Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

10.02.2001.

Zdravko Colic, pevac

Pesma kao lepota zivota

Uvek sam mislio da je tajna uspeha u tome da se covek ponasa u skladu sa sobom i vremenom.  Kada je trebalo da igram ja sam igrao, kada je bilo vreme da ucutim i prestanem da pevam - nisam pevao.  Danas opet pevam, ali neke druge pesme, neke balade... ono sto mi sada pase.

Valjda nema muskarca na ovim prostorima koji je stekao toliko slavu, a da je samo pevao. Danas mu je blizu 50 godina i od toga skoro tri decenije je jedan od najtrazenijih pevaca. Bio je, poput Ckalje, najpopularniji Jugosloven, devojke su mu cepale kosulje i obozavale ga. Te devojke su danas mame devojaka koje se opet "pale" na njega. On vise nije zvezda sou biznisa - Cola je jednostavno fenomen.

Pre nego sto je poceo rat u Bosni dosao je u Beograd. Klonio se velikih izjava, dok je trajao rat nije snimao i nije pevao. I nije zeleo mnogo da objasnjava zbog cega. A onda je, posle osam godina cutanja, pre dve godine izdao album "Kad bi moja bila".

Ovih nedelja ponovo se na radiju i televiziji vrte pesme sa njegovog novog albuma. Naziv je neobican, "Okano". I naravno, to je povod za prvo pitanje.

Sta znaci "okano"?

"Nekada, dok sam ziveo u Sarajevu, za lepu devojku krupnih ociju govorili smo "okano". Nadam se da tako i danas zovu one cuvene sarajevske lepotice."

I kako ste se setili da tim imenom krstite pesmu po kojoj se zove i ceo album?

"U poslednje vreme, gde god da se srecemo, mi raja iz Sarajeva, pozdravljali smo se sa "Vozdra okano, sta ima novo." Cinili smo to Goran Bregovic, Haris Dzinovic, Davorin Popovic i ja. I tako mi se sve cesce u glavi vrtela ta rec. Tamburao sam i pevao okano-cakano, okano-cakano...Onda sam kazao Bajagi da bih voleo da to bude naslov moje pesme. On je me je ubedjivao da to nije naslov za album ni za pesmu, ali je ipak prihvatio da se malo igramo. I onda smo uzeli bajalice Vuka Karadzica pa vadili reci, slagali ih, a sve uz ono "okano" . Bajaga je iskoristio neke Vukove umotvorine i kao sto vidite, ispao je dobar stos."

Cola je svestan da se na njegovim koncertima srecu devojke i zene, majke i kceri, i da ga sve podjednako obozavaju. Na pitanje kako dozivljava slavu koja kontinuirano traje, on sa osmehom odgovara:

"Nikada nisam to tesko dozivljavao. Bivalo je nekih godina kada sam mozda malo morao da se sklanjam od obozavateljki, ali mi to nikada nije bio problem. Ja na to njihovo odusevljenje nisam gledao kaona  zaljubljenost u mene. Mislim da je to zapravo odusevljenje zivotom, lepotom zivota. Ako sam ista radio dok sam pevao, ja sam sirio optimizam. Nisam sirio nekakv lazni, bezrazlozni optimizam, vec sam hteo da njima koji me slusaju bude lepo. Ja svoje koncerte dozivljavam kao druzenje sa onima koji su dosli da se raduju. Nisam bio narcis kome je trebalo divljenje. Trebala mi je potvrda da to sto pevam stize do njihovih srca i da im je lepo dok me slusaju. Kao sto je meni lepo dok ih gledam."

Djordje Balasevic se sali kada kaze da je Zdravko Colic najpozeljniji mladozenja, pa kaze "nije on u pedeset godina mladozenja, vec starozenja". Cola o tim musko-zenskim temama nerado govori:

"Moj privatni zivot pripada mojoj devojci i meni. I smatram da tako i treba da ostane. Naravno da mnoge zanima kada cu da se ozenim, i njima uvek porucujem da ce i to doci na red. Za mene je porodica nesto bez cega zivot nema svrhe i smisla. I kada se na to budem odlucio, onda cu uciniti sve da se svojoj porodici maksimalno posvetim. Kako mozete ziveti sa porodicom a ne videti kucu po mesec dana?"

Na novom albumu Zdravko Colic peva i jednu kompoziciju Arsena Dedica. Ovaj zagrebacki pevac bio je svojevremeno veoma popularan u Beogradu, tacnije receno kao vojnik na odsluzenju vojnog roka on je pre cetrdesetak godina svoju karijeru sansonjera i zapoceo u Beogradu. Danas se on i njegova supruga, vrsna pevacica Gabi Novak, veoma retko pojavljuju u hrvatskoj javnosti. Na pitanje kako je doslo do saradnje sa Dedicem, