Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

01.07.2000.

Mihajlo Misa Janketic, glumac

NAVUKLI SMO SE KAO VOLOVI

Mi smo ovde u Srbiji poslednjih godina dozvolili da nas politika do te mere uvuce u dnevna zbivanja, da nama vise nista nije vazno - ni umetnost, ni kultura, ni prosveta, ni zdravstvo... Sve je politika.

Ove nedelje, u Jugoslovenskom dramskom pozoristu je odrzana premijera jednog komada koji za starije ima smisao sentimentalnog putovanja, za mladje je ona prvi susret sa dilemom intelektualca u revoluciji. "Prljave ruke" francuskog filozofa i levicara Zan Pol Sartra (1905-1980), posle skoro 35 godina ponovo se igraju u istom pozoristu. Onda, 1966. na sceni su se sukobili Ljuba Tadic kao Oderer i Misa Janketic kao Igo. (Reditelj je bio Boro Draskovic koji je imao 31. godinu). Misa je tada imao 28 godina i bila je to velika uloga mladog glumca. Danas, Janketic ima 62 godine i igra iskusnog revolucionara Oderera.

Ovaj glumac je odigrao nebrojeno uloga u svom maticnom pozoristu - Jugoslovenskom dramskom - gde je dosao pre ravno 40 godina. Poslednjih godina, televizijska publika ga je upoznala kao protagonistu serije "Porodicno blago", a zajedno sa koleginicom Radom Djuricin veoma cesto gostuje u Evropi (bili su i u Americi) sa komadom Mome Kapora "Beograd 011". Crnogorac poreklom, otac cetvoro dece iz braka sa glumicom Svjetlanom Knezevic, Misa Janketic povodom svoje poslednje premijere (26. jun) razmislja:

"Iz ovog teksta proistice taj egzistencijalisticki nacin razmisljanja, zapitanosti intelektualcna pred dilemom koju postavlja politika i sve je to na kraju upakovano u jedan ljubavni triler. Pre trideset pet godina mi smo "Prljave ruke" igrali iskljucivo kao politicko-filozofski komad koji tretira odnose unutar partije, na levici. Tada je to bio gotovo hrabar cin za uslove naseg zivljenja u jednopartijskom sistemu pod kapom Saveza komunista Jugoslavije. Ali, ta partija je tada uzela iz predstave onaj stav koji je njoj najvise odgovarao."

Ako danas izgleda naivna i bespredmetna dilema Sartrovih junaka, zbog cega smatrate da uopste treba igrati ovaj komad posle toliko godina? 

"U danasnjem visepartijskom sistemu uopste se ne postavlja vaznim pitanje sukoba u jednoj partiji. I zato mi i ne igramo na tu kartu. Mi se bavimo ljubavnim odnosom u ovom tekstu i naivnoscu Igoovom. Jer, mi smo ovde u Srbiji poslednjih godina dozvolili da nas politika do te mere uvuce u dnevna zbivanja, da nama vise nista nije vazno - ni umetnost, ni kultura, ni prosveta, ni zdravstvo... Sve je politika. Mi smo se navukli kao volovi i sve gledamo kroz politiku. Tvrdim da je za nas sport korisnije sto smo izgubili sa 6:1 od Holandjana, nego da smo se provukli kroz iglene usi u cetvrtfinale. Jednom i mi moramo da shvatimo neke stvari." 

Koje?

"Pa, upravo ove o kojima govorim. Da shvatimo koliko smo duboko ogrezli u politiku. Ova predstava je dobra i zbog toga sto govori i o pitanju ideologije. Ideologija je licno opredeljenje, nesto kao veroispovest, a nije vise politika."

Ali, politika je na nasim prostorima usla u sve pore zivota - i u kulturu, i u zdravstvo...

"Politika je postala cist posao, veoma okrutan biznis. Zbog politike se ubija, tome smo i mi svedoci poslednjih godina. A ideologija je privatna stvar svakog pojedinca. Medjutim, ona, ideologija, uvek se slomi na krhkom intelektualcu, bas kao i u "Prljavim rukama". I to je neminovno, jer politicari kroz istoriju, uzmimo samo od Lenjina na ovamo, tvrde da intelektualac nikada ne moze biti pravi revolucionar. Od njega moze biti samo anarhista i ubica. Istorija je potvrdila da je to tacno."

Kako u tom svetlu vidite ulogu nasih intelektualaca poslednjih deset godina?

"Evo, odgovorite mi na pitanje sta su nasi intelektualci ucinili u tih deset godina o kojima gvorite? Ja tvrdim - NISTA. Ali, ne zato sto su nasi intelektualci losi ili gori od drugih, nego zato sto su intelektualci nemocni da na bilo koji nacim pomene svet. Jer, bavljenje politikom je zavlacenje ruku do lakata u govna i u krv i ne moze se nevino vladati. Mislim da su ljudi kod nas, tek posle zavrsene vladavine komunizma, shvatili da ova nasa danasnja politika, visepartijaska, upravo ima sve odlike krvavih ruku. I zato mislim da sve manje veruju u u nju, odnosno ljude koji je predstavljaju."

Vama je onda, pre 35 godina bilo lako da branite ideje Igoa, junaka koga ste igrali, jer smo tada jos uvek imali nekih iluzija kad je rec o intelektualcu na levici. A danas?

"Moj mladi kolega, koji danas igra tu ulogu, ne veruje u nju kao ja onda. On mora da se pravi da veruje, jer mu je cela mladost ovde prosla u kompromisu. I on ne moze da voli i da brani intelektualca-levicara, intelektualca-revolucionara. Danasnji mladi ljudi su odrasli u daleko nesrecnijim okolnostima od onih u kojima sam ja rastao. Utoliko je njima mnogo teze nego meni, jer oni nisu imali ni jednu iluziju koju ce kasnije da razbiju. A zivot bez iluzija je nemoguc."

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.