bez gresaka.
Na samom pocetku ovog prvenstva Kolina je svirao penal za Holandiju protiv Ceske. Igrao se poslednji minut utakmice bez golova, ali nije bilo protesta: BIO je penal i igraci su to znali. Holandija je dobila tu utakmicu i danas je najveci favorit za evropsku titulu. Holandija moze da je osvoji ili ne, ali ovo prvenstvo bi bilo drugacije da je drugi sudija bio na mestu Koline.
Takodje u poslednjem minutu, na utakmici izmedju Francuske i Spanije Kolina je video jedanaesterac za Spaniju. Njegovo reagovanje je bilo munjevito i nije se dvoumio. Drugi sudija mozda ne bi imao hrabrosti da to uradi. Francuska je vodila sa 2:1 i to je moglo da promeni sve. Mladi spanski igrac Raul je promasio. On je postao tragicna figura, ali on i njegov tim su imali postenu priliku, a to je sustina fudbala.
Video-snimci su potvrdili obe odluke Koline. Objektivni ljubitelji fudbala nisu morali ni da ih gledaju. Ljudski je gresiti, ali na ovom prvenstvu Kolina nijednom nije koristio taj bonus.
Bilo je i gubitnika. Turska je izgubila utakmicu protiv Portugalije, ali ce zvezda u usponu, turska reprezentacija, uskoro ponovo biti na svetskoj sceni. Rumunija koja je igrala prekrasan fudbal izgubila je od Italije. Velike rumunske zvezde su bile suvise umorne i povredjene. Ipak, njihovi mladi igraci dolaze a evropski fudbal time ponovo dobija.
Jugoslavija je izgubila protiv Holandije sa 1:6. Po mom misljenju, to nije ni katastrofa, niti iznenadjenje. U Jugoslaviji je svako strucnjak za politiku i za fudbal i svi su unapred znali: selektor, ziva fudbalska legenda, nikad nikome nije bio dovoljno dobar a nijedan od igraca nije bio dovoljno dobar za sve ukuse.
Pojedinacno to je najbolja zbirka fudbalskih zvezda na ovom prvenstvu, ali to nikad nije bila ekipa. Kako bi i mogla da bude uz tako negativnu motivaciju? Zar je bilo normalno ocekivati od ovih vrhunskih igraca da pobede u svakoj utakmici? Kako li su se osecali kada je svaka njihova greska napadana svim sredstvima?
Navijaci iz drugih zemalja su stojeci aplaudirali svojim igracima posle poraza. Pevali su himne svojih zemalja dok su njihove reprezentacije gubile utakmice. Jugoslovneski "navijaci" su zvizdali himni svoje zemlje i klicali "Srbija! Srbija!" reprezentaciji sastavljenoj od igraca iz dve jugoslovenske republike.
Jugoslavija ce uvek imati fantasticne igrace a njena reprezentacija nikada nece pobediti na nekom prvenstvu dok se taj negativni pristup ne promeni. To, medjutim, nije tema ovog komentara, vec predmet mnogo dubljih sociolosko-psiholoskih analiza.
Dva igraca su iskljucena na svojim poslednjim utakmicama na EURO 2000. Rumunska mega-zvezda Hadji napravio je uzasan - nenameran - faul i, ironicno, izvanredni turski igrac Alpaj, dobitnik nagrade za fer-plej na svetskom prvenstvu, udario je protivnika.
Ova dva igraca nisu gubitnici. Oni su bili suvise motivisani i jedino su zeleli da njihove ekipe pobede. Njihove greske su obicne ljudske greske.
EURO 2000 jos traje. Fudbal i dalje pobedjuje.