Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

16.09.2000.

Jovan Cirilov, direktor i selektor Bitefa

Pozoriste je nasa ulaznica za svet

Sada se vlade nekih zemalja takmice oko Bitefa. Naime, sve glasnije se govori da je izolacija Jugoslavije kontraproduktivna. Kada su Francuzi culi da Gete institutu pomaze dolazak nemacke predstave, odmah su i oni prihvatili da finansiraju dolazak svoje predstave. To se ne bi radilo da ne znaju sta znaci Bitef, ali i koliko je obrazovana jugoslovenska publika.

Do kraja juna nije se znalo da li ce se ovogodisnjii, 34. Bitef po redu odrzati ili ne. Prosto, kako to biva u nasim prilikama, nije bilo para. Grad Beograd koji je po tradiciji davao najvise novca, jednostavno nije mogao da pomogne organizatorima, i uskocila je drzava Jugoslavija u liku ministra Cedomira Mirkovica.

Mozda, poredjenja radi, treba reci ovo: ovogodisnji budvanski Grad teatar kosta milion maraka, Dubrovacke ljetnje igre kostaju dva miliona maraka, a Bitef kosta 200 hiljada nemackih maraka. A Jovan Cirilov (69), prvi covek ovog festivala, tvrdi da uprkos svim problemima, nemastini, blokadi u kojoj se Jugoslavija nalazi - ovogodisnji Bitef koji pocinje u nedelju 17. septembra, nudi gledaocima neke zanimljive predstave iz Nemacke, Rusije, Italije, Francuske, Madjarske, Turske, Italije, Ukrajine, Slovenije, Svajcarske... Gledaoci ce videti i neka od najvrednijih ostvarenja iz Jugoslavije:

"Nase predstave "Pad", "Demoni", "Roberto Cuko", "Prokleta avlija",  veoma su relevantne za odmeravanje sa onim sto dolazi iz sveta i dokazuju da svemu uprkos, a mislim pre svega na nemastinu, na ovim prostorima ne prestaje da se radi u pozoristu. A s druge strane, nase je pozoriste oduvek bilo institucija koja je premoscavala razlike medju politikama pojedinih zemalja. Tako je bilo ranijih godina kada smo Mira Trailovic i ja dovodili predstave i iz zemalja sa kojima nismo imali diplomatske odnose, kao iz Izraela i Juznoafricke unije, na primer. Danas, mada je mozda jos rano govoriti o tome, neki pametni ljudi iz vlasti su dozvolili da u vreme bombardovanja Jugoslovensko dramsko pozoriste i Centar za kulturnu dekontaminaciju odu u Nemacku i da se tamo igra jedna predstava. To se pokazalo vaznim i neophodnim, mislim da je to bila ogromna pozorisna misija. Pozoriste je nasa ulaznica za svet."

Kao izuzetan pozorisni znalac, Jovan Cirilov saopstava i jedan veoma ilustrativan podatak u koji ne treba sumnjati:

"Sada se vlade nekih zemalja takmice oko Bitefa. Naime, sve glasnije se govori da je izolacija Jugoslavije kontraproduktivna. Kada su Francuzi culi da Gete institutu pomaze dolazak nemacke predstave, odmah su i oni prihvatili da finansiraju dolazak svoje predstave. To se ne bi radilo da ne znaju sta znaci Bitef, ali i koliko je obrazovana jugoslovenska publika."

Ceo zivot Jovana Cirilova vezan je za pozoriste. Jos kao decak u rodnoj Kikindi sanjao je o teatru i njegova prva secanja vezana su za lutkarsko pozoriste u Kikindi. Upisao je i diplomirao filozofiju, ali je rano poceo da pise o pozoristu u koje ga je uveo Miroslav Belovic. Naravno, siroka publika ga pamti kao upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorista i najblizeg saradnika Mire Trailovic sa kojom se pre tri i po decenije upustio u planetarnu avanturu zvanu Bitef. Cirilov je, uz to, dramski pisac, pesnik, esejist, stalni saradnik NIN-a vec 14 godina. Od 1956, pa sve do pre neku godinu pisao je redovno i u "Politici", ali mu je prosle godine otkazana saradnja. Cirilov je odmah dobio ponudu od "Blica", a na pitanje zbog cega nikada nije progovorio o tim "vanumetnickim razlozima" koji su uticali da mu direktor "Politike" poruci kako vise nije pozeljan, odgovara:

"To je deo moje prirode, iskustva i tolerancije. Biti miran, prevazilaziti stvari. Mislim da ima smisla za demokratsko ponasanje. Ne mogu ljudima da nanesem zlo, iako su zasluzili. Imam razumevanja za ljudske slabosti, imam potrebu da cinim dobro. Od nagrade "Braca Karic", koju sam dobio 7. septembra i ciji novcani iznos nije zanemarljiv, deo cu dati jednom studentu ili studentkinji dramaturgije kao stipendiju za zavrsnu godinu. Ali, nece to biti neka velika stipendija, jer ni moj otac meni nije davao mnogo para da me ne bi razmazio."

Dzudit Malina, direktorka cuvenog americkog Living tetatra, napisala je nedavno u jednom pozorisnom casopisu ciji je veliki odeljak posvecen Cirilovu i ovo:

"U najtezim trenucima, za vreme krize i kataklizme, politickih, ekonomskih i kulturnih promena, Jovan je cuvao najvise pozorisne kriterijume, istovremeno postavljajuci i estetske izazove i ispoljavajuci dusevnu samosvojnost. Za sve nas Jovan Cirilov je primer umetnicke smelosti. Zato mu mi, medjunarodna pozorisna zajednica, dugujemo ogromnu zahvalnost."

Cirilov kaze da je Bitef u Beogradu bio najpre prihvacen od publike, od progresivnih politicara, medju kojima je pre svih bio Milan Vukos, tadasnji ministar kulture, ali i od najboljeg dela pozorisnih kriticara:

"Podrzavali su nas i reditelji, za razliku od glumaca koji su kod nas bili najkonzervativniji deo bitefovske publike. Stalno su frktali. Oni nekako kasno sazrevaju, onda kada vise nisu fizicki spremni za pozoriste. Bulevarska stampa, koja se budila u to vreme pocetka Bitefa, hranila se time sto je ismevala Bitef koji je za nju bio sinonim dekadencije i perverzije. A Bitef je, to je vrlo brzo dokazano, bio svojevrstan ventil koji je pokazao da Jugoslavija nije zatvorena zemlja negde na Istoku, vec da je Beograd evropska pozorisna prestonica. I na nasu srecu, ostao je to do danas."

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.