|
Pise Radmila Stankovic
14.10.2000.
Ljupce Samardziski, slikar i muzicar
Pruziti sansu mladim, obrazovanim, sposobnim
Mislim da je u ovom trenutku na svakoj tacki ove planete velicanstveno biti Jugosloven. A sto se mene licno tice, osecam se i ponosan sam kao nekada. Jer, pripadam narodu koji je menjao tokove istorije u Evropi
Biti Beogradjanin na odmoru na Malti u vreme bager revolucije u Srbiji,
podrazumevalo je, pre svega, primati cestitke od ljubaznih Maltezana.
Ujedno, vas izvestac je delio radost sa nekim od nasih ljudi koji su tokom
poslednje decenije nasli utociste na ovom ostrvu. Jedan od njih koji je na
Malti potvrdio svoju umetnicku reputaciju je Ljupce Samardziski, slikar i
muzicar koji je krajem osamdesetih napustio Beograd. Najpre je ziveo i
stvarao u Parizu, a potom je dosao na Maltu gde zivi poslednje tri godine.
Samardziski je sedamdesetih i osamdesetih napravio izuzetnu karijeru
muzicara, kao virtouz na kontrabasu obisao je ceo svet predstavljajuci
Jugoslaviju, uspesno je pohodio brojne medjunarodne muzicke festivale, a
onda je shvatio da na muzickoj sceni u Beogradu nema buducnosti. I tako se
rodjeni Skopljanac, svrseni student Muzicke akademije u Beogradu, okrenuo
slikarstvu. Danas je na Malti veoma cenjen slikar, prosle godine osvojio
je prvu nagradu na Malteskom bijenalu koje je okupilo slikare iz vise od
180 zemalja. Njegova platna nalaze se u privatnim kolekcijama Iv Sen
Lorana, porodice Grimaldi, malteskog predsednika Gvida de Marka, Ezena
Joneska, princa Nikole II Petrovica, Emira Kusturice, Monike Seles... a
njegov kontrabas je privremeno odlozen.
Samardziski se ovde na Malti predstavlja jednostavno umetnikom. Veoma lepo je primljen u ovdasnjim kulturnim krugovima, domaci mediji mu daju zapazen prostor, a ovih dana je kao neko ko dolazi iz Beograda posebno popularan. Medjutim, kako on dozivljava sve ovo sto se dogadja 1400 kilomatra daleko od ovog bogatog suncanog ostrvca na kome zivi 350 hiljada stanovnika, od cega oko 2000 Jugoslovena?
- Moja prva osecanja su pomesana, radostan sam i po malo zabrinut. Apsolutno delim zadovoljstvo sa ljudima koji su izneli ovu pobedu. Ali se istovremeno i pribojavam produzenog dejstva recidiva proslosti. Strah me je da se taj bager, metaforicno receno, koji je doneo Jugoslaviji veliku promenu, a koji se ovde non stop pokazuje na ekranima, ne pretvori u svoju suprotnost. Hocu reci, bager je odradio svoje, i hvala mu. Ali, zaboravimo ga sto pre i okrenimo se buducnosti.
Dok ste bili u Jugoslaviji, veoma ste kriticki govorili o stanju u kulturi, bolje receno u muzici. Od tada do danas sve ono protiv cega ste borili postalo je jos gore. Sta je, po vasem misljenju, najpre potrebno menjati u toj oblasti?
- Otisle su nam mnoge pametne i talentovane glave, pa i umetnicke. Treba sto pre stvoriti uslove da se oni vrate. Voleo bih da poslenici u kulturi to shvate iskreno kao svoj primaran zadatak. Uostalom, svedoci smo cinjenice da nas citav svet smatra izuzetno talentovanom nacijom. Govorio sam i ranije, nazalost moram da ponovim i sada, svi nasi umetnicki prodori u svet, bili su apsolutno rezultat individualnog cina tih sjanih pametnih i talentovanih ljudi koji su u nasoj sredini ostajali bez osnovne podrske. I da ne bude zabune, nije to nikada bilo pitanje novca, vec negativne selekcije vodecih ljudi u kulturnoj politici na kojima se uvek prelamala poluga odlucivanja. Ti cinovnici u sprezi sa trecerazrednim umetnicima (da ne kazem invalidima) naneli su ogromnu stetu nasoj kulturi. Nadam se i hocu da verujem da ce na politicku, javnu i kulturnu scenu nase zemlje u naletu stici mladi, pametni, obrazovani i sposobni ljudi koji ce s radoscu prepoznavati i podrzavati prave vrednosti u umetnosti.
Iz Pariza ste ovencani nagradama i priznanjima dosli na Maltu i nastavili uspesno da slikate. Ocigledno da kao umetnik koji dolazi iz Jugoslavije niste imali problema?
- Moram da priznam da licno ni u jednom trenutku nisam imao problema zato sto sam Jugosloven. Ta cinjenica, mislim na nacionalnu pripadnost, je potpuno beznacajna u svetu umetnosti. Umetnost govori univerzalnim jezikom boje i zvuka i taj moj jezik, svuda gde sam se nasao, ljudi su jako dobro razumeli. A kada bi se povelo pitanje nase zemlje koja u poslednjoj deceniji, nazalost, ne silazi sa naslovnih strana svetskih medija, onda bih kod sagovornika uglavnom prepoznavao radoznalost, ali na moju zalost i sazaljenje.
Ovih dana, medjutim, i ovde na Malti je veoma prijatno biti Jugosloven. To ste i sami osetili?
- Mislim da je u ovom trenutku na svakoj tacki ove planete velicanstveno biti Jugosloven. A sto se mene licno tice, osecam se i ponosan sam kao nekada. Jer, pripadam narodu koji je menjao tokove istorije u Evropi. Kada je na srpsku politicku scenu stupila sacica autoritarnih mocnika, oni su svojom pogubnom politikom ucinili da smo preko noci proglaseni planetarnom kugom. Sada smo na najboljem putu da povratimo ugled u svetu koji smo vekovima zasluzeno uzivali.