Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

30.09.2000.

Petar Kralj, glumac

Najgora je odnegovana prostota

Meni ova pobeda opozicije daje nadu da vise necemo ziveti onako kako smo ziveli do juce. Naravno, moramo biti realni, jer nista se ne moze menjati preko noci, ali za pocetak je vazno da vise ne budemo obelezeni kao narod. Zasto bismo mi to bili ako u svakom zitu ima kukolja, pa tako i kod nas. Ali, ceo narod ne moze biti los. Nikako.

On je jedan od najzaposlenijih srpskih glumaca bez cijih uloga je nezamisliva istorija jugoslovenskog pozorista. Petar Kralj (59) je prvak beogradskog Ateljea 212, nekada je bio najbolji "Hamlet" na Dubrovackim ljetnim igrama, igra u predstavama koje su na repertoaru Crnogorskog narodnog pozorista, poslednju premijeru imao je letos na festivalu Grad teatar u Budvi - "Jegorov put", komad koji je napisala i rezirala Vida Ognjenovic. Sa monodramom "Ziveo zivot Tola Manojlovic" koju igra vec nekoliko decenija, cesto gostuje u inostranstvu:

"Pre dve godine sam igrao ovaj tekst u Kanadi i sreo se sa svojim drugarima koji su tamo davno otisli. Ali, u Torontu i Vankuveru, gde sam igrao, sreo sam i druge ljude, mlade, koji su napustili ovu zemlju ali je nisu zaboravili. Svako moje gostovanje u inostranstvu me uveri da su ti nasi ljudi veoma sadrzajni i ova zemlja je na njima mogla da pociva, da ima stabilnu osnovu. U filmu, "Ranjena zemlja" izgovaram repliku koja se odnosi upravo na te ljude, a koja glasi: "Oni su otisli da zive normalno". To je uzasno jednostavna misao. Ti nasi ljudi su otisli tamo da zive normalno, tamo gde postoje normalni zakoni, gde znaju dokle im se prostire guber, gde ce njihova deca moci da zive u normalnom okruzenju i da se raduju zivotu. Ovde, kod nas, vec dugo vremena je odsutna ona prava radost zivljenja. Ljudi se raduju podstaknuti nekim vestackim sredstvima, a ne onako iz dubine duse, srecni da zive u lepoj zemlji, medju talentovanim i sposobnim ljudima."

Na pitanje da li se on svih ovih godina branio igrom od tog nenormalnog zivota, Petar Kralj odgovara:

"To je u sustini sasvim tacno. Igrao sam u Jugoslovenskom dramskom pozoristu jednu divnu predstavu, "Garderober" Ronalda Harvuda, sa mojim kolegom Ljubom Tadicem. Taj garderober, Norman, koga ja igram, govori u predstavi kako predstava mora da se odrzi iako je vreme II svetskog rata i svuda okolo pocinju da padaju bombe. On kaze da "oni koji hoce da odu neka odu, a mi cemo igrati." To je jedan nacin gledanja na ono sto glumac radi. To smo i mi ovde radili, svake veceri smo igrali u podrumu "Ateljea 212" dok su nas prosle godine bombardovali. Bilo je prepuno. Znate, vrlo je tesko odustati od onoga cime vas je bog darovao. Oni koji su koliko do juce vladali, verovatno su se svih ovih godina cudili otkuda uopste umetnost kad narod zivi tako kako zivi. Jer, oni su zanemarili prosvetu, ponizili su zanimanja ucitelja, profesora, univerzitetskog profesora, a od prosvete sve pocinje. U takvom sistemu beznadja, oni su verovatno ocekivali da mi sami odustanemo od umetnosti, da zaboravimo kako gluma ima smisla, da balet ima smisla, da slikanje ima smisla, da pisanje romana ima smisla... Ali, mi nismo isli na ruku toj njihovoj ravnodusnosti prema umetnosti i cudjenju cemu umetnost uopste kad postoje brzi automobili i brze pruge, skupi hoteli i jeftine zene... A pitam vas cime se zivot ispunjava ako mu umetnost nije krajnji stepen duhovnosti? Gomilanje bogatstva je jedna vrsta zivotinjskog poriva i u tome nema prilaska vrhunskoj lepoti, pa ako hocete i veri u opsti smisao naseg postojanja."

Ljudi su ovde poslednjih dana okupirani izborima i svim sto se povodom njih dogadja na relaciji vlast-opozicija. Kako Petar Kralj gleda na pokusaj kradje ove vlasti da se ide u drugi krug za izbor predsednika SRJ, iako je kandidat DOS-a Vojislav Kostunica dobio poverenje vise od polovine biraca koji su glasali prosle nedelje?

"Ne treba upotrebljavati nikakve teske i velike reci da bismo opisali mracna i teska vremena u kojima smo ziveli poslednjih godina. Treba samo analizirati politiku koju smo imali i sabrati rezultate te politike. To je vrlo prost racun. Ja sam nedavno u novinama izjavio kako je nasa politika "zivo blato" i zbog toga je mom prijatelju receno da me ne spominje na TV Srbije. Tacno je da je ta politika bila zivo blato i zelim da ona to konacno prestane da bude. Imali smo objektivan uzas, ali divno je da su ljudi ovde jos uvek ispunjeni nadom i izasli su na izbore. Pokazali su da umeju da prepoznaju rezultat te politike, iako su im svi mediji bili zatvoreni, i izabrali su ovog puta promene. Valjda su konacno odlucili da vise ne stoje u redovima za ulje i secer, cega nema valjda vise nigde osim u najzaostalijim africkim zemljama."

