Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

30.12.2000.

Dr Zorica Radovic, supruga Vojislava Kostunice 

Nisam prva dama

Doktor pravnih nauka, strucnjak za komparativno ustavno pravo, dr Zorica Radovic je 23 godine u braku sa dr Vojislavom Kostunicom. Od kada je on postao predsednik SRJ i nju u javnosti sve cesce nazivaju "prva dama". Ona, medjutim, na to uzvraca:" Cela prica o bilo kojoj prvoj dami u ovim nasim uslovima ima miris malogradjanskog kica. Ja se tu ne dam"

Autorka ove kolumne je prosle nedelje razgovarala sa dr Zoricom Radovic, suprugom predsednika SRJ dr Vojislava Kostunice. To je prvi razgovor za domace medije od kada je njen suprug izabran za predsednika Jugoslavije. Drzim da bi citaocima beograd.com bilo zanimljivo da procitaju deo ovog razgovora koji je u celini objavljen u novogodisnjem broju NIN-a.

Moze se mirne duse reci da je dr Zorica Radovic nesto drugo u odnosu na dosadasnje "prve dame" na politickoj sceni Jugoslavije. Pre svega, ona je suveren strucnjak u svom poslu. Tridesetak godina je naucni radnik u oblasti pravnih nauka, posebno kada je rec o komparativnom ustavnom pravu, oblasti federalizma, regionalizma, ljudskih prava, manjinskih prava i statusu politickih stranaka. Poslednje tri godine radi u Institutu za evropske studije, a pre toga je vise od 25 godina radila u Institutu za uporedno pravo. Ovog leta je bilo tacno 30 godina poznanstva izmedju nje i Vojislava Kostunice, a 23 godine su u braku.

Kao pravnik, legalista, dr Radovic za promene koje su nastale izborima od 24. septembra i 23. decembra kaze da su tek preduslov za pocetak vracanja pravnoj drzavi:

"Formalno, taj posao moze da se obavi za godinu-dve, da se donesu ustavi kako treba, zakoni, propisi... ali mnogo vise je potrebno da bi se razvila svest o postovanju prava. Decenija, ili jos duze."

Sadasnju ustavno-pravnu situaciju u SRJ dr Zorica Radovic vidi na sledeci nacin:

"U Srbiji postoji republicki ustavni poredak i savezni pravni poredak koji se primenjuje samo u ovoj republici, a o Crnoj Gori se fakticki moze govoriti kao o suverenoj drzavi, izuzev u nekim elementima, pre svega kad je o vojsci rec. Cini mi se da se u poslednja dva meseca tu nesto malo pomera, tacnije da crnogorska strana bar trazi druge argumente za takvo ponasanje. Promene saveznog ustava su neminove i neophodne. Legitimno je postaviti pitanje referenduma. Ali, da li je referendum bas najbolji nacin da se gradjani odluce hoce li ziveti u zajednickoj ili samostalnoj drzavi, koliko prosecan gradjanin zna o tome sta znaci federacija, konfederacija ili savez drzava, koliko ima predstavu o pravnim posledicama koje ce osetiti kao gradjanin... sve je to vrlo osetljivo pitanje koje zahteva dobru volju na svim stranama. A ne znam koliko je ona prisutna kod obe strane."

Na pitanje da li u svetu ima slicnog primera kao sto je situacija u kojoj se sada nalaze Srbija i Crna Gora, dr Radovic kaze:

"Nema u svetu slicnog primera. Clan sam jedne neformalne grupe strucnjaka koja upravo pravi osnovne principe i nacela uredjenja savezne drzave, a posebno Republike Srbije. I upravo se mucimo da nadjemo resenje koje ce koliko-toliko odrzati ovu zajednicu koja bi imala minimum racionalnosti, a da pri tom ni implicite ne sadrzi nesto sto bi se tumacilo kao suprematija Srbije nad Crnom Gorom, odnosno da bi Crna Gora eventualno bila neravnopravna u toj saveznoj drzavi. Postavlja se pitanje do kog stepena se moze labaviti ta nazovi federacija ili taj nazovi savez drzava, da bi opstala neka zajednica. Kad predjete odredjenu granicu, to postane iracionalno."

Moglo bi se pomisliti da predsednik ima u kuci prvu pomoc, s obzirom na profesionalnu aktivnost njegove supruge u domenu mukotrpnih razgovora o ustavnoj problematici koji mu predstoje. Realnost je, medjutim, primerena ovom bracnom paru, pa je tako sasvim drugacija od ocekivane. Zorica Radovic kaze:

"U kabinetu predsednika SRJ postoje strucni saradnici, savetnici i ostali koji rade svoj posao. Tako nema potrebe da "koristi" moje predloge. S druge strane, on je iz kuce otsutan od devet ujutru do deset uvece, tako da nemamo ni prilike da razgovaramo o bilo cemu sto se dogadja i ne znam koje bi to bilo vreme u kome bih ja uspela njemu da pomognem jer on prakticno nije kod kuce. Ni ranije nisam bila Vojin formalni pomocnik. Jednostavno, oboje smo pravnici, oboje se bavimo istim poslom i utoliko je to bio deo naseg bivseg zajednickog zivota, a ne "poslovna" saradnja. Konacno, funkcija predsednika koju on obavlja nije u tom pogledu toliko znacajna jer postoji parlament, savezna vlada i resorna ministarstva koja su zaduzena za ovu problematiku."

