|
Pise Sinisa Randjelovic
27.03.2001
Gde je Rusija danas
Budzet Rusije je manji od budzeta grada Njujorka, celokupna ekonomija je podredjena bogatom sloju od 5 odsto stanovnistva, cinovnika ima nekoliko puta vise nego sto je potrebno, a polovina stanovnistva ima primanja ispod zivotnog minimuma. Jugoslovenske pogresne procene o snazi i moci Rusije dovele su nas tamo gde nikada nismo bili
Imajuci pred sobom dva velika problema, novac i vreme, Rusija ubrzano trazi nove puteve i partnere koji bi joj omogucili da se izdigne do nivoa svetske sile i ponovo uspostavi ravnotezu mira ili straha, nazovimo kako hocemo tu ravnotezu. Svesna da u prirodi ne postoji jednopolnost, koju Amerika diktira uprkos prirodnim zakonima koji vladaju, Rusija je prinudjena da vuce iznudjene i brze poteze koji, posmatrano na dalji vremenski rok, mogu biti vrlo opasni po samu Rusiju.
Ne pretendujuci na stratesku analizu situacije u Rusiji i oko Rusije, dajemo pregled kuda i kako ide Rusija u potrazi za strateskim partnerima. Pre toga, neophodno je ponuditi letimicnu sliku realnosti danasnje Rusije kad je rec o prirodnim, ekonomskim, ljudskim, drustvenim i vojnim resursima.
Prirodni resursi
Rusija raspolaze prirodnim resursima neophodnim za ekonomsku ekspanziju vecim i po ukupnoj kolicini i po stanovniku nego sto su u bilo kojoj zemlji sveta.
Ekonomski polozaj
Rusija je danas na poslednjem mestu medju drzavama koje sebe mogu smatrati svetskom silom. Njen budzet je manji od budzeta grada Njujorka, nezaposlenost je ogromna, socijalna davanja po coveku mizerna, a ogroman broj preduzeca ne radi i nikada nece ponovo proraditi. Ekonomija Rusije je mono ekonomija. Ako su cene za naftu, gas i sirovine normalne, ekonomska stabilnost na niskom nivou je obezbedjena. Svaki negativan poremecaj plasi Rusiju drzavnim bankrotom. Bankarski i poreski sistem, mala i srednja privreda, sve je podredjeno ekonomiji 5% bogatog sloja. Dok u svetu sve valute u odnosu na dolar vec vise od godinu dana gube na vrednosti, rublja drzi cvrste pozicije, kolebanja su minimalna, sto zaista predstavlja svojevrstan paradoks.
Ljudski potencijal
Zvanicna statistika kaze da se broj stanovnistva umanjuje svake godine (nivo se par godina odrzao zahvaljujuci izbeglicama iz drzava koje su stvorene raspadom SSSR-a), da se godisnje rodi 70% bolesne dece i da se procenat bolesnih uveca na 90% do vremena kad novorodjeni dodju u starosne godine kad treba da budu upuceni na sluzenje vojnog roka. Svake godine broj radno sposobnog stanovnistva smanji se za 30.000 ubijenih u medjusobnim obracunima, za 30.000 poginulih u saobracajnim nesrecama, za 30.000 koji se otruju alkoholom (bez racunanja broja stanovnika koji umre od posledica alkoholizma). Klasican pojam porodice u smislu kompaktnosti i odgovornosti roditelja za porodicu i decu izgubljen je u prethodnom stolecu a nista nije ucinjeno da se taj segment vrati u normalu.
Drustveni odnosi
Sadasnji drustveni odnosi u Rusiji su na nivou stvaranja prvobitnog kapitala, samo preneto u 21 vek. Rusija je ostala bez srednje klase, sa polovinom stanovnista koje ima primanja ispod zivotnog minimuma i zivi na nacin kako je taj sloj ziveo u doba carske Rusije, sa cinovnickim potencijalom, koji je nekoliko puta veci od potrebnog i koji, da bi preziveo, nece da uradi nista bez dodatnog stimulansa "koverte". Slovenski deo drustva mahom je nezaposlen i nezainteresovan za znacajniji i aktivniji rad, ostali deo stanovnistva bavi se trgovinom i biznisom. Takva podela je nastala kao rezultat "siroke slovenske duse", visokog procenta alkoholizma po seoskim naseljima i "divlje" privatizacije koja je izvrsena tokom poslednjih 10 godina. U vecini malih proizvodnih preduzeca radnici su iz Ukrajine, Belorusije i Moldavije.
Vojni potencijal
Zahvaljujuci velikim ulaganjima u naucna i vojna istrazivanja u vreme socijalizma, Rusija je zadrzala tehnicke osnove velike sile. Nedostatak vojne doktrine koja bi obuhvatila svu realnost i ljudski resursi vojske cine tehnicke mogucnosti nistavnim. Najmodernije oruzje koje se nudi i prodaje po svetu nije jos uvek deo naoruzanja ruske armije. Vojno rukovodstvo na svim nivoima je konzervativno, nespremno da primi promene, ali zato bi da se bave "biznisom", posebno vrh armije.
