10.06.2000.

Biljana Willimon, slikar

Savrseni ljudi su nezanimljivi

Tacno je da sam probijala neke zidove ovde, narocito na televiziji. Ali, to je zato sto sam kreativna, a ne zato sto sam atraktivna

Multimedijalni umetnici predstavljaju pomalo relikt proslih vremena. Biljana Villimon je to u danasnjem vremenu - slikar, tv autor, pisac jedne knjige, novinski kolumnista, glavni i odgovorni i kreativni urednik mesecnog magazina "Jefimija". Dodace jos da je "borac za pravdu u Srbiji i nepopravljivi optimista" koji je odlazio iz zemlje u Italiju, Francusku, Ameriku, ali:

"Uvek sam vracala, i to obavezno kad je najgore. Shvatila sam da za umetnika, kao za svakog coveka inace, ma koliko vreme ratova i unutrasnjih nemira bilo opterecenje, biti na mestu dogadjaja, pogotovo ako je to zemlja u kojoj si se rodio - to za umetnika predstavlja ujedno i nacin borbe za bolje sutra. Bilo da se bavim televizijom, slikom ili novinama, ja prepisujem nasu stvarnost. Angazovana umetnost, hocu reci kad si aktivan a ne pasivan ucesnik dogadjaja, ostaje jedino svedocanstvo vremena u kome smo ziveli. Poslednjih deset godina u ovoj zemlji sigurno si bile i najteze u njenoj novijoj istoriji, ali za mene kao umetnika su bile i najinspirativnije."

Na Vidovdan, 28. juna 1999. priredili ste izuzetnu izlozbu u Kulturnom centru u Beogradu pod nazivom "Zbogom pameti". Bio je to prvi, nesvakidasnji odgovor jednog slikara na uzas koji smo pretrpeli od marta do juna prosle godine, slikara kome je parce bombe zavrsilo na krovu pa se sama penjala i menjala razbijene cigle?

"Bio je to svojevrstan slikarski dnevnik koji sam vodila u svom potkrovlju, stanu-ateljeu u ulici Admirala Geprata, pedesetak metara od legitimnih NATO meta kao sto su Generalstab, Ministarstvo spoljnih poslova, Vlada Srbije u Nemanjinoj ulici. Mnogi nisu uspeli da prevazidju strah koji je prirodno covekovo osecanje dok strepis hoce li te zlikovci slucajno ili namerno pogoditi. Ja sam taj strah pretocila u nesto konkretno, opipljivo, kreativno, a to su moje slike. I pritom sam mislila samo na lepe stvari, jer je to bio jedan od nacina moje odbrane. Moj ostanak u Beogradu je bilo pitanje mog izbora. Mogla sam da odem u inostranstvo kod prijatelja, ali mi nije padalo na pamet."

Pri pomenu imena Biljana Willimon, ljudi obicno misle na izuzetno atraktivnu, lepu zenu koja je probila mnoge barijere, pre svega kada je rec o televiziji. Cini se da ste danas svoju kreaciju usmerili drugim putem?

"Kad je covek kreativan na jedan nacin, onda on nosi mogucnost da bude kreativan na mnogo nacina, u svakom trenutku i u svakom pogledu. Kreativnost je i gajiti cvece onako kako ga ja gajim u svom ateljeu. Neko moze kreativno da kuva i za mene je kulinarstvo vrhunac kreacije, iako sama ne kuvam, sto bas i nije normalno posto inace mnogo jedem. Ne mogu sebe da komentarisem kao atraktivnu osobu, jer sebe tako ne vidim. A da sam kreativna, jesam. Da sam probijala neke zidove ovde, narocito na televiziji, i to je tacno. Ali, i to je zato sto sam kreativna, a ne zato sto sam atraktivna. Probijala sam i tvrdje i jace zidove ovde nego sto je bio onaj Berlinski. Bilo mi je drago sto sam time prokrcila put i drugima, ne samo zenama vec i muskarcima, da se u svom ponasanju, a pogotovo u radu, oslobode predrasuda, I mogu da kazem da nije boleo, cak i kad jeste."

Da li koristite i kompjuter kao mogucnost za kreaciju?

"Kao glavni i odgovorni urednik "Jefimije" ne samo da se sudaram s komjuterom dok uredjujem list, vec u procesu kreiranja, kad pocnem da prelamam, imam ogroman deo posla koji trazi kontakt sa tom masinom. To sam imala i kao televizijski autor. Medjutim, ja pripadam generaciji koja se nalazi izmedju onih koji su pisali pisma i onih koji se dopisuju putem kompjutera. Tekstove koje pisem za "Blic" kucam direktno u pisacu masinu. Imam jednu lepu, staru, predratnu Remington masinu koja, na moju srecu, jos uvek radi. Kad preskoci neko slovo, ja cu ga lakse dodati nego sto cu se opredeliti da kucam na kompjuteru. Kad je rec o vizulenom delu uredjivanja lista, ja sve nacrtam svojom rukom jer komjuteru ne mogu da verujem, posto tu spravu ne poznajem dovoljno. Ali, znam tacno sta od te masine mogu da trazim, a sta ne. To je kao kad znas jedan jezik da citas i pises, ali ga ne govoris aktivno. Ima stvari u zivotu koje su teze i ja ih znam, i onih koje su lakse, ali ja ih ne znam."

Jedno je nacrtati nesto, a drugo je dobiti to na komjuteru?

"Moja jedina ideja je da kompjuter nateram da radi tako da izgleda kao da je sve radjeno rukom. A to znaci da tehniku ne zelim da koristim do kraja kako bih stvari dovela do savrsenstva, jer bi mi to savrsenstvo u ovom slucaju smetalo. Bolje receno, ta savrsenost kompjutera mi, kao slikaru, ne odgovara. Isto kao sto mi ne odgovaraju savrseni ljudi koji su bez mane. Oni su naprosto nezanimljivi."

[ Prethodna Kazivanja ]