Eppur si muove
Pise Ljubomir Pajic

14.02.2001.

Filipo

"Pocetak, sredina i kraj rodjenja, rasta i savrsenstva svega sto vidimo sastoje se od suprotnosti, postoje u suprotnostima i usmereni su prema suprotnostima i bez obzira sta suprotnost jeste postoje akcija i reakcija, postoji kretanje, razlicitost, mnogostrukost i red, postoje stepeni, postoji niz stvari i njihova promenljivost".

Djordano Bruno (1548-1600.)

Na padini planine Vezuv, u gradicu Nola, rodjen je 1548. Djordano Bruno. Njegovom rodjenju je prethodio vazan dogadjaj koji ce odrediti njegovu tragicnu sudbinu. Astronom Nikolaj Kopernik napisao je 1543. "De revolutionibus orbium coelestium", gde nasuprot ucenju crkve da je Zemlja centar Svemira razvija teoriju da se Zemlja svakog dana okrece oko svoje ose i sa ostalim planetama kruzi po orbiti oko Sunca.

Dete koje ce ime porodice Bruno uciniti besmrtnim zvalo se Filipo. U desetoj godini decak je poslat u skolu u Napulj a u petnaestoj u dominikanski manastir, gde je dobio ime Djordano. Odmah se pobunio protiv svestenika koji "pokusavaju da me odvuku od vrednijih i uzvisenijih razmisljanja, da moj duh okuju lancima i da od slobodnog coveka u sluzbi vrlina stvore od mene roba jadnog i glupog sistema prevare".

Uskoro je Djordano nabavio primerak Kopernikove knjige. U 24. godini napisao je komediju u kojoj daje plasticnu sliku izopacenosti koja ga okruzuje. Odmah je optuzen za jeres. Pobegao je iz manastira i poceo lutanje koje je trajalo petnaest godina.

U Francuskoj stice naziv doktora teologije. Kao vanredni profesor ima mogunost da zivi u Parizu i da deo vremena posveti pisanju.

U 35. godini odlazi u Englesku. Kraljica Elizabeta otvoreno izrazava odusevljenje njegovim delima. U Oksfordu Djordano drzi predavanja o besmrtnosti duse, o doktrini reinkarnacije kao i o Kopernikovoj teoriji.

Djordano kaze da se Svemir sastoji od beskrajnog broja solarnih sistema, od kojih svaki ima svoje sunce i planete. Ta sunca, kaze on, svetle sopstvenim sjajem a planete zrace odbijenu svetlost. To nije bila jedina dogma koju je osporio.

"Priroda je je ziva jednika zivih jedinki a u svakoj od njih postoji snaga celine. Priroda se, zato, ne sme posmatrati kao stvorena."

Po povratku u Pariz Bruno objavljuje 120 teza u kojima upozorava Francuze na opasnost slepe vere i trazi od njih da se klanjaju samo pred istinom. Odlazi u Nemacku da obidje nekoliko univerzitetskih gradova, ali nailazi na neprijateljski stav. U Frankfurtu ga opisuju kao "coveka siroke inteligencije, dobro upoznatog sa svim naukama, ali bez traga vere u sebi."

Na sajmu u Frankfurtu srece dvojicu italijanskih knjizara. Oni odnose u Veneciju nekoliko njegovih knjiga. Knjige privlace paznju mladog venecijanskog plemica, Djovanija Moceniga, koji je sluzio kao jedan od agenata inkvizicije. On pise Brunu, poziva ga u Veneciju i obecava mu pomoc u radu.

Bruno prihvata poziv ne videci zamku. Mladi plemic zahteva da ga Bruno nauci "tajnama magije". Bruno objasnjava da je filozof. Sledeceg dana Mocenigo salje inkviziciji optuzbu protiv Bruna, koga odmah odvode u tamnicu. Bilo je to 22. maja 1592.

Sedam dana kasnije Bruno je pred sudom. Mocenigo ga optuzuje za ucenje da Zemlja nije centar Svemira vec samo jedna od planeta koje kruze oko Sunca. On ga optuzuje i za neprihvatanje crkvenih dogmi.

Posto su optuzbe predocene inkviziciji Bruno u detalje razvija svoja ucenja a kada ga inkvizitor upozorava na ozbiljne posledice koje ga ocekuju ako se ne odrekne svojih stavova, Bruno cuti.

U naredna dva meseca Bruna je u tamnici inkvizicija podvrgla najtezim mucenjima. U Rim ga dovode 23. februara 1593. Tamo u mracnoj tamnici ostaje zatocen sedam godina.

Ponovo ga izvode pred sud inkvizicije 21. decembra 1599. i opet mu traze da se odrekne svog ucenja. Uprkos sedam godina tamnice i mucenja Bruno ponavlja da se "ne bi ni usudio niti pristao da se odrekne svojih stavova".

Papa 20. januara 1600. naredjuje da Bruna predaju inkviziciji. Izvode ga pred sud gde slusa presudu a zatim ga upucuju u zatvor za osudjene na smrt uz uobicajenu napomenu da ima da bude pogubljen bez prolivanja krvi, sto znaci spaljen na lomaci.

Bruno izgovara svoju poslednju recenicu: "Vi se mnogo vise plasite da izreknete presudu nego sto se ja plasim da je cujem".

U ranu zoru u petak, 17 februara 1600. jedna od povorki koje su u to vreme bile uobicajene za Rim vidjena je na putu prema Cvetnoj poljani, mestu na kome je crkva spaljivala svoje sinove jeretike. Djordana Bruna su odveli na gubiliste i vezali za stub. Umro je u plamenu.

Galileo Galilej je kasnije postao slavan razvijajuci teorije koje je Bruno hrabro objavio. Naravno, uskoro se i on nasao pred inkvizicijom. Medjutim, Galileo se odrekao svojih stavova i tako je spasao zivot. U godinama koje su sledile imao je mnogo oktrica koja su ga ucinila naucnom zvezdom svog i kasnijih vremena.

Cuvena recenica "Eppur si muove!" ("Ipak se krece!") cesto se pripisuje njemu. Galileo ju je navodno rekao na samrti.

Po mom misljenju, samo je Filipo mogao da kaze tu recenicu. On nije postao najveci medju naucnicima, ali je svakako moja najomiljenija licnost svih vremena.

PS Filipo je bio i ljudsko bice. Jedna od optuzbi se odnosila na njegov "nemoralni zivot". Evo njegove pesme poznate kao "Izvinjenje Nolanca" (coveka iz Nole):

Prekrasnim i vrlim engleskim damama

O, prekrasne i carobne engleske nimfe

moj duh se vas ne kloni, ne ponizava niti obescascuje

oduzimajuci vam obicno ime zena

jer vas u njih niti ubraja niti iskljucuje.

Ime boginje vam svakako pristaje bolje,

jer obdarene ste zivotom koji obican nije

i nad Zemljom kao zvezde na nebu stojite.

O, dame moje, nadmocnoj lepoti vasoj iskrenost

moja skoditi nece, niti to zeli, jer ona

doseci ne moze nadljudsku vrstu vasu,

vec samo muku ljutu doseze tezeci mestu tom

na kom je Dijana kraljica nad svima vama

kao sto sunce je nad zvezdama.

Trud i umetnost ponizno nude vam misao, reci

moje i milovanje mog pera, ma kakvi oni bili.

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.