Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

11.11.2000.

Boris Tadic, ministar za telekomunikacije

Potrebni su nam politicari po nasoj meri

" Moj otac je bio levicar. Ja to izvesno nisam. Na mene je veliki uticaj izvrsila knjiga "Stranacki pluralizam ili monizam" Vojislava Kostunice i Koste Cavoskog. Napustivsi porodicno levicarsko okruzenje, pod velikim uticajem ideja koje su njih dvojica prezentirali, formirao sam se kao liberal u ideoloskom smislu. Po svom stilu i nacinu rada bliski su mi Vili Brant i Ulof Palme".

Boris Tadic je jedan od najmladjih ministara u novoj saveznoj vladi. Ima 42 godine, sin je Nevenke, doktora psihijatrije i akademika, doktora filozofije Ljubomira Tadica. Po obrazovanju je klinicki psiholog, ali je to bio svega sest meseci i to na odluzenju vojnog roka. u vojsci. Ozenjen je i ima kcer Masu koja ce uskoro napuniti 22 meseca. Biografija ovog potpredsednika Demokratske stranke i saveznog poslanika vazna je pre svega zbog cinjenice da je njegov otac bio jedan od najvecih srpskih intelektualaca, disidenata u vreme vladavine Josipa Broza Tita: 

"Imao sam deset godina kada me je uciteljica pred celim razredom (isao sam u osnovnu skolu Pero Popovic Aga na Dorcolu) pitala kako mi je tata. Nssam znao sta je povod takvom pitanju, a posto sam danima osecao neku napetost u kuci, ja sam se pred celim razredom zaplakao. Uciteljica je samo kazala da pozdravim tatu. Tek kasnije, uz maminu pomoc, rekonstruisao sam sta se tih dana dogadjalo sa ocem. Bio je jun 1968., bili su studentski protesti i moj otac kao profesor je ucestvovao u njima uz svoje studente. Prebili su ga jer je u demonstracijama ispod podvoznjaka u Novom Beogradu branio neku studentkinju.Bio je sav u modricama, nije mogao da ustane iz kreveta, pa su ga krili od mene." 

Iako je bio svestan da se u kuci odvija neka aktivnost, Boris kao decak o tome nista nije znao. Vidjao je u kuci Dobricu Cosica,Mihajla Markovica, Dragoljuba Micunovica, Rudija Supeka, Predraga Vranickog, Danka Grlica. Izdvajali su se u sobu i razgovarali o temama koje su za ostale ukucane bile tajna. Dolazili su tu i ljudi iz drzavnog vrha, kao Milka Minic, i tadasnji gorljivi, mladi hrvatski nacionalista Ivan Zvonimir Cicak, stalni gost je bio i mladjani Milorad Vucelic. A onda, je otac zajedno sa grupom profesora, njih osam, izbacen sa Filozofskog fakulteta. Akt o tome potpisao je tadasnji ministar prosvete u vladi Srbije a sadasnji predsednik Srbije Milan Milutinovic. 

"Vracajuci se sa letovanja iz Hrceg Novog 1974. godine cuo sam preko radija da mi je otac otpusten sa fakulteta i da je drzavni neprijatelj broj jedan dva ili tri, sve jedno je. Imao sam 16. godina i dobro sam upamtio novinare koji su ga pljuvali preko tadasnjeg Dnevnika TV Beograd. Mnogi od njih su kasnije postali velike "demokrate", ali, boze moj, hriscanski je prastati. Zapamtio sam, ipak, nekoliko jezivih komentara Sime Gajina zbog kojih sam, onako klinacki pogodjen, imao zelju da mu razbijem glavu, jer sam znao da moj otac nije "strani placenik", pamtim kako smo skromno ziveli. Posle, kada je tada ostao bez posla, nas cetvoro (Boris ima i sestru koja je takodje psiholog i pet godina je starija od njega) smo veoma skromno ziveli od mamine plate.." 

