Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

16.12.2000.

Biljana Srbljanovic, dramski pisac

Opet bih bila "izdajnik"

Mene u politici zanimaju veoma male stvari, i ja bih se i u visoko demokratski uredjenom drustvu uvek angazovala - za prava manjina, protiv smrtnih kazni, za ocuvanje prirodne sredine... Naravno, proteklih godina je bilo potrebno da se ovde angazujemo mnogo vise i neki su za to dali i svoj zivot, kao novinar Slavko Curuvija, naprimer.

U drugoj polovini devedesetih, ona je bila najbolji izvozni artikal sa ovih prostora. Njene drame su prevedene na dvadeset jezika, a igraju se u vise od 30 zemalja sveta. U Jugoslovenskom dramskom je imala premijeru sa tekstom "Beogradska trilogija"", a potom je u Ateljeu 212 postavljen njen komad "Porodicne price". Proslog leta u Budvi, na Grad teatru, premijerno je izveden "Pad"... i to je sve sto se za sada igra u Jugoslaviji. Biljani je tridesetak godina.

Buduci se u svojim dramama bavi onim sto nam se dogadjalo poslednjih godina i da su njeni tekstovi imali izrazitu politicku poruku, mnogi su spremni da kazu kako se ova mlada zena od tridesetak godina, zapravo bavila Milosevicem. I zato postavljaju pitanje o cemu ce pisati sada kada nema Milosevica na politickoj sceni?

"Ja se nisam bavila Milosevicem, vec nama i nasim sudbinama u odredjenom trenutku... Nasa nesreca u kojoj smo ziveli poslednjih godina nije samo nasa specificnost. To sto se dogadjalo na prostorima bivse Jugoslavije deo je korpusa ukupnih evropskih problema. Recimo, u najpoznatijem i najznacajnijem pozoristu u Nemackoj, a to je Saubine, reci ce vam da su oni institucionalizovali depresiju, jer su teme komada koji se tamo igraju upravo beznadje i depresija u kojoj se nalazi danasnji covek. Meni nije zadovoljstvo da pisem komade koji bi me dovodili u depresiju, vec mi je vazno da u njima prevashodno ima humora. Mozda to nikome nije smesno, vec samo meni, ali nasa publika je dosta specificna i ona to dobro razume i prihvata."

Dramski teatar se na velika vrata devedesetih vratio na scenu, ponovo su zvezde pisci, u ovom slucaju dramski. Tako je Biljana kao pisac u pogodnom trenutku dozivela svoju promociju na evropskoj pozorisnoj sceni. Biljana ce reci da je to u ovom trenutku moda, da su sada u modi samo mladi: mladi pisci, mladi reditelji... Posle 35 godine vec su stari. Kao na nekom vasaru:

"Meni se taj trend bas ne dopada mnogo. To vam je kao neka moda i meni se prosto desilo da sam se uklopila u tu modu. Uklopila sam se kao pisac sa temom svojih drama i zbog cenjenice da sam mlada."

Biljana Srbljanovic se upravo vratila iz Italije gde je promovisana njena knjiga "Dnevnik iz Beograda", zbirka tekstova koje je tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine objavljivala u italijanskom listu La Republika. U vreme kada su ti tekstovi objavljivani u ovom dnevnom listu, u Beogradu je bilo raznih, nepovoljnih reakcija na njih:

"Nikada nisam imala svest o tome da ce to biti objavljeno u vidu knjige, jer sam ja to pisala kao svakodnevno reagovanje, kao moj pogled na rat i nasilje koji, na neki nacin, moze biti i banalan. Zbog toga mi nije posebno drago sto su te moje kolumne sabrane i objavljene kao moja prva knjiga u Italiji. Tacno je da su ti tekstovi nailazili na negativne rakcije, jer su se negativne jedino i cule, na zalost, u to vreme. Daleko od toga da sam bila jedina koja je tada bila optuzivana, i u drustvu onih koji su tada bili optuzivani, uvek bih bila takva vrsta "izdajnika". Mada sam se u trenucima dok se to dogadjalo ponekad pribojavala da ce me neko pretuci, i to neko ko ce to uraditi sam, po svom nahodjenju, a ne zato sto ga je neko poslao. A onda, opet, bilo me je stid sto se uopste plasim."