Realnost je, medjutim, da ljudi koji su glasali za Vojislava Kostunicu prosto od njega ocekuju da ucestvuje u resavanju ovog, najvitalnijeg drzavnog problema:

"Tacno je da ljudi ocekuju i to je ogromno opterecenje i ogroman teret. Mislim da je i to posledica onoga o cemu sam vec govorila: neverovanja u institucije i nerazumevanje njihovog znacaja. Vidim vise iz novina nego sto mi Voja prica, da mu se obracaju pojedinci, institucije ili organizacije zbog raznih problema i ocekuje se da jedan covek to resi. Suvise se personalizuje vlast. Tako je bilo u Brozovo vreme, nastavilo se posle njega i sada se nastavlja po nekoj inerciji. Mislim da bi Vojin najveci politicki uspeh bio ako bi za vreme svog mandata uspeo da zapati ideju znacaja i znacenja politickih institucija i pravnog i ustavnog poretka, a ne licnosti. Ako imate jedan stabilan ustavni i pravni poredak, nije vam mnogo bitno, odnosno nije od presudnog znacaja koja licnost obavlja bilo koju funkciju. Stabilne demokratije u Francuskoj, Nemackoj, SAD ili Velikoj Britaniji, mogu bez ikakve stete da izdrze i jednog potpuno nesposobnog i korumpiranog politicara. A u drzavama kao sto je nasa u kojima je ideja o znacenju institucija i prava prilicno konfuzna, ljudi se vezuju za licnosti koje najpre obozavaju, a na kraju ruse u blato. Predsednik drzave ima ovlascenja koja su regulisana ustavom i van toga nema prava nista da radi."

Supruga predsednika SRJ ne voli da uz svoje ime vidi epitet "prva dama", ali se on prosto ne moze zaobici. Kao ni protokol koji u tom svojstvu mora da postuje:

"Ne znam sta u nasem drustvu uopste znaci to "prva dama" i sta bi ta "prva dama" trebalo da radi. To mi nije bas jasno i cela ta prica o bilo kojoj prvoj dami u ovim nasim uslovima ima miris malogradjanskog kica. Ja se tu ne dam. A kad je o protokolu rec, on me je do sada mimoilazio, doduse uz moju pomoc."

Na direktno pitanje kako odoleva svim pritiscima javnosti da se ipak predstavi u ulozi "prve dame", odgovara:

"Odolevam tako sto ne odgovaram na takva pitanja. Jednostavno ih izbegavam. Iskreno receno, ne mogu da razumem interesovanje javnosti za neciji privatan zivot."

Predsednik SRJ je nedavno na pitanje sta mu nedostaje iz prethodnog zivota, odgovorio: "Prethodni zivot." Njegova supruga se jos uvek ponasa kao u prethodnom zivotu trudeci se da joj on ne nedostaje. Medjutim:

"Prethodni zivot koji je nekada bio zajednicki, sada vodim sama. U tom smislu je to polovican prethodni zivot."

Negde je objavljeno da je Zorica bila Vojin student i da je tako pocelo njihovo poznanstvo. Tacno je da je ona bila na trecoj godini studija i da je on, pet godina stariji od nje, u to vreme bio asistent, ali ne njoj. Upoznali su se van fakulteta. Vojislav Kostunica kasnije je izbacen sa fakulteta zbog neslaganja sa ustavnim amandmanima iz 1974. i dvadesetak godina kasnije bio je pozvan da se vrati. Medjutim, odbio je i Zorica je tu njegovu odluku ne samo podrzala vec toplo pozdravila. To objasnjava sledecim recima:

"Stvarno je malo licemerno da ljudi koji su aktivno ucestvovali ili cutali kada su sa Pravnog fakulteta izbacivani profesori i asistenti da se ti ljudi posle predstavljaju kao nekakvi borci za ljudska prava. To je bilo nesto sto se nije moglo svariti."

Mnogi sa odusevljenjem, neki sa iznenadjenjem pa i nevericom primaju prvog predsednika poratne Jugoslavije koji je vernik, koji se krsti:

"Voja je u tome u svakom slucaju iskren. A da li to treba da bude prisustno u javnosti nije stvar njegovog izbora ili namere, vec posledica cinjenice da ga novinari prosto prate na svakom koraku. To nije stvar poze jer se zna iz kakve je porodice, kako je vaspitavan. U svakom slucaju, ne mislim da je to prenaglaseno kako neki karakterisu, niti mislim da je ista u Vojinim postupcima egzaltirano, vec prirodno i sa merom. Bar ja imam taj utisak."

Otac Zorice Radovic Milos (brat i sestra su lekari, majka je pre rata zavrsila trgovacku akademiju i radila u drzavnoj upravi) vodi poreklo od Radovica iz Morace. Neki su joj zbog toga pripisali blisko srodstvo sa mitropolitom Amfilohijem Radovicem:

"Vezana sam pre svega za Beograd. Poznato mi je da smo iz iste porodice, ali nikada nisam imala prilike da ga upoznam."

Na bezazlene izmisljotine koje je cula o sebi i svom suprugu poslednjih meseci od kada su meta profesionalca i radoznalaca, Zorica Radovic reaguje sa smeskom. Kao na primer da ne dozvoljava Voji da ide na pijacu jer ne ume da se cenjka:

"Vise me ne moze nista iznervirati. Bilo je ranije nekih napisa o nasim roditeljima za koje ne postoji pristojan i adekvatan izraz kojim bi se kvalifikovali. Kada sam to progutala u sebi, vise me nista ne moze naljutiti. Covek posle toga stekne nekakav imunitet da cuva sebe od slicnih stvari."

A kako ostati normalan i svoj kada uz novi zivot idu euforija i odusevljenje ljudi predsednikom, ali i njegovom suprugom. Njenim diskretnim sarmom i nenametljivoscu, uzdrzanim ponasanjem i profesionalnom suverenoscu. O tome ne zeli da govori u uobicajenim kategorijama, vec jednostavno zakljucuje:

"I toga se treba cuvati."

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.