Eppur si muove
Pise Ljubomir Pajic

22.11.2000.

BALKANSKI ZID (5) - Velika igra

Ovo bi trebalo da bude vazna nedelja za Jugoslaviju i druge zemlje formirane na prostoru prethodne velike jugoslovenske drzave. Bar je planirano da bude vazna. Predstavnici EU sastaju se u Zagrebu sa sefovima tih zemalja u potrazi za mirom i saradnjom na Balkanu. Samo prividno izgleda da svi putevi vode u Zagreb, ali u stvarnosti oni i dalje vode u Beograd, koji je nekad bio glavni grad Jugoslavije pre nego sto je postao prestonica haosa na Balkanu.

Rizicno je i skoro nemoguce davati prognoze na Balkanu, posebno za ovakav dogadjaj. Ipak, usudjujem se da unapred kazem: ovaj sastanak nece biti uspesan. Sastanak na vrhu ima dva cilja: ekonomski oporavak i regulisanje medjusobnih odnosa. Najveci problem je sto nijedan od ova dva cilja ne moze da se postigne bez onog drugog. Nevidljivi balkanski zid nece pasti bas tako lako.

EU je veoma zainteresovana da se problemi rese i spremna je da investira skoro 5 milijardi eura (4 milijarde dolara). Najveci deo toga je odvojen za pomoc (SR) Jugoslaviji. Ostale zemlje to nece prihvatiti sa odusevljenjem. Slovenija i (SR) Jugoslavija su prosle nedelje uspostavile diplomatske odnose, ali Sloveniju nece u Zagrebu predstavljati sef drzave zato sto dnevni red ne ukljucuje podelu imovine prethodne jugoslovenske drzave.

To je samo jedan od otvorenih problema koji su ostali posle ratova i raspada zemlje koju je njen predsednik Tito nazivao "zemljom bratstva i jedinstva". Umesto toga na rusevinama velike Jugoslavije je grupa zemalja zatrovanih mrznjom i nepoverenjem. Kljuc njihovih buducih odnosa nalazi se u Beogradu.

Kao sto sam ranije napomenuo, Stipe Mesic, predsednik Hrvatske i domacin ovog skupa, nedavno je rekao da ce pravi mir i saradnja biti moguci tek "kada se svi na prostorima prethodne Jugoslavije izvine svima drugima". Novi predsednik (SR) Jugoslavije je precuo tu poruku.

On je bio suvise zauzet praveci svoj polozaj, saveznu vladu i svoj politicki imidz. Ipak, polozaj predsednika Jugoslavije nije vise ono sto je nekad bio. Tito je bio predsednik cvrste ruke federacije sa sest sastavnih delova. (SR) Jugoslavija ima samo dva dela, ali jedan prakticno nije prisutan.

Vecina glasaca u Crnoj Gori su bojkotovali savezne izbore 24. septembra na kojima je dr Kostunica izabran. Zato mala politicka partija koja nema vecinu kod kuce predstavlja manjeg clana jugoslovenske federacije u saveznoj vladi. Posto je doktor prava, predsednik Kostunica je toga svestan. Cinjenica da je saveznu vladu napunio ljudima iz svoje politicke partije DSS ne menja situaciju. Ako bi Crna Gora odlucila da napusti federaciju, i predsednik i vlada bi ostali u vazduhu jer ne bi bilo Jugoslavije.

Zato se u Jugoslaviji trenutno odvija velika politicka igra. Da bi ostao na vlasti ako se federacija srusi, presednik mora da obezbedi "rezervnu drzavu", Srbiju. Stvarna bitka je zakazana za 23. decembar, kada se bira nova skupstina u Srbiji.

Postoje indicije da cilj saveznog predsednika nije pobeda saveza koji ga je doveo na vlast, Demokratske opozicije Srbije (DOS), nego da ce njegova partija DSS samostalno izaci na izbore. Opijeni jednim politickim uspehom politicari uvek traze vise vlasti. Tako se to radi na Balkanu.

U tom svetlu stvari se lakse razumeju: zasto predsednik ne zeli da uhapsi svog prethodnika, da smeni sefa drzavne bezbednosti i koji bi mogli da budu njegovi "drzavni razlozi". Mnogi razocarani glasaci porazene Socijalisticke partije i kao i Radikalne stranke - koji politicki uopste nisu mnogo udaljeni od DSS Vojislava Kostunice - su njegova stvarna meta na izborima u Srbiji.

Novi predsednik Jugoslavije se sreo sa mnogim zapadnim politicarima i popravio je svoj imidz dajuci samo onoliko koliko je bilo potrebno da bi ga prihvatili. Naredio je da jedna pesnikinja Albanka i jedan novinar Srbin budu oslobodjeni iz zatvora, gde su drzani iz politickih razloga, ali ni manje ni vise od toga.

On se suprotstavio smeni sefa tajne policije iz "pravnih" razloga, ali se nije suprotstavio smeni dvojice visokih funkcionera koji su, po njegovoj pretpostavci, bili odgovorni za kradju glasova na saveznim izborima. Logicno, jer su to bili NJEGOVI glasovi.

Novinska agencija Rojters javila je da je ime sefa drzavne bezbednosti Srbije skinuto sa EU liste nepozeljnih osoba iz SR Jugoslavije posle izricitog zahteva jugoslovenskog predsednika, dr Vojislava Kostunice. Predsednik nije dematnovao ovaj izvestaj.

Pre nego sto je Tito umro njegovi pomocnici su napravili parolu: "I posle Tita, (vladace) Tito". Istorija je pokazala da je procena bila tacna. Podanicki mentalitet naroda je ulog u velikoj igri u Beogradu. Mozete da pokusate da smislite novu politicku parolu i da sastavite ovu slagalicu. Pokusajte sa: "I posle Milosevica..."

Najomiljenija igra u Jugoslaviji je fudbal, ali njegova lopta je okrugla...

Moglo bi da se nastavi...

PS "TRCI PREKO ULICE!" - Grejem Bluit, zamenik glavnog tuzioca Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu, najavio je da ce sud uskoro podici optuznice protiv Hrvata osumnjicenih za zlocine pocinjene tokom operacija "Bljesak" i "Oluja". Posle tih akcija, u prolece i leto 1995. godine, nekoliko stotina hiljada Srba su napustili Hrvatsku. Oni su izbegli u Srbiju, gde su postali gradjani drugog reda, a veliki deo njih do sada nije resio svoj status. Mali broj izbeglih su se posle poraza HDZ na izborima vratili u Hrvatsku.

Nedavno je izdato zvanicno saopstenje suda u Hagu u kome se navodi da bi bivsi predsednik Hrvatske Franjo Tudjman - da je ziv - sigurno odgovarao za ratne zlocine protiv srpskog stanovnistva.

Ovo saopstenje bi moglo da olaksa jugoslovenskom presedniku Kostunici odluku da se ponasa kao covek zakona i prava i naredi hapsenje Slobodana Milosevica i ostalih osumnjicenih za zlocine pocinjene na prostoru prethodne Jugoslavije.

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.