Rusija danas
Pise Sinisa Randjelovic

28.04.2001

Kako preziveti

Pocetak drustveno-ekonomskih promena najveci broj ljudi u Rusiji docekao je potpuno nespremno i osiromasio je do gole koze. 

Nestala je socijalna sigurnost koja je, bez obzira na nedostatak roba u prodavnicama, obezbedjivala ljudima izvesno "sutra'. 

Kada se putuje po Rusiji i vidi nivo razvaljene ekonomije, gde najveci deo preduzeca, sovhoza i kolhoza ne radi, a ono sto radi ne daje plate radnicima, covek se zapita: a kako ovaj narod prezivljava, cime se hrani, oblaci?

Prve odgovore dobijate kada posetite neko od velikih proizvodnih preduzeca, nezavisno od toga kojim obimom su, trenutno, zauzeti proizvodni kapaciteti. 

Vec krajem marta cete videti da su na svim prozorskim daskama po kancelarijama sanduci, sanducici, kutije, sa rasadom paradajza, krastavaca, persuna, luka, bukvalno, svog povrca koje je neophodno za zivot. Naime, zaposleni koriste besplatno tople i svelte prostore preduzeca da pripreme rasad za prolecnu setvu. U to vreme razgovori se krecu samo oko vrste semena, rasada, koje je vreme najpovoljnije za sadjenje.

Oko devedeset procenata porodica Rusije imaju "dacnij ucastok" ili, po nasem, zemlju za vikendicu. Dacni ucastok se krece oko 20 ari. Skoro svaki "dacnij ucastok" ima i "dacu", kucicu uradjenu potpuno od drveta, pokrivenu "siferom", koja se zimi, najcesce, ne koristi. 

Prvih toplih dana proleca reke ljudi iz gradova za vikend idu na dace i spremaju i dace i zemlju za koriscenje. Obicno se u jesen, pred samu zimu, iz dace nosi sva pokretna imovina, inace, ako ostane, lopovi ce je odneti, a u prolece se vidi obrnuta slika, kola natovarena svim neophodnim stvarima za zivot na daci.

Penzioneri se sele na dacu i deo proleca i jeseni i cello leto provode tamo, starajuci se da proizvedu sto vise i sacuvaju to sto proizvode od kradja.

Dacni ucastok ima ulogu u zivotu ruske porodice da obezbedi neophodno povrce za zivot porodice od godinu dana i da obezbedi nesto jagodicastog voca i jabuka posebne sorte koje uspevaju samo u ovim surovim uslovima. Vrlo je zanimljiv podatak da je Rusija najhladnija zemlja na svetu. I ako je juznija u odnosu na sevrni pol nego mnogo drugih zemalja, velika kontinentalna povrsina i uralske planine obezbedjuju Rusiji taj, ne jako neophodni rekord. 

Zbog toga je za divljenje upornost i strpljivost sa kojom ruska porodica obradjuje dano joj parce zemlje, pravi topple leje, sadi povrce i sledi rast svakog listica. Najveci problem je obezbediti krompir, sve ostalo je lakse jer ide prvo u toplu leju a krompir se sadi bez toga i, vrlo cesto, mraz unisti tek nikao kromir i nekad je kasno da se po drugi put sadi.

Mi se ponosimo majstorijama nasih zena u pripremanja zimnice. Treba probati zimnicu koju spremaju ruske domacice, konzerviranu (sa dodatkom sirceta) i mariniranu (bez sirceta) i uveritii se da su na ravoj nozi sa nasim zenama. Razlika izmedju nase zimnice i zimnice ruskih domacica je u pripremanju vrsta zimnice. Zajednicko nam je kiseljnje krastavaca i paradajza. 

Razlika je da ruske domacice skoro ne koriste papriku, beli pasulj, boraniju, kisele samo kupus rezanac, a koriste tikve, plavi paradajz, tikvice, jabuke, beli luk u glavicama, sargarepu, sve bez ulja. Jesen na ruskoj daci ima isti miris nasih domacinstava kad se sprema zimnica.

