26.12.1999.

PRO ET CONTRA
prof. dr Ranko Petkovic

DINAR NA ISTORIJSKOJ VETROMETINI

Nasa nacionalna valuta, dinar, kao senka prati sudbinu Jugoslavije: posle raspada bivse jugoslovenske drzave ostao je zakonsko sredstvo placanja u Srbiji i Crnoj Gori, dok se u Hrvatskoj pojavila kuna, u Sloveniji tolar, u Makedoniji denar, u Bosni i Hercegovini konvertibilna marka.

Suzavanje zone dinara se, medjutim, nastavlja: na Kosovu, u Republici Srpskoj i Crnoj Gori pojavljuje se, kao novo zvanicno sredstvo placanja - konvertibilna marka!

Dok je u zoni vazenja nekadasnjeg dinara, na tlu bivse jugoslovenske drzave, u procesu njene dezintegracije, nastao veci broj novih nacionalnih moneta, dotle se u Evropi, u procesu njene integracije, niz nacionalnih valuta, od nemacke marke, francuskog franka i austrijskog silinga do holandskog guldena, italijanske lire i spanske pezete, sjedinio u evro!

Novac, odvajkada, ima dve uzajamno povezane funkcije: da bude merilo vrednosti i posrednik u razmeni dobara i jedno od obelezja drzavnog suvereniteta.

Do kovanja najstarijeg, prvog, srpskog novca doslo je u vreme vladavine kralja Radoslava 1227-1234. Medjutim, sve do XV veka na teritoriji Srbije, pored novca nasih srednjevekovnih vladara, u opticaju je bio i rimski, vizantijski, franacki i mletacki novac, kovan u zlatu, srebru i bronzi. Poslednji od srpskih srednjevekovnih vladara koji je kovao novac bio je Djuradj Brankovic 1427-1456. Tek posle puna cetiri veka, knez Mihailo Obrenovic iskovao je prvi savremeni srpski bakarni novac 1868. godine. U to vreme u opticaju je bio i turski i cesarski novac, sve dok knez Milan nije doneo zakon 30. novembra 1873, prema kome je u Knezevini Srbiji, koju je jos svega pet godina delilo od sticanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878, novcana jedinica dinar.

I prema sadasnjim zakonskim propisima jedino sredstvo placanja na teritoriji SR Jugoslavije je dinar. Medjutim, neki ekonomski, a sve vise i politicki uzroci podrivaju i ogranicavaju vladavinu dinara.

Kada je rec o krhkim pozicijama dinara, mora se u prvom redu imati u vidu medjunarodna izolacija SR Jugoslavije, koja je sa jos nekim unutrasnjim faktorima iznurila jugoslovensku privredu i doprinela drasticnom smanjivanju nacionalnog dohotka, jednom od najnizih u Evropi. Posle hiperinflacije iz 1993, koja je gurnula dinar u ponor, opalo je poverenje u domacu valutu. Fakticko vrednosno merilo ne samo u velikim poslovnim transakcijama, vec i u bednom buvljackom sopingu postala je nemacka marka.

Restriktivna monetarna politika Narodne banke, kao kakva-takva prepreka razbuktavanju nove inflacije, uzrokuje permanentnu nestasicu dinara na trzistu novca i u dzepovima gradjana, ali uprkos tome vrednost nemacke marke na crnom trzistu je tri ili tri i po puta veca od zvanicnog kursa, a na tzv. ziralnom trzistu cak cetiri puta. Fakticka situacija je takva da dinar, anemican i astmatican, vegetira u senci nemacke marke. Nema mnogo nade da bi dinar mogao da povrati snagu bez infuzije tzv svezeg novca iz inostranstva, u vidu kredita Medjunarodnog monetarnog fonda i drugih javnih i privatnih institucija i firmi.

Nedavno je sef civilne uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu dr Bernar Kusner obznanio da je na tom podrucju novo zakonsko sredstvo placanja konvertibilna marka. Time je, bez sumnje, ucinjen jos jedan krupan korak u pravcu iskopcavanja Kosova iz ustavno-pravnog poretka Jugoslavije i uklanjanja bitnih atributa njenog suvereniteta, zajamcenog Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.

Moze se pretpostaviti da je na odluku dr Bernara Kusnera presudno uticalo nastojanje da se "procisti" teren za postavljanje temelja novom statusu Kosova, kao "drzave u drzavi" na tlu SR Jugoslavije. Pri tome je dr Bernar Kusner operisao sa jos dva "pragmaticna" razloga: da uspostavljanje ekonomske i politicke stabilnosti na Kosovu nije moguce postici sa nestabilnim jugoslovenskim dinarom i da albansko stanovnistvo na Kosovu odbija da koristi dinar kao zakonsko sredstvo placanja u pokrajini, gledajuci u njemu jedan od poslednjih izdanaka "srpske hegemonije"! Bilo kako bilo, dinar je fakticki prestao da bude jedino ili glavno zvanicno sredstvo placanja na jednom delu suverene jugoslovenske teritorije.

Pre godinu ili dve, u samom pocetku ostrije konfrontacije politickih rukovodstava Crne Gore i Srbije, u Crnoj Gori se pojavila ideja da bi ova republika mogla uvesti svoj novac, perper, i time izaci iz zone dinara, kao jedinog zakonskog sredstva placanja na teritoriji zajednicke jugoslovenske drzave. Objasnjenje je bilo dvojako: ekonomsko i politicko. Receno je, u stvari, da Crna Gora ne zeli da deli sudbinu dinara koji neprestano gubi vrednost, niti hoce da je Beograd ucenjuje pomocu dinara, umanjujuci i krseci njena suverena prava.

Do uvodjenja perpera (jos) nije doslo, ali je zato uvedena crnogorska konvertibilna marka, koja je, uz sve vece potiskivanje dinara, odvojila novcano trziste i platni promet u Crnoj Gori od onog u Srbiji. U Podgorici je uspostavljen i Monetarni savet koji vrsi funkciju Narodne banke.

Premda nije sasvim istisnut iz Republike Srpske, dinar se i tamo sve vise povlaci pred najezdom svemocne konvertibilne marke. Jedan od razloga je objektivna slabost ili nestabilnost jugoslovenskog dinara, ali su presudniji neki politicki razlozi. Pre svega, predstavnici Civilne administracije u Bosni i Hercegovini i politicke stranke u Republici Srpskoj koje ga podrazavaju sve vise izoluju rezim u Beogradu. Tako se i dinar, zajedno sa kompleksom odnosa sa Beogradom, nasao u sredistu konfrontacije vodecih stranaka u Republici Srpskoj: jedne tvrde da presecanje "specijalnih" i drugih, bratskih veza sa Beogradom potkopava tekovine borbe srpskog naroda i baca ga u narucje njegovim neprijateljima u Bosni i Hercegovini, dok druge navode da je pogubno vezivanje za rezim koji je u sve dubljoj medjunarodnoj izolaciji.

Time bi mogla da bude zavrsena i ova dosta tuzna prica o sudbini dinara u procesu raspada bivse Jugoslavije i razgradjivanja suvereniteta sadasnje jugoslovenske drzave. Ostaje nada da ce i dinar stati na svoje noge, kada vetrovi dunu u jedra Jugoslaviji u toku njene neizbezne reintegracije u Evropu i svet.