|
Pise Radmila Stankovic
04.11.2000.
Predrag Markovic, clan grupe G 17 i direktor "Stubova kulture"
Promene u kulturi ce biti najsporije
Institucije kulture su najsporije propadale pa ce se najsporije i menjati. Mozete preko noci da promenite valutu, da donesete neku vaznu politicku odluku koja ce od sutra proizvesti promenu u politickom sistemu, ali promene u kulturi politickom voljom nisu moguce.
Tekovina ovogodisnjeg Sajma knjiga u Beogradu je evidentna: osnovano je
novo Udruzenje izdavaca i knjizara Srbije i Crne Gore. Treba reci da je
Inicijativni odbor od 26 izdavaca i knjizara iz ove dve republike, ovim
cinom jednostavno je pokazao nezadovoljstvo dosadasnjim radom Udruzenja
izdavaca i knjizara Jugoslavije. Na osnivackoj skupstini, novom Udruzenju
pristupilo je 128 izdavaca i slobodno se moze reci da je ova nova
asocijacija u sustini odraz novog vremena i novih zahteva.
Jedan od inicijatora za stvaranje ovog Udruzenja je direktor izdavacke kuce "Stubovi kulture" Predrag Markovic, koji je ujedno i jedan od osnivaca grupe G 17. Na pitanje zbog cega je predlozio formiranje ove nove asicijacije, ovaj uspesni izdavac kaze:
"Sajam knjiga je do sada organizovala drzavna firma koju prosto ne zanima ni koliko ce se izdavaca pojaviti ni pod kojim uslovima. I bilo je krajnje vreme da se prekine sa tom praksom. Znate, treba reci javnosti da je nekada postojalo Udruzenje izdavaca SFRJ. Kada se ta drzava raspala, nestala, ono se prosto preobratilo u Udruzenje knjizara i izdavaca Jugoslavije lazno se predstavljajuci. Naravno, ne kazem da to Udruzenje nije napravilo i dobrih, kvalitetnih stvari proteklih godina, ponasajuci se u skladu sa vremenom u kome smo ziveli, i prosto je doslo vreme da odnosi moraju u osnovi da se menjaju.
Tako smo mi posle deset godina odlucili da napravimo dogovor izmedju izdavaca Srbije i Crne Gore, koji ce u novom Udruzenju ostvariti svoje vitalne interese."
Prvi zahtev za formiranjem novog Udruzenja cuo se jos pre pet godina, ali tada nije bilo podrske da se prekine sa dotadasnjom praksom. Zbog cega?
"To je isto kao da me pitate zbog cega politika Slobodana Milosevica, koja po svojim posledicama 1995. godine nije bila dobra ni za gradjane, zbog cega ta politika nije promenjena. Mislim da nije bilo dovoljno interesa svih da se promeni politika medju izdavacima, ili su mislili da im se to ne isplati. Jer, postojao je veliki broj izdavaca kojima se tadasnje poslovanje isplacivalo. Ja sam jos 1994. pitao da lije moguce da to preduzece koje organizuje Sajam knjiga ubira toliku zakupninu od prostora. Dakle, izdavaci nisu placali iznajmljivanje prostora Beogradskom sajmu kao organizaciji, vec Udruzenju knjizara i izdavaca Jugoslavije. Kada se izracuna kolika je cena normalnog iznajmljivanja prostora na Sajmu i onoga sto smo mi kao izdavaci placali, ispadalo je da tu neko debelo zaradjuje. Ili to, ili su neki izdavaci besplatno izlagali. Placali smo mi privatni izdavaci i deo drzavnih izdavaca, a ostali su ocigledno imali debele povlastice."
Ako iduce godine novo Udruzenje organizuje Sajam knjiga, sta ce se odmah promeniti?
"Za pocetak, taj sajam 2001. godine ce stvarno biti medjunarodni, a ne kao do sada. Jer, imati tu rec u naslovu a da nema stranih izdavaca, predstavlja svojevrsnu podvalu. Nekada je Sajam knjiga bio drugi po velicini u Evropi. Hajde da iduce godine barem ne bude poslednji kao sto je sada, pa ce vec to biti uspeh."
Hoce li politicke promene koje su donele ovi izbori doneti i promenu u polozaju kulturnih delatnika?
"Njihov polozaj ce se sigurno promeniti, ali nisam siguran da ce to biti nabolje. Zasto? Zato sto je svih ovih godina drustvo sistematski, drasticno, katastrofalno propadalo u razlicitim segmentima drustvenog zivota. Najsporije je propadala kultura, jer tu ima mnogo individualnog i, ono sto je najvaznije: kultura je najbolji deo ovog drustva, a knjizevnost je najbolji deo kulture. I tako je vec godinama. Ali bas zbog toga sto su te institucije kulture najsporije propadale, one ce se najsporije i menjati. Jer, vi u kulturi ne mozete nista da uradite politickom voljom. Mozete preko noci da promenite valutu, da donesete neku vaznu politicku odluku koja ce od sutra proizvesti promenu u politickom sistemu, ali to u kulturi nije moguce. Ne mozete dekretom nekome da naredite da pod hitno preuredi muzej tako sto ce da osvezi arhiv starijim izdanjima ili da nekome naredite da snimi bolji film nego sto je nameravao. To je, naprosto, nemoguce.
Mi smo svesni da ce promene u kulturi ici najsporije. Kada kazem mi, mislim na drupu G 17, jer smo napravili istrazivanje o stanju u institucijama kulture Srbije. Sada smo spremni da ponudimo nekoliko modela kulturne politike u tim gradovima koji bi, recimo, mogli da se primenjuju godinu dana, i onda bi se video rezultat. Za koji god da se model opredelimo, on nece biti ovakav kakav sada postoji. Jer, ako zelite da glumci u Narodnom pozoristu nemaju vise 1400 dinara platu, oni pre svega moraju da imaju publiku. Hocu reci, moraju da imaju kvalitetne predstave i to se ne odnosi samo na Narodno, vec na svako pozoriste u Srbiji.
Ali, pre svega toga treba rascistiti neke stvari. Znate, od kulturnih radnika se najcesce cuje da ne zele da im se drzava mesa u kulturu. Drzava mora da im se mesa kada je u pitanju nacionalni, drzavotvorni interes u kulturi i da tacno kaze za sta je zainteresovana. U tom slucaju, drazava ce placati samo ono za sta je zaineresovana, a onda ce svima biti jasno da treba iskljucivo da idu na trziste. Narodno pozoriste je nacionalni interes ove zemlje. Ali, drzava nije zainteresovana za sve predstave Narodnog pozorista. Ona je zainteresovana da se godisnje odigra odredjeni broj predstava domacih i svetskih klasika. Ona to treba da plati, ali sve ostalo mora da ide na trziste i ljudi sa time moraju da se pomire.
Ista je stvar i sa nacinalnom televizijom. Drzava treba da kaze da je zainteresovana za 30 odsto informativnog programa koji o sebi hoce da plasira, i toliko mora da plati. Takodje treba da kaze da je zainteresovana za obrazovni i skolski program jer to nju opravdava kao vladu koja radi za interes gradjana i misli na njihovu buducnost. I to takodje treba da plati. Platice i 20 ili 30 odsto za realizovanje onoga sto se zove kulturno-umetnicki program, da bi ljudi gledali tv program. Svi ostali delovi programa treba da idu na trziste. A verujte, onda ce svi znati kako da se organizuju i to nece biti tako tesko.