Kasno leto donosi sumsko voce koga u ruskim sumama ima u izobilju, pocev od sumskih jagoda, malina, ribizle crne i crvene, borovnice i mnogo toga sto je nama potpuno nepoznato, preko dvadest vrsta sumskog jagodicastog voca daju ruske sume. Od njega se pravi slatko, dzem, marmelada, sokovi na razne nacine, voce u seceru, mnogo toga sto je nama u pripremanju zimnice nepoznato, a sve u velikim kolicinama. Retka je porodica koja sprema ovo voce za zimu a da nabere manje od stotinak kilograma.

Rano leto do klasne jeseni beru se pecurke. Ima ih jestivih preko trideset vrsta. Pecurke se konzerviraju, mariniraju i suse, naravno, sve za zimu. Tako kvalitetno i ukusno spremljene pecurke ne mogu se kupiti ni u jednoj prodavnici.

Pomenusmo problem krompira. Sorte krompira koji se proizvodi u Rusiji su vrlo kvalitetne i sam krompir jako ukusan. Ko nije spremio, iz bilo kojih razloga, krompir na svom parcetu zemlje ima mogucnost da ga sakupi posle masinskog sabiranja krompira na velikim povrsinama bivsih svohoza ili kolhoza. Posle masinskog sakupljanja krompira na njivama ostaje najmanje dvadesetak procenata koje masina nije sabrala. Ponekad, uporni sakupljaci "rucno" sakupe krompir i za pijacu. A desi se i tako da vlasnik krompira bankrotira zbog aktivnog "sakupljnja" krompira pre nego sto je sa tim poceo sam vlasnik. 

Jos uvek je sveza istorija jednog Holandskog farmera koji je zakupio veliku povrsinu dovezao svu mogucu tehniku, zasadio najbolje vrste krompira, dobio rezultat iznad svih ocekivanja ali nije uspeo sam da sakupi ni 30 procenata, sve je pre njega sakupilo mesno stanovnisto, pod izgovorom da je mnogo rodilo i da ima za sve. Sam farmer nije mogao da se od toga zastiti, a vlasti nisu mogle ili htele da mu pomognu. Covek je bankrotirao i vratio se za Holandiju.

Jesen je vreme lova i ribolova. Lovi se najcesce jelen i divlja svinja, dakle, one zivotinje cije meso moze da se susi i dimi. Lovi se riba, saran, stuka, tolstolobik i jos desetak, nama nepoznatih vrsta riba koje se suse, dime, spremaju na mnogo nacina, nama nepoznatih, tako da mogu da se koriste preko zime.

I poslednje sto je priroda obezbedila, to je sabiranje sumskog ploda pod nazivom "kljukva", crvena bobica u kojoj je desetak puta vise vitamina C nego u limunu i koja sluzi kao zamena za limun. Kljukvu ne treba ni konzervirati ni praviti u vidu dzema ili slicno, ona ostaje neizmenjena i sveza tokom cele zime.

Sibir dodatno obezbedjuje kedrove semenke. Kedrovina je cetinar koji pravi sisarku u kojoj je seme. Sisarka se sakuplja i "kruni" rucno napravljanim aparatima koji podsecaju na nase stare rucne krunjace za kukuruz. Kedrove semenke su pune ulja i secera. Suse se i koriste neobradjene. Vrlo su ukusne i zdrave.

Kako vidimo, sve je obezbedjneo osim hleba. Njega ili ima ako ima para, ili ga nema pa ga zamenjuje krompir. No, treba reci istinu, mali deo porodica nema mogucnosti da kupi minimalnu kolicinu hleba, vecina je u situaciji da ga obezbedi, makar za decu.

Eto, u 21 veku tako velika i prirodnim resursima bogata zemlja u osnovi obezbedjuje opstanak, kao u doba Petra Velikog. To je i jedan od niza razloga da se stanovnistvo Rusije svake godine samnjuje za 800.000.

O oblacenju i ostalim aspektima zivota, drugi put.

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.