Uz punu svest da sa novom vlascu nece biti ni brzih ni lakih promena, nas sagovornik dodaje:

"Uvek sam govorio: neka nam samo kazu gde je ta nula od koje mozemo da pocnemo. Koliki nam je teren. Da li imamo 50 ili 100 ari, ili imamo samo jedno malo dvoriste. Ako imamo dvoriste, ona cemo se mi koji zivimo u tom dvoristu potruditi da od tog dvorista napravimo sebi najvise sto mozemo da ovaj ljudski vek prozivimo dostojanstveno i da ne budemo pljuvani, ponizavani i nipodastavani kao neka neinteligentna bica. Ovaj narod ima velike potencijale, i to se i sada pokazalo. Ovi skupovi poslednjih dana nisu bili utrenirani mitinzi vec veoma spontani skupovi, ljudi dolaze sa radoscu, jedni druge postuju, raduju se sto vide da su tu i njihovi prijatelji... Meni sve to daje nadu da vise necemo ziveti onako kako smo ziveli do juce. Naravno, moramo biti realni jer nista se ne moze menjati preko noci, ali za poceak je vazno da vise ne budemo obelezeni kao narod. Zasto bismo mi to bili ako u svakom zitu ima kukolja, pa tako i kod nas. Ali ceo narod ne moze biti los. Nikako."

Petar Kralj iz braka sa glumicom Ljiljanom Gazdic ima kcer Milicu (27) koja je zavrsila pozorisnu reziju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Koliko je otac uticao na nju, da li je ona, za razliku od njega, razmisljala da ode u svet?

"Milica je meni odavno rekla da nece da ide iz svoje zemlje. Nisam je direktno pitao da li bi isla, ali ona mi je sama rekla da nece. Ja ne ocekujem da mladi ljudi budu nekakvi patrioti, ako u svojoj zemlji ne mogu da iskazu svoje opredeljenje prema tehnici, medicini ili umetnosti, svejedno je. A s druge strane, vide neke druge mlade ljudi koji na osnovu nicega voze skupe automobile, imaju svoje kafice i kafane i ponasaju se kao vlasnici sveta. Moja cerka zeljno ceka da se uspostavi bilo koje, ali konacno stabilno tlo pod nogama. Nadam se u njeno ime da ce njene sposobnosti biti iskoriscene na njenu radost. A meni je drago da je nju rukovodio ipak neki patriotski poriv da ostane ovde kako bi ovde dala najbolje od sebe."

Oprostaj sa politickim partijama koje su bile na vlasti poslednjih godina podrazumevace i promenu sistema vrednosti. Ono sto je poslednjih godina najvise zagadilo medijsku i kulturnu scenu uglavnom se krsti "pink kulturom" po istoimenoj tv stanici koja predstavlja rasadnik kica i neukusa. Muzika, muzika, muzika, i to najgora. Pevacice, pevacice, pevacice, i to najvulgarnije. Kompozitor Kornelije Bata Kovac, koji je davno proteran sa svih drzavnih tv programa, izjavio je nedavno da nije slucajno sto je poslednjih godina ova vlast upravo forsirala samo pesmu i nista vise. Valjda da se ni trenutak ne stane i ne razmisli o uzasu u kome zivimo. Petar Kralj to ovako komentarise:

"Jos sa komunizmom je pocelo narusavanje klasicnog sistema vrednosti. Ljudi koji su bili skolovani u Kembridzu i na Oksfordu, postajali su u zemlji sa novim drustvenim uredjenjem potpuno nevazni. Njihovo znanje i obrazovanje postajalo je potpuno besmisleno. Naravno, njihova politicka nepodobnost ih je eliminisala sa mesta gde su mogli da pokazu sve sto znaju. Imate to lepo opisano kod Selenica. Ali i u tom sistemu vrednosti koji su stvorili komunisti urusivsi onaj prethodni, postojao je ipak sistem vrednosti koji je postovao znanje i obrazovanje. Kada je uvedeno usmereno obrazovanje, dobili smo osnovni element za sistematsko negovanje primitivizma, prostote i neznanja. Ukinute su gimnazije, ukinuti su zanati i to je bila poslednja stepenica koja je vodila ka ovome u cemu se sada nalazimo. Da ova vlast misli kako niko nista ne zna, da su svi neobrazovani, jer su sve koji su nesto znali oterali iz zemlje. I to je jedan potpuno anarhican sistem vrednosti, ako se to uopste moze nazvati sistemom. Mislim da mi vise uopste nemamo nikakav sistem vrednosti.

To sto su oni nama uradili tih poslednjih godina ja nazivam izrazom "odnegovana prostota". Odnegovana prostota se ispoljila i u nasim krvavim obracunima koje smo imali izmedju sebe kao narodi poslednjih deset godina, pa zasto se onda ne bi ispoljila i u kulturi. Medjitim, kako sam ja nepopravljivi optimista, onda verujem da i pored svega sto su unistili, nisu unistili onu osnovnu klicu u ljudima. A to je, da cemo uskoro ipak poceti da se radujemo zivotu."

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.