|
Pise Radmila Stankovic
03.02.2001.
Vladika Artemije, episkop rasko - prizrenski
Dok ima Srba na Kosovu, ono je srpsko
Od juna 1999. godine do danas sa Kosova i Metohije je proterano dve trecine srpskog stanovnitva .U ovom trenutku u Prizrenu je od 8 000 Srba ostalo samo stotinak, u Pristini je od 40 000 Srba ostalo samo njih 250, smestenih u dve zgrade. Medjutim, ipak verujem da ce Kosovo i Metohija ubuduce biti i srpski i albanski, jer nas je Bog tako postavio jedne pored drugih. Ono ne moze biti samo albanski, jer dok ima Srba na Kosovu, ono ce biti srpsko.
Vladika
Artemije (Marko Radosavljevic) je 15. januara ove godine napunio 66
godina. Rodjen je u selu Lelic kod Valjeva, odakle je rodom i veliki
crkveni velikodostojnik vladika Nikolaj Velimirovic. Poslednjih deset
godina je episkop rasko-prizrenski, a otkad su albanski teroristi poceli
da unistavaju Srbe i Crnogorce na Kosovu i Metohiji goneci ih u egzodus,
vladika Artemije je preuzeo na sebe svojevrsnu pregovaracku misiju sa
zapadnim politicarima, pre svega Amerikancima. Milosevicev rezim ga je
zbog toga osudjivao, ali je on nastavljao da se bori na svoj nacin. Za ono
sto se dogodilo na Kosovu vladika Artemije krivi iskljucivo bivseg
predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica, jer je "ostavio tesko
nasledje na Kosovu i sve je ovo danas odjek njegove nerazumne politike
prema svome narodu, svojoj drzavi, a posebno prema Kosovu".
"Nas narod na Kosovu je napusten od svih onih koji su bili duzni da o njemu vode racuna. A moje je bilo da doprinesem koliko mogu da se tom narodu pomogne. I nisam prvi u istoriji crkve i srpskog naroda koji se time bavi. Ne smem ni da se poredim, ali Sveti Sava je, na primer, u ime svoga brata kralja Stevana Prvovencanog obavljao mnoge diplomatske misije ne prestajuci da bude arhiepiskop srpski i duhovni vodja srpskog naroda. U vreme srpskog ropstva pod Turcima mnogi jerarsi nase svete crkve su bili ujedno i etnarsi, znaci vodje naroda koje su brinule opstenarodnu brigu.
U novije vreme imamo divan primer u liku svetog vladike Nikolaja zickog i ohridskog, koji je rodom iz sela Lelic, kao sto sam i ja. On je za vreme Prvog svetskog rata takodje ispoljavao svoju diplomatsku aktivnost kojom je pomagao svom narodu. Zabelezeno je da je to bio doprinos ravan onom koji je imala nasa divizija na frontu.
Dakle, ovo sto ja danas radim nije samo moja zelja, niti je to nesto drugo od bavljenja crkvenim poslovima. Ja nemam nikakvih politickih ciljeva i ambicija. Ja sve ovo radim iz nuzde da bih pomogao svom narodu."
Na pitanje kakva je situacija u ovom trenutku na Kosovu, vladika Artemije odgovara da je ona "veoma teska" poslednje 3-4 godine i dodaje:
"Posebno je tesko opisati sve ono sto se dogadjalo u proteklih 20 meseci, od dolaska medjunarodne zajednice na Kosovo, do danas. U svakom slucaju, srpski narod na Kosovu doziveo je poslednjih godina takvu tragediju kakvu nije nikada ranije u svojoj, inace teskoj istoriji. Cak ni za vreme turskog ropstva."
Koliko je srpskog stanovnista sa Kosova otislo?
"Sa Kosova i Metohije je proterano dve trecine srpskog stanovnistva koje je do juna 1999. godine tamo zivelo. U ovih 20 meseci pobijeno je vise od 20 000 Srba. Ne pominjem pripadnike drugih nacionalnih zajednica koji su ubijeni, jer mi ti podaci nisu poznati. Sa Kosova i Metohije je proterano vise od 200 000 Srba i vise od 50 000 drugog stanovnistva nealbanskog porekla. U tom periodu je kidnapovano vise od 1200 Srba i o njima se do danas nista ne zna. Poruseno je i spaljeno desetine hiljada srpskih kuca i stanova, sruseno je vise od stotinu pravoslavnih crkava i manastira, ranjeno je i prebijeno na hiljade Srba... Primera radi, u Prizrenu je zivelo 8 000 Srba, a u ovom trenutku tamo je stotinak dusa. U Pristini je zivelo 40 000 Srba, danas ih ima 250 u dve zgrade, ali oni vec dve godine ne smeju ni na ulicu sami da izadju. Ja u Pristinu odlazim samo kada imamo neke medjunarodne susrete, i to u blindiranim kolima u pratnji medjunarodnih policijskih snaga. Tu novu Pristinu ja i ne poznajem. Pre dolaska KFOR-a, u Pristini je bilo 230 000 stanovnika, a danas ih ima vise od 550 000. To je jedan ogroman mravinjak koji ne pruza uslove za normalan zivot toliko ljudi."