Susedi
Izuzimajuci Belorusiju, sve ostale zemlje bivseg SSSR-a koje su u okruzenju Rusije, staraju se da se sto brze i sto konkretnije distanciraju od Rusije i prisajedine NATO paktu. Neko to cini iz straha za sopstvenu sigurnost, neko iz zelje da sacuva sopstvenu zemlju od raspada, a neko iz istorijski negativnog odnosa prema Rusiji. Ukratko, jedina Belorusija pokusava da se integrise sa Rusijom, na obostranu korist. Ukrajina je rastrzana izmedju katolickog zapada, pravoslavnog istoka i muslimanskog juga, bez energenata, podrzavana na recima od strane Amerike, a ziveci na racun Rusije. Dva su scenarija: prisajedinjenje NATO paktu ili raspad.
Pribalticke zemlje sa svojim rusko jezicnim stanovnistvom koje zivi u izolaciji, bice clanice NATO pakta u najskorije vreme i trude se da u svakom trenutku napakoste Rusiji po bilo kom osnovu stiteci se "velikim bratom".
Gruzija trazi spas za ocuvanje celine zemlje priblizenjem NATO paktu, velikom brzinom zatvara ruske baze, uveden je rezim viza, ukratko, ili ce postati clan NATO pakta ili ce se raspasti na nekoliko manjih drzava.
Ostale zemlje ne zure u vojni blok, ali se posebno i ne trude da se priblize Rusiji. Na recima je sve u najboljem redu, a u stvarnosti svo rusko jezicno stanovnistvo odavno je napustilo te zemlje. Sve je vece priblizavanje tih zemalja Turskoj, Iranu, Saudi Arabiji.
Potencijalni strateski partneri
Kina
Kina je i sused i potencijalni strateski partner Rusije u otporu Americi i NATO paktu. Tako smatraju Ruski zvanicnici i tim putem usmeravaju svoje napore. No,sama Kina nije odusevljena takvim usmerenjem ruske politike prema njoj. Prvo, Kina ne trazi strateske partnere. Kina je izabrala svoj put razvoja, ekonomski jaca svake godine, sprovodi reforme bez obzira na cenu, stvara ekonomsku bazu za razvoj teske industrije i industrije naoruzanja. Po ukupnom nacionalnom bruto proizvodu oko 2025. godine bice na nivou Amerike.
Odnosi Rusije i Kine su dobri. Kina kupuje oruzje koje se ne nalazi na naoruzanju ruske armije, Rusija kupuje hranu koju ne ume sam da proizvede. Kada Rusija nauci da proizvodi hranu, a Kina oruzje, u tom trenutku Rusija vise nece biti potrebna Kini. Stratesko partnerstvo moze se, u nepovoljnom momentu, okrenuti protiv Rusije. Kineski ljudski potencijal, marljivost i strpljivost u postizanju ciljeva, potencijalno, teritoriju Rusije istocno od Urala mogu pretvoriti u kinesku provinciju i to bez rata, bukvalno za jednu noc. Nikakav problem Kini nije da prebaci sto miliona ljudi na Istocni Sibir i sadasnjih 25 miliona Rusa bice nacionalna manjina u kineskoj provinciji. I u ovom trenutku niko od zvanicnika u Rusiji ne raspolaze preciznim podatkom koliko je sada Kineza u Sibiru, million, dva, pet? Strateski partner koga stratesko partnerstvo ne interesuje. Verovatno zbog toga Rusija Kini prodaje oruzje a Indiji new-how da ga sama proizvodi.
Indija
Da su Indija i Kina medjusobno prijateljski nastrojene, partnerstvo Rusije i Indije bilo bi realno i moguce. U situaciji kada su ove zemlje u postojanoj, makar i na niskom nivou, konfrontaciji, Rusija moze samo da pokusa da bira s kim ce ostvarivati partnerstvo. Jednu zemlju mora, po prirodi stvari, da protezira, a drugu da drzi po strani. Bez obzira na sve, Indija geopoliticki nije u situaciji da sa Rusijom pravi partnerstvo koje bi imalo ikakvu tezinu na vaganju snaga s americkim blokom.
Iz navedene, uproscene analize, proizilazi da Rusija u ovom trenutku ne oznacava ozbiljniju vojno-ekonomsku silu i da je to svima na zapadu jasno. To je jasno i vecem delu vlasti u Rusiji koja je u procepu i cini sve da bi se makar i prividno stvarao utisak super drzave. Time se podilazi vojsci, policiji i starijem sloju stanovnistva. Bivsi srednji sloj i omladina, parolu devedesetih godina proslog veka "sta je trebalo Rusiji da se bori protiv Nemaca u II svetskom ratu, da su nas Nemci okupirali sada bismo pili nemacko pivo", zamenila je za sadasnju "nema potrebe protiviti se Americi, bolje je da zivimo pod diktatom njihovih uslova, zivecemo kao sto zive Amerikanci".
I ovakva povrsna analiza pokazuje sve zablude jugoslovenske spoljne politike i naseg obicnog coveka. Na zalost, i Institut za strateska istrazivanja u Beogradu je pravio apsolutno neadekvatne procene koje je zvanicna politika uvazavala i odvela nas tamo gde nismo nikada do tada bili. Bice mnogo bezbolnije po novu jugoslovenski vlast da shvati realnu snagu Rusije pri kreiranju svoje spoljne politike.
|
|