Eppur si muove
Pise Ljubomir Pajic

07.03.2001.

Cekajuci proslost

Oko 70 pristalica okupili su se i juce ispred kuce Slobodana Milosevica, posrnulog diktatora Jugoslavije i jos predsednika takozvane socijalisticke partije Srbije. Kada je jedan novinar upitao da li protestuju zbog najava u medijima da bi Milosevic mogao da bude uhapsen ili hoce da ga zastite od moguceg hapsenja, jedan od njih, mladic, odgovorio je: "Zasto bi neko uopste hapsio Milosevica?".

Sta onda cekaju? Da vide svog idola? To zadovoljstvo su imali prethodnog dana. Posrnuli diktator je iazasao iz kuce i prosetao nekoliko krugova po basti sa svojim unukom. Njegovi telohranitelji su otvorili masivnu gvozdenu kapiju tako da su obozavaoci mogli da posmatraju dirljivu scenu. Konacno, posrnuli diktator im je dobacio kosku u znak zahvalnosti. "'Ajd zdravo", rekao je i otisao.

Zdravo do kada? Do bolje buducnosti ili do pakla?

Farsa sa Milosevicem traje vec pet meseci. Covek prava - a siguran sam da znate da mislim na predsednika Jugoslavije, dr Vojislava Kostunicu - daje sve od sebe da Milosevic ne bude uhapsen. Istina je da to nije nikada ni obecao. Istina je da nikada nije ni negirao da je nacionalista. Slika vojislava Kostunice koji drzi "AK-47", automatsku pusku "kalasnjikov", negde na Kosovu (pre nego sto ga je NATO preuzeo), koja je objavljena u mnogim zapadnim novinama, dovoljno govori sama za sebe. Da li je on onda uopste nesto obecao? Nije, i zato svakako ne mora da odrzi nikakva obecanja.

On je samo rekao da je covek prava i da hoce sve da radi po zakonu. Problem je sto su u zemljama kao Jugoslavija zakoni pravljeni da bi sluzili diktatorima i zato zakoni ne zasuluzuju da budu nazvani zakonima. Zato on moze da ih zloupotrebljava po zelji, da ne cini nista i da samo nastavlja da bude predsednik koji moze da putuje i da skuplja osmehe stranih drzavnika.

Njegovi partneri iz ranije opozicije su bili mnogo radikalniji pre izbora. Zoran Djindjic, takodje doktor, ali filozofije, jednom je rekao u predizbornom govoru da ce svi politicari diktatorovog rezima biti pohapseni a negove pristalice upucene u ludnice, zato sto su samo ludi ljudi mogli da glasaju za Milosevica. Ali, to je bio revolucionarni zanos a danas Djindjic kao premijer Srbije nema vremena da razmislja o takvim obecanjima.

Ipak, neki od ranije opozicionih politicara su i dalje radikalni a to znaci da nisu samo zeleli vlast. Nenad Canak, predsednik skupstine srpske pokrajine Vojvodina, prokomentarisao je (ne)delovanje predsednika Kostunice:

"Da je legalista tipa Vojislava Kostunice izabran za predsednika Nemacke 1945 godine, u Nemackoj bi i dan-danas spaljivali Jevreje jer Hitlerovi zakoni ne bi mogli biti promenjeni".

Nesto ce se, ipak, dogoditi u Jugoslaviji. Mora, jer buducnost neizbezno dolazi sa svakim novim sekundom. Pitanje je kakva ce ta buducnost biti. Danasnja Jugoslavija ima vise od 50 odsto stanovnistva ispod granice siromastva i 11 procenata ekstremno bogatih a obe kategorije rastu.

Neko bi morao da ucini nesto, na primer nove vlasti. Ali, pre nego sto bi mogle da to urade treba da dobiju stranu finansijsku pomoc, a da bi je dobile jednostavno moraju da pocnu da se ponasaju razumno.

Kada bih rekao da ljudi od njih ocekuju da uhapse posrnulog diktatora Milosevica, njegovu zenu i ostale zlocince koji su unistili Jugoslaviju, izazvali ratove u kojima je pobijeno tako mnogo ljudi, i koji su unistili zivote miliona ljudi, to bi bila laz. Oko 70 njih ne ocekuju od vlasti da uhapse zlocince.

Jugoslavija je zemlja koja je iz srednjeg veka i feudalizma otisla pravo u komunizam i koja se vratila u nacionalizam i srednji vek. To je buducnost Jugoslavije.

Onih 70 koji cekaju ispred diktatorovog bunkera cekaju da opet dodje proslost, odnosno da se zemlja ponovo vrati u pakao. Kako stvari idu, nece morati mnogo da cekaju.

I ja bih zeleo da se vratim u proslost, kao i oni, samo mnogo radikalnije, u vreme pre nego sto je njihov idol sebe izabrao za predsednika i diktatora. Tada ne bih ponovio istu gresku da ga smatram smesnim - kao sto su mnogi ljudi u Nemackoj uradili 1933. - i mozda bih tada imao i priliku da prekinem tok dogadjaja koji su doveli do ovoga ovde i danas.

PS Nazalost, ne znam kako da se vratim toliko daleko u proslost.

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.