Ima li se sve to u vidu, nije ni cudo da je Boris jos kao gimnazijalac poceo da pokazuje svoju "revolucionarnu cud". Otac i majka su se protivili tome zeleci da sacuvaju sina od ocevih aktivnosti, a on je na svoju ruku, jos maloletan, potpisivao peticije protiv ovoga i onoga, zbog cega se u ono vreme islo u zatvor. Njemu je dopalo samo preslisavanje u tadasnjem Gradskom komitetu Beograda. Sa 17 godina je prvi put pocepao neki plakat povodom neke godisnjice Titovog lika i dela, a doticni je jos uvek bio ziv: 

"Moji roditelji su hteli da budem daleko od onoga u sta se moj otac upustao. A ja? Ja sam mislio da cu pobeci od politike ako upisem psihologiju, a ustvari sam studirao nauke koje ce me najlakse dovesti do politike. Prosto, od politike nisam mogao da pobegnem. Nema sumnje da je moj otac mnogo uticao na mene, ali trudio se da to ne radi ni namerno ni direktno. Moj sustinski problem sa roditeljima je bio kako da se profilisem u ideoloskom smislu. Moja majka je bila klasican socijaldemokrata, a moj otac nesto izmedju socijaldemokrate i coveka socijalistickih uverenja. U svakom slucaju levicar." 

Na pitanje kakva su njegova politicka uverenja i pod cijim uticajem ih je oformio, Tadic kaze: 

"Ja izvesno nisam levicar. Na mene je veliki uticaj izvrsila knjiga " Stranacki pluralizam ili monizam" Vojislava Kostunice i Koste Cavoskog. Napustivsi porodicno levicarsko okruzenje, pod velikim uticajem ideja koje su njih dvojica prezentirali, formirao sam se kao liberal u ideoloskom smislu. Po svom stilu i nacinu rada bliski su mi Vili Brant i Ulof Palme". 

Poslednjih godina Boros Tadic je bio veoma aktivan u svojevrsnom edukovanju mladih ljudi koji su ulazili u politiku. Smatra da je veoma vazno "praviti" politicki podmladak na ovim prostorima i objasnjava: 

"Ova zemlja nema resenja ukoliko ne iznedri i ne stvori nove generacije politicara. A moj posao poslednjih godina je upravo edukacija ljudi za bavljenje politikom. Mislim da nam je neophodna potpuno nova generacija politicara koji ce razumeti politicke pojmove, poznavati fakticko stanje u medjunarodnim odnosima i koji ce biti u stanju da se izmaknu od balasti sa kojima se sve vreme susrece sadasnja generacija politicara. Generacija koja ce se izmaci od ideoloskih problema. Medjutim, nadam se da to nece biti generacija politcara poput onih u svetu koji nemaju nikakvo znanje i koji su politiku sveli na cisto politicko manekenstvo. Oni su ucinili da se politika prazni od klasicnih politickih sadrzaja i vezuje za povrsnost. Mi kao narod ne moramo da stvaramo takve politicare, vec mozemo da ih pravimo po nasoj meri - nesto izmedju Evrope i Istoka." 

Kao ministra za telekomunikacije u saveznoj vladi, Borisa Tadica ocekuju ozbiljni poslovi. Najpre treba izneti pred javnost analizu kako se dolazilo do frekvencija za radio i tv stanice koje su poslednjih godina u Srbiji nicale kao pecurke posle kise, ali sustinski su pripadale ljudima iz SPS i JUL. Nas sagovornik najavljuje da ce se ubuduce frekvencije deliti putem javnog konkursa koji ce vaziti za sve. Ovih dana Boris je u svakodnevnom kontaktu sa predstavnicima svih medija u Srbiji uz ciju pomoc trazi resenje za probleme koje je za sobom ostavila prethodna vlast, a na polju telekomunikacija posebno dojucerasnji ministar Ivan Markovic. Bez zelje za revasizmom, Tadic samo zeli da se uvedu jednaki uslovi za sve medije : 

"Voleo bih da se sto pre okrenemo normalnom zivotu. Mislim da sada imamo uslova za to. U narodu postoji dobro raspolozenje da uzme sudbinu u svoje ruke. Srbija je ponovo na dobrom glasu u celom svetu i sada treba sto pre uhvatiti korak sa susedima, sa Evropom. Treba se vratiti tamo gde smo oduvek bili. Da budemo vlasnici autonomne civilizacije, vlasnici izuzetne kulturne bastine, i korisnici svega sto ima civilizovan svet. Voleo bih da smo zavrsili sa ratovima na ovom prostorima i da ubuduce zivimo kao dobri susedi koji se mozda i ne moraju voleti, ali se moraju postovati i uzajamno pomagati kada treba.

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.