26.09.1999.

PRO ET CONTRA
Ranko Petkovic

SRPSKA OPOZICIJA: NOVA ENERGIJA, STARE SLABOSTI

Juris opozicije na sadasnji rezim u Srbiji poceo je jos pre desetak godina, velikim demonstracijama koje je organizovao Srpski pokret obnove na celu sa svojim liderom Vukom Draskovicem, 9. marta 1991. godine u Beogradu. Sa slabijim ili jacim intenzitetom, u okolnostima koje su se menjale, ali u mnogo cemu ostajale i iste, taj juris opozicije za osvajanje vlasti u Srbiji traje i danas.

U tom relativno dugom razdoblju, obelezenom dramaticnim dogadjajima vezanim za dezintegraciju bivse jugoslovenske drzave i nametanje vojnog resenja za buduci status Kosova, u kome je vladajuca Socijalisticka partija Srbije, predvodjena Slobodanom Milosevicem, dobijala najveci broj glasova na vise puta odrzanim parlamentarnim i predsednickim izborima, jedini opipljiviji uspeh opozicije bilo je osvajanje lokalne vlasti u Beogradu i jos dvadesetak gradova u Srbiji 1996. godine.

Velikim demonstracijama u Beogradu 1996-1997. godine, koje je organizovala koalicija "Zajedno", u cijem sastavu su bili Srpski pokret obnove (Vuk Draskovic), Demokratska stranka (Zoran Djindjic), Gradjanski savez Srbije (Vesna Pesic) i jos neke manje stranke, opozicija je prinudila rezim da prihvatanjem tzv. Gonzalesovog izvestaja prizna njenu pobedu u tim gradovima. Medjutim, neposredno posle toga, koalicija "Zajedno" se raspala, pod dejstvom programskih, ali jos vise licnih sukoba Vuka Draskovica i Zorana Djindjica. To je imalo porazne efekte ne samo na opste stanje na opozicionom frontu, nego i na gradjane koji su mesecima svakodnevno ucestvovali u ulicnim demonstracijama. Smatrajuci se izneverenim, gradjani su dospeli u jedno stanje rezignacije i apatije koje se i danas vidno oseca u ne sasvim uspesnim nastojanjima nove politicke grupacije, Saveza za promene, da na ulice Beograda izvede sto veci broj gradjana.

Na uklanjanje nesporazuma u redovima srpske opozicije nisu mogli presudnije da uticu ni saznanje da jedino ujedinjena moze vidnije da ugozi rezim, niti pritisak koji u tom pravcu na opozicione lidere vrse velike zapadne sile, podrzavajuci ih u nastojanju da preuzmu vlast u Srbiji.

Sada na opozicionoj sceni u Srbiji deluje nekoliko politickih grupacija sa svojim specificnim strategijama osvajanja vlasti.

1. Srpski pokret obnove se smatra najjacom opozicionom strankom, sto moze da potkrepi i brojem poslanickih mesta u parlamentu i brojem gradjana koje moze da izvede na ulicu. Medjutim, postoje i oni koji osporavaju opozicioni karakter Srpskom pokretu obnove, s obzirom na podrsku koju mu vladajuca Socijalisticka partija Srbije pruza u skupstini Beograda, kratkotrajno ucesce SPO u Saveznoj vladi 1999. godine (Vuk Draskovic na duznosti potpredsednika vlade), kao i odbijanje SPO da ucestvuje u javnim demonstracijama protiv rezima.

U sadasnjem casu, SPO zahteva da vladajuca levo-desna koalicija SPS-JUL-SRS napusti vlast, ali smatra da do toga moze da dodje iskljucivo pobedom opozicije na prevremenim ili redovnim izborima, a ne putem ulicnih demonstracija. Jedini preduslov je da se postigne dogovor o demokratskim izbornim uslovima I medjunarodnoj verifikaciji izbornih rezultata.

Slicne poglede zastupa i Nova demokratija (lider Dusan Mihajlovic), sa jako naglasenom evropskom opcijom, koja je bila u koaliciji sa SPS-JUL pre ulaska Srpke radikalne stranke Vojislava Seselja u vladu Srbije.

2. U Savezu za promene se nalazi veci broj parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka: Demokratska stranka (Zoran Djindjic), Gradjanski savez Srbije (Goran Svilanovic), Demohriscanska stranka (Vladan Batic, koji je koordinator SZP), Socijaldemokratija (bivsi general Vuk Obradovic), Nova Srbija (Velimir Ilic), Demokratska alternativa (Nebojsa Covic) itd. Sa Savezom za promene je akciono povezana i grupa vodecih vojvodjanskih stranaka: Socijaldemokratska liga (Nenad Canak), Reformska stranka (Miodrag Isakov), Savez vojvodjanskih Madjara (Jozef Kasa) itd.

U aktivnostima Saveza za promene ucestvuje i danas nesumnjivo najpopularnija opoziciona licnost u Srbiji bivsi guverner Narodne banke Jugoslavije dr Dragoslav Avramovic, poznat po odlucujucem doprinosu pobedi nad hiperinflacijom 1993. godine.

Delimicno uslovljenu podrsku Savezu za promene pruza i bivsi nacelnik Generalstaba Jugoslovenske armije general Momcilo Perisic sa svojim Pokretom za demokratsku Srbiju.

Bliske strankama okupljenim u Savezu za promene, ali sa rezervama u odnosu na njihov program i strategiju su Demokratska stranka Srbije (Vojislav Kostunica) i Liberalna stranka Srbije (Nikola Markovic, Kosta Cavoski).

Savez za promene, kao najjaci opozicioni blok, zalaze se za rusenje sadasnje vlasti putem ulicnih demonstracija i drugih vidova pritiska. Savez je organizator sadasnjih, skoro svakodnevnih ulicnih protesta u Beogradu i jos tridesetak gradova u Srbiji. Ocekuje se da ce dr Dragoslav Avramovic, u svoje ime i u ime ove politicke grupacije, uskoro predloziti sastav prelazne vlade, koja ce predloziti program demokratskih reformi i mere za reintegraciju Jugoslavaije u medjunarodnu zajednicu.

3. Grupa 17 ekonomista, koju predvodi Mladjan Dinkic, ukljucila se u politicki zivot zakazivanjem mitinga u Beogradu 19. avgusta 1999. godine, kome je prisustvovalo stotinak hiljada ljudi. Namera Grupe 17 da odigra ulogu ujedinitelja srpske opozicije, pod okriljem Srpske pravoslavne crkve, do sada se nije ostvarila. Slicno Savezu za promene i Grupa 17 predlaze uspostavljanje prelazne ekspertske vlade, ali uz podrsku parlamentarnih stranaka (sto znaci i SPS-JUL-SRS), sto Savez za promene i SPO smatraju neostvarljivim.