Eppur si muove
Pise Ljubomir Pajic

31.01.2001.

Kazna i zlocin

Sada se radi samo o kazni, jer su se zlocini vec dogodili. I, da, ovo je tezi deo posla. U ratovima, kada se vrse zlocini, ima nacina da se oni maskiraju i prikazu kao neohodnost, kao odbrana nacije. Ali, kada se ratovi zavrse, kada treba da se podeli pravda, kada dodje vreme da se kazne zlocinci, nema vise nacina da se zlocini maskiraju i sakriju.

Ko moze da bude protiv kazne i pravde? Samo oni koji su umesani u zlocine, kao zlocinici, kao saucesnici, kao masa koja cuti. Bez obzira na sve, pravda mora da deluje.

Ratovi koji se zavrsavaju "mirotvorackim" procesima u kojima ratni zlocinci potpisuju mirovne sporazume su najgori. U obicnim ratovima postoje pobednici i gubitnici i onda diskusije o krivici nemaju mnogo smisla. Ako ratni zlocinci nisu kaznjeni prvi put, oni misle da mogu na isti nacin da nastave zauvek. Ipak, jednog dana cak i oni moraju da dodju na sud.

Nekada davno bio je jedan rat. Bio je to drugi svetski rat u istoriji covecanstva. Jedna strana je izgubila i doslo je vreme da plati za zlocine. Osnovan je jedan medjunarodni sud. Morao je da bude medjunarodni, jer bi bila prava farsa da su sudovi koji su odobravali svaki potez porazenog rezima tada dobili priliku da odlucuju o njegovoj krivici. Zlocinci su kaznjeni - ne svi, jer su neki pobegli. Ceo narod gubitnicke strane morao je da prodje kroz proces "ciscenja" u kome je svako morao da dokaze da nije umesan u zlocine. Niko u svetu nije imao primedaba na to.

Isto tako nekada davno, samo malo kasnije, bio je jos jedan rat. On se dogodio unutar jedne zemlje, zemlje bratstva i jedinstva. Citava zemlja je ubijena a ubijeni su i ljudi. Pocinjeni su zlocini, birani zlocini, jer su zrtve birane po nacionalnosti. To ove zlocine ne cini ni boljim ni gorim jer je svaki zlocin - zlocin, ali, ipak, ta vrsta zlocina se opisuje kao genocid. Opet je osnovan jedan medjunarodni sud, ovog puta da bi kaznio te zlocine izvrsene u toj ubijenoj zemlji.

Kasnjenje prilikom osnivanja ovog suda i prilikom hvatanja ratnih zlocinaca omogucilo je tim istim zlocincima da pocine jos vise ratnih zlocina, sada u jednom delu ubijene zemlje. Ti zlocinci su u svojoj maloj zemlji bili poznati kao nedodirljivi. Za ostatak sveta, ukljucujuci i ostale delove ubijene zemlje, bili su takodje nedodirljivi, ali za njih postoji odgovarajuce ime: ratni zlocinci.

Naravno, takozvana medjunarodna zajednica je takodje pravila greske, kao i prvi put, kada je ratne zlocince unapredila u mirotvorce i cak im cestitala na njihovim "naporima". Umesto da konacno pohvata zlocince, ona je, kroz svoj vojni savez, udarila citavu malu zemlju u kojoj su se nedodirljivi krili ispod zemlje. Taj napad, kao i nedopustiva sredstva koriscena tokom njega, takodje predstavlja ratni zlocin.

Civilizovani svet, a to bi trebalo da bude svet posle prvog rata opisanog u ovoj prici, osnovao je jednu organizaciju kao skupstinu svih postojecih drzava. Ta medjunarodna organizacija je, zato, vlada svojih clanica. Dosledno tome, sva tela koja je osnovala ta vlada - kao prethodno pomenuti sud koji je osnovan zbog zlocina u drugom po redu ratu pomenutom u ovoj prici - moraju da postuju svi clanovi, ukljucujuci i ostatak prethodno pomenute ubijene zemlje.

Nema tu velike mudrosti a ne moze da bude ni cenjkanja. Zlocinci moraju da idu na sud a stvari moraju da se rade hronoloskim redom i bez uslovljavanja. Prvo ide ono sto je najvaznije, a to znaci: optuzeni ratni zlocinci su optuzeni ratni zlocinci.

Svidjalo se to nekom ili ne, zlocinci moraju da snose posledice svojih zlocina. Diskusije treba voditi pre nego sto dodje do ratova i do zlocina. Posle njih postoje samo sudovi.

PS - OVO NIJE BAJKA - Ova prica samo izgleda kao bajka, ali je ona surova stvarnost.

U prvom delu price sud koji su osnovali saveznici-pobednici osudio je u okupiranoj Nemackoj nacisticke zlocince.

U drugom delu price okrivljeni za ratne zlocine Slobodan Milosevic, po zanimanju posrnuli diktator, je - zajedno sa saucesnicima iz svih delova prethodne Jugoslavije - ubio tu zemlju nekad cuvenu po lepoti koja se sastojala u tome da su ljudi iz mnogo razlicitih naroda mirno ziveli zajedno. Ohrabren znunjenoscu sveta koji nije bio u stanju da shvati kolicinu zla on je nastavio da terorise druge narode, ali i ljude iz naroda kome i sam, nazalost, pripada.

Da bi ga zaustavili i prikrili svoje prethodne greske, vodje slobodnog sveta su napravili novu gresku koristeci NATO savez kao silu odmazde. Ta greska se takodje moze oznaciti kao ratni zlocin.

Nekim citaocima je bilo potrebno razjasnjenje. Stvari se moraju nazivati pravim imenima. To ne znaci da jedan clan svetske organizacije - UN - ima pravo da se postavi iznad ostalih clanova i da ne postuje zajednicke organe kao sto je sud u Hagu. Vlada Jugoslavije mora da postuje odluke suda i da izruci ratne zlocince.

Ona ima pravo da trazi da drugi zlocinci, iz prethodne Jugoslavije, iz Perua, Somalije, Cilea, Indonezije, SAD ili iz NATO - takodje budu optuzeni, ali nema pravo da se cenjka time kada su u pitanju njene obaveze.

Kada bi ljudi iz ostatka prethodne Jugoslavije i iz sveta imali mogucnost da sude Slobodanu Milosevicu i svim njegovim saveznicima, bilo bi to spektakularno sudjenje, ali ja sam protiv lincovanja.

Medjunarodno sudjenje je neophodno i vazno zato sto buduce generacije na ovoj planeti moraju da nauce da postoje dobro i zlo, da postoji zlocin i kazna za njega, i da se zlocin ne isplati.

 

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.