Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

19.08.2000.

Dusan Prelevic-Prele, pevac i pisac 

Jedino bih za Kostunicu pevao dzabe

Ja nisam ziveo od pevanja vec sam pio od pevanja. Mogao bih u kafani da pevam sa ciganima u svako doba, ali to je moj cef . Mozda bih stao na binu ako mi julovci plate jedno 300 hiljada dolara. Za Kostunicu bih jedino pevao dzabe

Prele spada u onu vrstu umetnika koji su odavno postali beogradske legende. Vec godinama se povukao sa javne scene i ne peva onim svojim promuklim glasom koji je davao smek sedamdesetim i osamdesetim godinama u ovom gradu. Prele je odavno i formalno clan Udruzenja knjizevnika Srbije sto je zasluzio svojim knjigama, a sada je napisao i jednu dramu koja bi od jeseni trebalo da se igra u Zvezdara teatru. Zove se "F odeljenje" i, kako kaze Prele, u njoh su opisani razni ludaci sa kojima zivimo i koje volimo. 

Ovaj pevac i pisac je godinama bio poznat po svom picu i skandalima koje je u pijanom stanju pravio. Danas ga je bolest naterala da se mane casice i kada ga pitate sta mu je obelezilo proteklu nedelju, on, sa sebi svojstvenom ironijom kaze: "To sto sam trezan". I odmah dodaje da mu je pobeda nad Ircima u fudbalu popravila raspolozenje, iako je utakmica prijateljska: 

"Najvise me, ustvari, raduje sto je Petko (Ilija Petkovic) postao selektor jugoslovenske fudbalske reperezentacije. Najzad da sklone ove dede i babe, makar iz fudbala. I prizeljkujem iduce srede kada dodju Ukrajinci i Rusi, da ce biti makar neka tuca na stadionu. To bih tako voleo da nemate pojma. Prosli put je, valjda prvi put u istoriji evropskog i svetskog fudbala, policija tukla navijace Zvezde. Mi igrali sa strancima, a oni tukli nase.To nema nigde. Cujem da su navijaci nesto vikali, kako ce nekoga da bese, valjda Slobu, koga li, pa su ih zato tukli. I kod onog ludaka Nerona hriscani su smeli da vicu sta su hteli. Sada je mnogo veliki ulog u igri, pa i za tog Slobu, j**** li ga, jer Zvezda treba da se kvalifikuje za taj Kup sampiona, pa verujem da ovog puta nece smeti da biju navijace, a nadam se da ce klinci malo da se spreme. Znate, fudbal je oduvek, pogotovo na ovim prostorima, bio vise od igre. Danas jos samo tu mozes da vices i psujes koga hoces. " 

Kada ga zamolite da uporedi ono vreme kada je on ziveo od pevanja i ovo danasnje kada su zarade pevaca basnoslovne, Prele vas odmah ispravi: 

"Ja nisam ziveo od pevanja vec sam pio od pevanja. Kad nisam imao love ja sam pevao, kad sam imao, nisam. Ovo sto danas rade nazovi pevaci, meni uopste nije jasno. Neke "ribe" igraju, mlate rukama, momci takodje igraju, i to su zapravo neke pevacko plesacke grupe. Nemam nista protiv toga, ali ako me pitate sta mislim o tome, to ne valja nista. Ali, oni placaju po 30 000 nemackih maraka da bi snimili plocu. Pa, kada vec placaju, neka pevaju. Ali, da ne mislite da je sve to u svetu mnogo bolje. I tamo samo jedan-dva posto pevaca da valjaju. Sve drugo je isto kao i ovo ovde, samo sto je uvijeno u lepsu oblandu." 

Pitamo Preleta da li razmislja da napravi jedan veliki oprostajni koncert evergrin i dzez muzike, a on odmahuje rukom: 

"Taman posla. Ja sam se od muzike davno oprostio na moju srecu i na radost mojih neprijatelja. Kada sam shvatio da to nije vise moj nivo, da ne mogu da se druzim sa ludacima, otisao sam u penziju. Ko danas moze da stane pored mene na binu? Moze samo saksofonista Stjepko Gut i jos tri cetiri muzicara. I to je sve. Zamisli da stanem na binu sa ovim reperima u kurvama sto se karaju za veceru? Pa nisam valjda lud! Bina je posao, ovi danas to ne znaju. Moras da zasluzis da stanes na nju. Mogao bih u kafani da pevam sa ciganima u svako doba, ali to je moj cef . Mozda bih stao na scenu ako mi julovci plate jedno 300 hiljada dolara. Za Kostunicu bih jedino pevao dzabe. Salim se, ja sam na svoje pevacke dane potpuno zaboravio, kao da to nikada nisam ni radio. " 

Nas sagovornik je u Udruzenje knjizevnika primljen na predlog akademika Matije Beckovica i pokojnog pesnika i dramskog pisca Velimira Lukica: 

"Meni to uopste nije trebalo niti sam ja to trazio. Danas vidim kako se neki, kao, stide i izlaze iz Udruzenja. Ne znam sta im smeta. Kao, oni nece da budu pisci u takovom Udruzenju. Ja hocu, boli me k.... Doduse, ja nikada u to Udruzenje nisam ni usao, a jedino sam provodio vreme u kafani koja se zove Klub knjizevnika. Nisam odavno nista napisao. Pre neki dan sam poceo nesto da kucam, ali mi nije islo po ovoj vrucini, ja se iznerviram i bacim masinu preko balkona. Eno je, tamo, dole, mozete da je vidite. Gledao sam samo da nekog ne ubijem. Padne masina sa treceg sprata kao bomba, pocnu komsije da izlaze na prozore, a ja samo vicem:"To sam ja, Prele, sve je u redu." Ruku na srce, malo sam popio. I sada nemam masinu." 

Komad "F odeljenje" koji smo spomenuli na pocetku ovog teksta, odnosi se na jednu tablu koja se nalazi na ulazu u bife Ateljea 212 i na kojoj pise "F odeljenje". U tom bifeu Prele je ostavio najlepse godine svog zivota, jednako kao mnogi pisci, glumci i ostala umetnicka bratija. I taj komad je zapravo omaz svima koji su osetili atmosferu ovog jedinstvenog mesta u Beogradu. Sada se ceka direktor Zvezdara teatra pisac Dusan Kovacevic, koji je i sam iz ovog bifeo crpeo ideje za svoje komade, da postavi ovaj dramski prvenac Dusana Prelevica u svom pozoristu. 

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.