Eppur si muove
Pise Ljubomir Pajic

28.02.2001.

PLODOVI DEMOKRATIJE

Pet meseci posle tihe revolucije u Jugoslaviji sef tajne policije je konacno uhapsen. Lista zlocina za koje bi mogao da bude optuzen je duga, ali ona je bila duga i ranije pa je ipak bilo potrebno tako mnogo vremena da bi on bio priveden pravdi. Nekad je dobro imati pravnika za predsednika, a nekad i nije tako dobro, jer su pravnici skloni dugim procedurama a zivot je prekratak za njih.

Premijer Srbije Zoran Djindjic je licno naredio hapsenje. Vikao je na ministra policije: "Nema vise vremena za gubljenje! Uhapsite ga!". A to se dogodilo tek posto je sef tajne policije dao ostavku - nije bio smenjen kao sto se ocekivalo. I samo dan kasnije pucali su na vozaca novog sefa tajne policije. I samo nekoliko dana kasnije nepoznati revolverasi su u centru Beograda pucali na ministra policije.

Predsednik Jugoslavije, dr Vojislav Kostunica, stalno govori narodu da zeli da se sve uradi po zakonu. To je razlog sto nije hteo da smeni sefa tajne policije i sto nece da uhapsi posrnulog diktatora, ali taj razlog ne zvuci suvise dobro. Tokom proslih deset godina u raznim ratovima na tlu prethodne Jugoslavije ubijeno je suvise mnogo ljudi. Cak i kada ne bi bio kriv ni za jedno od tih ubistava, posrnuli diktator je odgovoran zato sto nije bar ocuvao mir.

U ovom trenutku poznati strani novinari su u Beogradu i ocekuju da posrnuli diktator Milosevic bude uhapsen. Oni su shvatili signal. Ako je (posrnuli) sef tajne policije uhapsen i optuzen za ubistva, logicno je ocekivati da ce onaj ko je morao da daje naredjenja za to biti uskoro uhapsen.

Mozda su u pravu sto ocekuju da ce se to dogoditi i ja im zelim uspeha u izvestavanju o tom dogadjaju iako nisam bas siguran da ce se to i dogoditi. Naravno da zelim da se dogodi, ali ovih pet meseci pod covekom prava su me naucili da ne budem pretereni optimista kada ocekujem da se dogode logicne stvari.

Dobro je poznato sta se dogadjalo pre, tokom i posle posete Beogradu Karle del Ponte, glavnog tuzioca suda UN u Hagu. Jugoslovenski covek prava je ucinio sve sto je mogao da ne izruci posrnulog diktatora sudu. Svoj stav je opravdao jugoslovenskim zakonima koji ga sprecavaju da to uradi i svojom brigom da bi srpski narod mogao da bude smatran kolektivno odgovornim za zlocine ako bi on to uradio.

Ova cista besmislica mora, naravno, da bude predmet posebne analize, ali reci cu sada samo da, nezavisno od formalnih zakona neke zemlje, covek prava mora da zna da su medjunarodni zakoni "stariji" od lokalnih. Jugoslavija je zudela da postane clan UN i posto je postala clan, ona mora da postuje pravila te organizacije i njen sud. Kada je Hrvatska bila u slicnom polozaju, pre izvesnog vremena, problem je resen koriscenjem te logike. Posto je Hrvatska clanica UN, sud UN je lokalni sud i prema tome nema prepreka. Nema razloga da se ista logika ne primeni i na Jugoslaviju.

Izgleda da ce posrnuli diktator biti uhapsen, ali smesna strana svega je - ako bilo sta u vezi sa Jugoslavijom moze da bude smesno - da bi on mogao da bude optuzen za prevaru kojom se domogao jedne od svojih rezidencija. Zbog tog "zlocina" on bi mogao da provde "citave" tri godine u zatvoru. To nekako izgleda nedovoljno, ali sacekajmo da viidmo sta ce majstori prava sledece smisliti.

Na sastanku NATO zemalja u utorak stav vlasti u Jugoslaviji je ocenjen kao veoma pozitivan i predusretljiv. To znaci da ce zona razdvajanja izmedju matice Srbije i Kosova, u kojoj sada operisu albanski teroristi, biti smanjena. Predstavnik Srba koji jos zive na Kosovu rekao je da su ovo "plodovi demokratije".

Samo jedno objasnjenje ovde, za zapisnik. Nije politika odugovlacenja kojom se korisiti savezni predsednik donela poene novoj demokratiji. Ona je samo omogucila da doslovno sva dokumenta posrnulog diktatora nestanu iz njegove kancelarije i da ljudi koji su mu bliski iznesu iz zemlje 173 kg zlata. Plan za mirno resenje krize na Kosovu i na jugu matice Srbije koji je sacinio zamenik premijera Srbije Nebojsa Covic bio je razlog nagle promene misljenja o demokratiji u Jugoslaviji.

PS - Trojica Srba iz Bosne prosle nedelje su osudjeni, prvi put u istoriji, zbog silovanja kao ratnog zlocina i silovanja kao zlocina protiv covecnosti. Slusajuci njihove zrtve, one koje su prezivele, morao sam da pomislim da je steta sto vise nema smrtne kazne.

Takodje, trojica Hrvata iz Bosne osudjeni su zbog strasnog zlocina u selu Ahmici, gde su brutalno ubijene desetine ljudi. I tokom tog zasedanja suda takodje sam morao da pomislim da je steta sto vise nema smrtne kazne.

Cudno, ali nikad mi nije palo na pamet da bi Srbi ili Hrvati kao narod mogli da budu odgovorni za te zlocine - kao sto predsednik Jugoslavije stalno ponavlja - jer sama cinjenica da neke bezvredne ubice pripadaju nekoj naciji nema nikakve veze sa samom nacijom.

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.