Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

29.07.2000.

Bogdan Tirnanic Tirke, novinar

BEOGRADJANIN PO ZANIMANJU

U bioloskom egzodusu poslednjih godina otislo je 300, 400 ili 500 hiljada mladih ljudi koje ja uopste ne osudjujem, a jos manje sam spreman da ih opravdavam. 
Sto se mene tice, ja sam citav zivot proveo u ovom gradu u kome sam rodjen, i sto bi rekao bivsi socijalista Milorad Vucelic pre nego sto ga je Sloba degazirao preko polovine terena), ja sam "Beogradjanin po zanimanju". A kad mi neko od emigranata koji su otisli kaze da nije video nikakvu perspektivu u Srbiji, ja mu odgovorim: Vas je otislo 500 hiljada. Toliko broji najjaca partija u Srbiji. Mogli ste da promenite vlast kad ste hteli!

Bogdan Tirnanic Tirke je rastao izmedu dva stadiona - zvezdinog i partizanovog - a gimnaziju je ucio na Topciderskoj zvezdi sa Titovim sinom Misom, sinom Aleksandra Rankovica Micom, sa mnogim drugom sinovima politicara i generala koji su stanovali na Dedinju. Vec je legendarna prica o tome da nije maturirao. Danas, na pitanje kako moze da utice na kcer Jovanu (18) gimnazijalku, kada je bio los djak, odgovara:

"Ja i ne zelim da uticem na nju. Pokusavam da ona utice na mene. To je i odnos i metafora. Nazalost, izgleda da iver ne pada daleko od klade. Kada je moja cerka polagala prijemni za gimnaziju, cula je na ulici dve devojke koje su polagale prijemni ispit za fakultet, gde se jedna vajkala sta ce ako padne. Ova druga je tesila: 'Ma, sta fali onom Tirnanicu bez skole'."

Svoj prvi tekst Tirke je objavio je u "Susretu", listu Saveza omladine Beograda koji je zapravo i napravio. Od tada do danas, valjda nije bilo novine koja nije od Tirketa zatrazila tekst. Dve decenije je proveo u NIN-u, bivao urednikom i glavnim urednikom, radio na TV Beograd i TV Politici, pisao u "Telegrafu" i "Dnevnom telegrafu", ima skoro cetiri godine da je van struke sto se tice socijalnog i staza, ali se hartije, u ovom slucaju kompjutera, ne odrice. Ima stalnu kolumnu u "Politici" i cesto je na stranicama NIN-a... Tirke je novinar koji kontinuirano najduze pise:

"Skribomanija je neizleciva bolest. Poput side, samo sto muke duze traju i ne umire se brzo. Ako ovako nastavim, buduci sam zdrav kao dren, prevazici cu Predraga Milojevica. Pisacu celih sto godina, a on je samo 90. Jednom sam ga pitao:"Izvinite, gospodine Milojevicu, da li ste vi vec bili u penziji kada je 1904. godine osnovana "Politika"? Odgovorio je:'Duhovito, duhovito'."

Ako se izuzme film kao prva ljubav, Tirketova strast je zapravo fudbal:

"Prezime Tirnanic je slavno u fudbalskoj istoriji ove zemlje. Nazalost, nisam ja taj. To je bio moj stric Aleksandar, mada je i moj otac tvrdio da je igrao fudbal, samo nema dokaza za to. U mojim genima je ostala navijacka manijakalnost cemu sam ja dodao manijacki odnos prema jednom klubu koji se zove Crvena Zvazda. Inace, ja ne umem da sutnem loptu i nikada nisam odigrao ni jednu fudbalsku utakmicu.Relativno kasno sam poceo da pisem o fudbalu. Kada sam zbog politike napustio pisanje o filmu i drugim medijima, onda je fudbal bio pokusaj da na druga vrata sacuvam nesto malo radosti, posto u pisanju o politici ne vidim nikakvo zadovoljstvo. To je budalastina."

Ako se izuzmu tekstovi o filmu i umetnosti, Tirke je napisao neke od najboljih analiza onoga sto nam se dogadja, ali i predvidjanja. Pocetkom osamdesetih je objavio tekst "Treci talas", gde je rakao da je nasa prva emigracija bila politicka (cetnici, ustase i drugi neprijatelji naroda), druga ekonomska, gastarbajterska, a da cemo nadrljati kad dodje treca, bioloska emigracija:

"Nazalost, ta mi se prognoza ispunila u najvecoj mogucoj meri. U tom bioloskom egzodusu otislo je tih 300, 400 ili 500 hiljada mladih ljudi koje ja uopste ne osudjujem, a jos manje sam spreman da ih opravdavam. Tekstovi o tome kako zive nasi dizajneri u Lisabonu i arhitekte u Torontu, samo su gnjecavo stivo. Ti su prekidi, uglavnom, konacni i zasto trgovati jeftinom nostalgijom. Oni se nikada nece vratiti. A kad mi neko od tih emigranata koji su otisli kaze da nije video nikakvu perspektivu u Srbiji, ja mu odgovorim: Vas je otislo 500 hiljada. Toliko broji najjaca partija u Srbiji. Mogli ste da promenite vlast kad ste hteli. Ali, zbog tog novog osecanja sveta mladi ne osecaju potrebu da nesto menjaju u Srbiji, vec menjaju mesto boravka. To je oportunisticki, ali je tako.

Sto se mene tice, ja sam citav zivot proveo u ovom gradu u kome sam rodjen, i sto bi rekao bivsi socijalista Milorad Vucelic (pre nego sto ga je Sloba degazirao preko polovine terena), ja sam "Beogradjanin po zanimanju". Ja cak i u Njujorku brojim dane kada cu da se vratim kuci. Ovde sam slusao orkestar Glena Milera kada sam imao sest godina, ovde sam cetiri puta slusao Majlsa Dejvisa (i jednom u Torontu), cime malo ko u Americi moze da se pohvali. Kada su neki pokusavali da mi kazu kako je Beograd malo mesto u odnosu na Cikago, naprimer, ja ih pitam kada je Real Madrid igrao u Cikagu, kada je Mancester Junajted poginuo u Cikagu vracajuci se sa utakmice? Sve velike filmove video sam u ovom gradu, sve velike predstave, sve velike koncerte, sve velike utakmice, sve velike kafane su bile u ovom gradu..."

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.