|
Pise Radmila Stankovic
24.06.2000.
Antonije Isakovic, knjizevnik, clan SANU
ZASTO SAM SE RAZISAO SA MILOSEVICEM
Moje opredeljenje za SPS je bilo prirodno i iskreno. Mislio sam da ce jedna nova partija kao SPS propagirati i zalagati se za humane ideje. Na zalost, video sam suvise kriminalnog ponasanja, lopovluka i licne koristi, suvise mangupa u sopstvenim redovima da bih na sve to mirno gledao. Video sam da ne mogu nista da promenim i polako sam se povlacio.
Zbog cega je jedan od osnivaca i prvih potpredsednika SPS-a Antonije Isakovic pre nekoliko mesci zatrazio ostavku predsednika svoje stranke na mestu predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica? Lule Isakovic tek danas otkriva neke detalje iz svog dugogodisnjeg odnosa sa predsednikom Srbije, odnosno Jugoslavije i njegovom suprugom.
Mnogi su spremni da kazu kako je na njega uticao njegov zet Zarko Jokanovic. Tako pogresan odgovor daju oni koji veoma slabo poznaju autora "Trena", "Velike dece", "Crvenog sala", "Gospodara i sluge"... dobitnika najvecih jugoslovenskih knjizevnih nagrada. Naljutio se jer je Mira Markovic svom psu dala ime Antonije - tvrde upuceni u odnose izmedu knjizevnika, akademika SANU i najslavnije profesorke sociologije sa ovih prostora koja je postala takodje knjizevnik i akademik (ovo poslednje, doduse u Rusiji i uz sumnjiv doprinos fondacije Karic). Tacno je da je tada zaljubljena vlasnica dobermana svom psu dala ime po tadasnjem kucnom prijatelju Antoniju Isakovicu, ali to je bilo pocetkom devedesetih, a ne danas. Lule je to znao, nije reagovao, ali mu nije bilo prijatno. Imao je svoje objasnjenje za to koje se svodi na prostu misao:
"Nikada nisam bio po volji predsednice JUL-a, pa cak ni onda kada sam govorio na promociji jedne od njenih knjiga. Tada je sa mnom govorio Aleksandar Tijanic, ministar informisanja. Video sam tada da nisam dovoljno hvalio knjigu. Govorio sam tada i nikad vise. Posle te promocije, na Milosevicev poziv, rucali smo zajedno i rekao sam da ima u knjizi jos nesto dobro sto nisam istakao. Na to me je autorka pomalo neprijatno upitala: Pa, zasto niste?" Mnogo godina kasnije, Luletu je pripisano da je njenu literaturu kvalifikovao kao "srednjoskolski socijalizam utopijskog smera, u kojem ima nekih iskrenih i dobro napisanih partija", ali on to autorstvo nikada nije ni potvrdio ni negirao. Svi njihovi kasniji odnosi pokazace da Lule nije bio covek po Mirinoj volji, a pripadao je tada bliskom okruzenju predsednika Srbije:
"Moje opredeljenje za SPS je bilo prirodno i iskreno. Mislio sam da ce jedna nova partija kao SPS propagirati i zalagati se za humane ideje. Na zalost, video sam suvise kriminalnog ponasanja, lopovluka i licne koristi, suvise mangupa u sopstvenim redovima da bih na sve to mirno gledao. Video sam da ne mogu nista da promenim i polako se sam se povlacio. Hteo sam o tome da razgovaram sa Milosevicem, trazio sam ga vise puta telefonom, ali do njega vise nisam mogao da dodem. Nije me udostojio bilo kakvnog odgovora. Doduse, i ranije dok smo razgovarali Milosevic je vrlo uljudno slusao sve sto bih mu rekao, a potom bi radio po svom. Na jednoj sednici Glavnog odbora SPS-a raspravljalo se o osnivanju JUL-a. Tu, pred svima, u mikrofon, sam objasnio: Mi socijalisti ne treba uopste da brinemo zbog toga. JUL je jedna konzervativna leva partija koja ce kao upijac da pokupi sve konzervativne ljude iz SPS-a i ocistice nase redove od onih ljudi koji ovde ne treba da budu. Taj moj govor je sa zaprepascenjem primljen od strane nekih ljudi iz vrha SPS-a, ali ja u tom trenutku zbog toga nisam imao nikakvih problema. Medjutim, mislim da mi ta izjava nikada nije oprostena. Poslednjih godina su me pozivali na razne prijeme na kojima bih se sreo sa Milosevicem i samo bismo izmenili ljubazne pozdrave: Dobro vece, kako ste? Na poslednji, proslogodisnji prijem povodom 7. jula, nisu me pozvali." Mozda je to bio poslednji, nedvosmislen signal da se na njega vise ne racuna. Prvoborac, ucesnik Narodnooslobodilackog rata od 1941-1944. smatrao je da kao tvorac tog praznika ima vise prava na njega od bracnog para, pocasnih gostiju Milana Milutinovica u zdanju na Andricevom vencu.
"Milosevica je jednostavno strah da izgubi vlast, kaze Lule i na pitanje jednog prijatelja da li bi sada mogao da napise knjigu o novom "Gospodaru i slugi", odgovorio je:"Ja sam napisao jednog "Gospodara i slugu" za sve gospodare i sve sluge".
Antonije Isakovic je i danas formalno clan SPS-a. Ali, ne bi on prihvatio posle ovog svog javnog cina nikakve razgovore sa njima gde bi pred "sudom partije" trebalo da objasnjava zasto je trazio Milosevicevu ostavku. Niko ga iz SPS-a nije zvao telefonom. Antonije Isakovic kaze licno nije imao nikakve koristi od svog boravka u vrhu vladajuce partije. U svojoj dugoj knjizevnoj karijeri objavio je sve sto je napisao, bio je potredsednik SANU, obavljao razne funkcije u izdavackim i umetnickim kucama. U raznim partijskim cistkama njegov glas razuma je bio protiv "skidanja glava" u onim godinama tvrdog ili mekog komunizma, sve jedno je.