|
Pise Ljubomir Pajic
23.08.2000.
(NIJE ZUTA I NIJE SRECNA) PODMORNICA
Podmornice su
oduvek privlacile paznju. Ljudi su im se divili a filmovi su ih velicali
zbog duha avanture koji je obavijao ova plovila jos od vremena kada je
pisac naucne fantastike Zil Vern prvi opisao ljude koji plove ispod mora.
Bitlsi su dostigli vrhunac tog divljenja i podigli spomenik podmornicama
svojom pesmom o srecnoj zutoj podmornici ("The Yellow
Submarine"). Ova prica je drugacija.
Ruski predsednik Vladimir Putin je sredu proglasio danom nacionalne zalosti za posadom potonule atomske podmornice Kursk. Vlada je u ponedeljak potvrdila da su svih 118 clanova posade ove podmornice, koja je 12. avgusta potonula na dno Barencovog mora, mrtvi.
Kursk je potonuo posle katastreofalne eksplozije koja je rascepila podmornicu od pramca do glavnog tornja. Mnogi clanovi posade su odmah poginuli, iako je Rusija tvrdila da se mornari kucali u zid dva dana posle nesrece.
Putinovo saopstenje je samo potez njegove crne savesti. Ostao je u svom letovalistu na Jalti kada se nesreca dogodila, ali je branio svoje odsustvo. Rekao je da je najpre pozeleo da ode na mesto nesrece, ali da mu je receno da postoje "izuzetno mali izgledi za spas". Zato smatra da je neodlaskom uradio "pravu stvar", jer bi na mestu nesrece "ometao reodove".
Ipak, Rusiju su zahvatili tuga, bes i sok. "Sta bi bilo da nas nisu lagali?", upitao je list Izvestija. "Sta bi bilo da nisu cekali pet dana da pozovu stranu pomoc? Sta bi bilo da smo imali svoju opremu za spasavanje? Sada je prekasno."
Ruska operacija spasavanja mornara iz zamke podmornice Kursk uopste nije imala izgleda na uspeh, jer mornarica nema tim ronilaca za spasavanje sa velikih dubina, kako je sada okriveno. "Bez ronilaca je bilo nemoguce spasti mornare koji su se gusili u tom grobu i sve sto se dogadjalo u Barencovom moru je cista izmisljotina", rekao je Juri Filecenkov, nekadasnji vojni ronilac, listu "Komsomolskaja pravda". "Vojni savet Severne folote je duboko ozaloscen i upucuje saucesce rodbini poginulih", kaze se u izjavi komandira flote, admirala Vjaceslava Popova, koju su prenele ruske agencije. "Secanje na nase drugove po oruzju vecno ce ziveti u nasim srcima i u istoriji ruske mornarice". Bila je to zvanicna izjava.
Nezvanicna je dosla dan kasnije. Admiral Popov se pojavio na nacionalnoj televiziji sa suzama u ocima: "Ovo je tragedija za vas i tragedija za mene kao glavnog komandanta. Posada nije kriva za ono sto se dogodilo. Okolnosti su bile tako katastrofalne da posle sudara - a ja sam siguran da je bio sudar - vecina clanova posade nisu preziveli ni tri minta. Oprostite mi. Oprostite mi sto nisam bio u mogucnosti da spasem vase (najdraze)".
Inzenjer Sergej Kozlov kaze: "Momci sa Kurska su umrli zbog nemara, nesposobnosti i nezainteresovanosti rukovodilaca. Kasnije ce nam reci da su mornari herojski poginuli. Istina je da su herojski ubijeni".
Ironija je da je pomoc vec na putu. Udruzenje jakih, mafijaskih ruskih poslovnih ljudi skupilo je 1, 72 miliona dolara kao pomoc porodicama mornara sa Kurska. Kada drzave ne obavljaju svoj posao, podzemlje odmah reaguje.
A Lidija Petrovna (65), penzionerka, upitala je: "Zasto uvek kriju od naroda te ozbiljne nesrece? Tako je bilo i sa katastrofom u Cernobilu i pogledajte kakve su posledice". Ona govori o topljenju jezgra atomskog reaktora 1986 godine kada su mnogi gradjani bili izlozeni radijaciji ne sluteci nista, jer je komunistaicka vlada htela da od javnosti sakrije neprijatne cinjenice. Taj komunisticki duh je jos prisutan u Rusiji i u glavi njenog predsednika zato sto takav nacin razmisljanja umire veoma sporo.
Dva dana posle zvanicnog saopstenja um mnogih rodjaka zrtava znao je da je posada mrtva, ali su njihova srca i dalje odbijala da to prihvate. Nada umire poslednja.
|
|