Ovih dana na stranicama dnevnog lista "Danas" Biljana je imala polemiku sa slovenckom profesorkom Svetlanom Slapsak, koja je Srbljanovicevu optuzivala i kao svojevsrnog zastupnika fasisickih ideja:

"I u slicaju napada za vreme bombardovanja kao i sada, motivi napada su krajnje licni, ili se nalaze izvan onoga sto oni javno govore. Uopste se ne radi o tome da li sam ja antiSrpkinja ili turboSrpkinja. Ovde su vas u vreme Milosevica najpre optuzivali, a onda ste vi kao optuzeni morali da spasavate zivu glavu ili ugled, ili ste trpeli posledice toga. To vreme se promenilo, ali je ostala ona vrsta neodgovornosti za javno izgovorenu rec. To postoji i u svoj toj nekada nezavisnoj stampi koja sada sva lici jedna na drugu. Sada misle da je sloboda javne reci u tome da svako moze da iznese svaku vrstu lazi i uvrede a da za to nema nikakav argument. I sada je sloboda da se to objavi, a ti moras da dokazujes da nisi kriv. To su prosto napadi na coveka bez ikakve argumentacije."

Komentarisuci sukobe na knjizevnoj sceni Srbije, tacnije u Udruzenju knjizevnika, Biljana Srbljanovic, kao clan Foruma pisaca koji se konfrontirao sa oficijelnim nacionalnim udruzenjem, objasnjava:

"Nas u Forumu ima 25 i mi smo neformalno udruzenje koje nije registrovano. Mi nemamo predsednika ni predsednistvo, a mesecno dobijamo 1000 maraka apanaze od Fondacije za mir Borisa Vukobrata i od toga finansiramo nasu izdavacku delatnost, kao i kampanju za oslobadjanje Flore Brovine i Bogoljuba Arsenijevca Makija. Mislim da smo mi pred nasiljem svi jednaki, i Srbi i Albanci, kao sto bismo morali i pred pravdom da budemo svi jednaki. Flora Brovina je, pre svega, pisac, deklarisani antinacionalista, kao sto sam ja pacifista, ali sve to nije od znacaja pred cinjenicom da je ona bila nevina u zatvoru. Isto kao i Maki, ili novinar Miroslav Filipovic koji je prvi oslobodjen."

U jednom trenutku Biljana je izjavila kako ce otici u stranku Vojvodjanskih Madjara, ali danas objasnjava da je to bio rezultat trenutnog besa i revolta. O svom eventualnom stranackom angazmanu kaze:

"Mene ne zanima ta vrsta politickog angazmana, niti bilo kakve pozicije i funkcije. Ja imam svoju sliku sveta koju menjam u zavisnosti od novih saznanja i informacija, pa je u zavisnosti od njih i adaptiram. Mene u politici zanimaju veoma male stvari, i ja bih se i u visoko demokratski uredjenom drustvu uvek angazovala - za prava manjina, protiv smrtnih kazni, za ocuvanje prirodne sredine...To je ono sto mene zanima u politickom smislu. Naravno, proteklih godina je bilo potrebno da se angazujemo mnogo vise i neki su za to dali i svoj zivot, kao novinar Slavko Curuvija, na primer."

Novi komad Biljane Srbaljanovic pisan je po narudzbini i zove se "Supermarket". Pisala ga je za nemacko pozoriste, rezira ga nemacki reiditelj, i njen odgovor na pitanje s pocetka ovog teksta "o cemu ce pisati kada vise nema Milosevica" je upravo vezan za ovu dramu:

"Ocigledno da imam o cemu da pisem, jer "Supermarket" nema veze sa nasom aktuelnom politickom situacijom, mada smo i mi u toj prici. Dakle, imam i dalje o cemu da pisem.

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.