23.09.2000.

Dusan Kovacevic, dramski pisac

Zbogom zivotu strave i uzasa

Kad bi bilo srece da vec sledeceg meseca krenemo nekim novim putem, ja bih sa zadovoljstvom pisao vodvilje o ljubavniku koji se usled iznenadnog povratka muza skriva u ormaru. To bi, ujedno, znacilo i pocetak gradjanskog zivota na ovim prostorima. Tako bi Srbi imali ocajnu literaturu, ali konacno bi ziveli kao sav normalan gradjanski svet. Po tu cenu bih pristao da vise ne pisem drame strave i uzasa i da mi nestane inspiracije iz zivota.

Poslednjih meseci, pisac Dusan Kovacevic (52) je zamrznuo svoju ulogu pisca. Radi pre svega kao upravnik pozorista "Zvezdara", ali to nije razlog sto ne pise autor komada "Maratonci", "Radovan III", "Sveti Georgije ubiva azdahu", "Lari Tompson" "Urnebesna tragedija", "Profesionalac", "Kontejner sa pet zvezdica".... Otkad je pocela predizborna kampanja u Srbiji, Kovacevic krstari sirom Srbije kao clan grupe G 17 dajuci svesrdnu pomoc Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) i njenom predsednickom kandidatu Vojislavu Kostunici. 

U "Profesionalcu", komadu koji se u "Zvezdara" teatru igra vise od deset godina, ima jedna recenica koju izgovara glumac Danilo Bata Stojkovic. On, naime, citira nekog Beogradjanina koji kaze: " Ja nisam komunista, i ne smem da lazem". Dusan Kovacevic kaze da je ovu recenicu uzeo od svog dugogodisnjeg prijatelja, inzenjera Joce Mandica, zakletog antikomuniste. I u maniru svog prijatelja dodaje: "Od komunista vise lazu samo socijalisti. Jer, kod njih nikada ne moze da bude 2 plus 2 jednako 4, vec moze da bude svako broj za koji se oni dogovore unutar svoje partije, ali istine ne sme da bude nikako." Na primedbu da je sigurno veoma zanimljivo biti pisac u ovakvoj zemlji, Dusan Kovacevic odgovara:

"Mi vec 55 godina zivimo u falsifikovanoj istoriji. Mozda ce neko reci da u istoriji to nije dug period, ali treba shvatiti da je to 55 generacija koje su unistene jednim sistemom. Nas zivot je na granici realnog i moguceg. Tako da se covek pita da li je tacno da nam se sve to dogodilo na kraju 20. veka u zemlji koja je do juce licila na normalnu zemlju.

Nekim piscima u nekim normalnim zemljama ne bi na pamet palo da izmisljaju ono sto se kod nas dogodilo za poslednjih desetak godina i sto nam se i dalje dogadja. Da smo mi Srbi nekakav normalan narod, ne bismo preziveli istoriju kakvu smo imali. Ovaj eksperiment koji je nad nama vrsen iznutra, ali delom i spolja, ni jedan normalan narod ne bi preziveo. Medjutim, mi zaista imamo izuzetnu vitalnost, iako i to pocinje da se urusava. Sve je vise bolesnih ljudi, javljaju se iznenada neke bolesti, ali i ljudi iznenada nestaju. Medjutim, i to nije bas tako neocekivano. To je posledica desetogodisnje vladavine ovog satrapa koji je uveo cetvrti stepen poredjenja. Postoji los, gori i najgori. A kod nas je vec deset godina prisutan onaj cetvrti stepen resavanja stvari koji niko normalan ne moze da predvidi. Uvek su najgore situacije razresavane na nacin koji niko nije mogao ni da nasluti. To je taj, samo nas cetvrti stepen koji valjda u ovom trenutku ne postoji vise nigde u svetu."

Za Dusana Kovacevica su ovi izbori pitanje "biti il' ne biti" i to ovako objasnjava:

"Moramo pokusati da 24. septembra na miran i relativno demokratski nacin premostimo tragediju koja se navlaci nad ovu zemlju. Naravno, uslovi za to nece biti ni priblizno kao u normalnim zemljama, ali mi moramo da izadjemo na izbore jer svaka druga opcija do demokratskih promena moze da bude pogubna. Mnogi ljudi se boje i to je iracionalni strah koji podseca na one japanske ptice koje se drze po kavezima zato sto slute zemljotres. Ovi izbori su mogucnost da iz sveta komunizma, iz Brozove zaostavstine vladavine zemljom, napravimo veliki korak ka demokratiji. Zbog svih ovih mladih ljudi koji jos uvek setaju po ovoj nasoj zemlji, moramo uciniti sve sto je u nasoj moci da na izborima izvedemo Srbiju iz kazamata u slobodan svet."

Ako se dogodi to sto prizeljkuje, o cemu ce onda pisati Dusan Kovacevic? Njegove drame su sazdane upravo na anatomiji raznih tragedija koje su se dogadjale Srbima tokom njihove novije istorije? Na to pitanje, on odgovara:

"Na ovim prostorima je sjajno biti novinar uzasa i pisac strasnih drama. Nemate sta da izmisljate vec jednostavno sednete i prepisujete zivot. Gledate kroz prozor i pisete sta se napolju dogadja. Nasa literatura je danas, uz sve zabrane i cenzure, jedna od boljih u Evropi. Uz sve zabrane i cenzure, nas film svuda osvaja nagrade, jer ljudi gledaju i ne veruju. To nije naucna fantastika, to je nas zivot. Kad bi bilo srece da vec sledeceg meseca krenemo nekim novim putem, ja bih sa zadovoljstvom pisao vodvilje o ljubavniku koji se usled iznenadnog povratka muza skriva u ormaru. To bi, ujedno, znacilo i pocetak gradjanskog zivota na ovim prostorima. Tako bi Srbi imali ocajnu litearaturu, ali konacno bi ziveli kao sav normalan gradjanski svet. Po tu cenu bih pristao da vise ne pisem drame strave i uzasa i da mi nestane inspiracije iz zivota."

[ Prethodna Kazivanja ]