Kazivanja
Pise Radmila Stankovic
03.06.2000.
Nepoznati Dejan Medakovic
Kompjuter je tekovina mog unuka
Znam da dolazi vreme drugog senzibiliteta i s tim se treba pomiriti.
Ja cu umreti u mom svetu, uz moje knjige, i slusacu Vagnera ili Verdija.
Svoj privremeni boravak na ovom svetu zakljucicu u okruzenju onog sto ja
volim.
Dejan Medakovic, potomak ugledne srpske porodice iz Hrvatske, 7. jula
ce napuniti 78 godina. Njegov deda Bogdan bio je predsednik Hrvatskog
sabora, a Dejan Medakovic je u svojoj hronici "Efemeris" u
nekoliko knjiga opisao vreme u kome je bio ucesnik i svedok. To mu je
donelo reputaciju jednog od najcitanijih srpskih pisaca poslednje
decenije. Istoricar umetnosti po obrazovanju, Medakovic je karijeru
univerzitetskog profesora zavrsio 1982. godine, a danas je predsednik
Srpske akademije nauka i umetnosti, najuglednije nacionalne ustanove u
Srba.
Medakovic se sa tog mesta cesto oglasava u javnosti, posebno kada je rec o
odbrani nacionalnih interesa. Kao intelektualac promislja o sudbini svog
naroda, ali manje je poznato njegovo opredeljenje kad je rec o muzici,
slikarstvu, knjizevnosti. Od kada je naucio slova, nije prosao ni jedan
dan da nije citao. Knjige, naravno:
"Mozda je to ostatak mog prevazidjenog konzervativizma, ali
ja namerno uzmem jako debelu knjigu da bih se s njom nosio i mucio.
Najtezi trenuci, zamorne i iscedjujuce sednice, izleti, rat (tek to!)...
nista me nije omelo da svakog dana citam. Naravno, ne samo knjige iz
svoje struke, iz kulturne istorije koja me jako zanima, vec najvise
cistu beletristiku. Ako se pojavi neka hit knjiga a ja sa vise strana
cujem da je to zanimljivo, hocu to da proverim. Nekada je knjiga zbilja
dobra, a nekada se razocaram jer vidim da je marketinski deo nadvladao i
da je neko postao laureat ne znam cega, jer je igra tako
namestena."
Malo je poznato da ste vrstan poznavalac klasicne muzike. Vasa supruga
Vera je bila pijanistkinja, profesor klavira, a sin Pavle, dirigent,
nedavno je postao direktor Beogradske filharmonije...
"Ja sam odrastao uz muziku, jedna moja baka je bila ozbiljan
muzicar, druga baka se takodje bavila muzikom. Kao decak sam zavoleo
gregorijansko pevanje i danas bih satima mogao da slusam korale iz
gregorijanskog napeva. Moj senzibilitet ipak, nije beskrajan, i ja ne
razumem konstruktivisticki krojenu muziku, ne razumem atonalnu muziku
jer mi ona nista ne govori. Naravno, ja to ne osudjujem do one mere da
bih trazio progone, ali to je prosto van mog domasaja."
Kao istoricar umetnosti, verovatno tesko primate i razne eksperimente u
slikarstvu?
"I tu se postavlja pitanje senzibilitetata. Cuo sam, na
primer, da je na Bijenalu u Veneciji bio veliki hit nase umetnice,
slikarke Marine Abramovic, struganje konjskih kostiju na velikoj
piramidi od konjskih kostiju, uz neku tihu orijentalnu muziku. Da sam
kojim slucajem prosao kroz tu salu gde je to izlozeno, ne bih ni casa
casio da sto pre izadjem napolje.
Jednostavno bih smatrao da sam zalutao na mesto odakle treba ici
na lecenje. Ja sam, ocigledno, krojen za jednu drugu vrstu forme i
sadrzaja. Tacnije, ja verujem u jedinstvo forme i sadrzaja. I zato cu,
recimo, u svako doba dana i noci da citam Andrica jer smatram da je to
savrsenstvo forme i sadrzaja."
Kompjuter takodje ne spada u vase sredstvo izrazavanja?
"Ne spada. Kompjuter je tekovina mog unuka koji nosi moje ime
i koji ce, sigurno, biti majstor za tu vrstu pismenosti. A ja sam, sto
se kompjutera tice, totalni analfabeta. Ja cu ostati onako pismen kako
su me naucili moji divni ucitelji. Jasno mi je od kolike je dragocene
pomoci ta sprava, ali bojim se da ce se, dugorocno, videti jednog dana
koliko ona unistava pojmovni oblik razmisljanja i razvija samo vizuelni
momenat.
Znam da dolazi vreme drugog senzibiliteta i s tim se treba
pomiriti. Primiti to kao normalnu pojavu, bez ogorcenja. Smesni su ljudi
koji mrze nesto sto ne razumeju i sto im je strano. Na te stvari treba
gledati kao na normalnu smenu poput dana i noci, zdravlja i bolesti...
Ja cu umreti u mom svetu, uz moje knjige, i slusacu Vagnera ili
Verdija. Svoj privremeni boravak na ovom svetu zakljucicu u okruzenju
onog sto ja volim."
|