Albanski teroristi su svoje akcije nastavili i na jugu Srbije. Kakva je tu situacija u ovom trenutku?
"Ono sto su radili na Kosovu i Metohiji, teroristi su nastavili da rade i u Presevskoj dolini. Pokusavaju da repriziraju Kosovo, da svetu ponove onu, navodno, strasnu sliku o stradanju albanskog naroda na Kosovu, sto je i dovelo do bombardovanja naseg naroda marta 1999. godine. Albanski teroristi i ekstremisti su nezadovoljni i frustrirani prisustvom mirovne misije, koja pokusava da uspostavi takve odnose na Kosovu gde bi svi mogli mirno da zive. I zato pokusavaju da isprovociraju kako novu vlast u Beogradu, odnosno predsednika SRJ Vojislava Kostunicu, tako i medjunarodnu zajednicu. Medjutim, mi se nadamo da im posle demokratskih promena u Beogradu i Srbiji to nece poci za rukom. Dosadasnji potezi predsednika Kostunice i nove vlasti u Srbiji pokazuju da oni ne nasedaju na provokacije kao sto je to cinio bivsi rezim Slobodana Milosevica. Zelimo da se problem na Kosovu i na jugu Srbije resava demokratskim putem, putem dijaloga, a ne putem ubijanja neduznih ljudi."
Kako zive oni malobrojni Srbi koji su ostali na Kosovu?
"Rec je o onoj trecini Srba koja je ostala i dalje da zivi na Kosovu. Oni zive u nekoliko enklava, bolje receno getoa ili logora. Narod u tim enklavama je lisen svih mogucih ljudskih prava. Liseni smo, pre svega, prava na zivot, jer gde god se Srbin pojavi izvan svog geta on postaje legitimna meta za odstrel ili za kidnapovanje. Izvan ovih enklava prakticno nije moguce napraviti ni jedan pokret bez jake pratnje vojnika KFOR-a ili medjunarodne policije koja brine o narodu koji je tu ostao. Ja ne mogu nigde da odem i obidjem svoju pastvu ako nisam u blindiranom dzipu punom policajaca ili u oklopnom transporteru KFOR-a. Nas narod na Kosovu je lisen i mogucnosti da radi, jer su Srbi sa dolaskom medjunarodne zajednice na Kosovo i povratkom prognanih Albanaca, prognani iz svih ustanova i preduzaca, iz svih institucija u kojima su radili. I evo vec dve godine nigde ne rade, nemaju nikave prinadleznosti. Srbi nisu slobodni da rade ni na svojoj zemlji, ni u svojoj basti, niti njihove krave mogu slobodno da pasu. Oni su i tamo meta albanskih terorista i ekstremista."
Pa, od cega onda zive ti Srbi na Kosovu?
"Zive uglavnom od humanitarne pomoci koja stize iz nase zemlje ili od medjunarodne humanitarne pomoci. Ali, niti ta pomoc stize redovno, niti je ona, cak i kad bi redovno stizala, dovljna."
Da li verujete u povratak Srba na Kosovo?
"Mi radimo na tome. Postoji nacrt programa za povratak Srba. Razmatramo sve moguce opcije i uslove koji treba da se ispune kako bi zapoceo ovaj proces. Mislim da bi Srbi na Kosovo trebalo da se vracaju s pocetka ovog proleca i to u mesta gde je bezbednost koliko-toliko osigurana. To bi bile vec postojece enklave gde Srbi sada zive. U sledecim etapama bi dosla na red ostala mesta."
U manastiru Visoki Decani ima tridesetak monaha koje okruzuje 20 italijanskih oklopnih transportera i 20 tenkova. Da li ce ovo bratstvo moci i ubuduce ovako da zivi?
"Albanski teroristi su posle progona ljudi krenuli da unistavaju i nase crkve i manastire, od kojih su neki iz 13, 14. i 15. veka. Nasa Crkva je kroz svoju istoriju dugu 2 000 godina prolazila kroz mnoge nevolje i opstajala. To se i danas dogadja na Kosovu. Mnogi od ovih monaha koje spominjete dosli su u Decane za vreme rata na Kosovu, bas kada su se oko Decana vodile borbe. Dosli su da bi sluzili Bogu i svome narodu. Manastir Decani zivi intenzivnim manastirskim i monaskim zivotom, iako se nalazi u okruzenju koje nije normalno, cuvan od italijanskih pripadnika KFOR-a. Srba nema nigde u okolini Decana, kao sto ih nema u Metohiji, ali ovaj manastir je kula svetilja koja ce, nadam se, privuci sve one Srbe koji budu zeleli da se vrate u Metohiju kada se za to budu stvorili uslovi.
Verujem da ce Kosovo i Metohija ubuduce biti i srpski i albanski, jer nas je Bog tako postavio jedne pored drugih. A ne mogu biti samo albanski, jer dok ima Srba na Kosovu, ono ce biti srpsko."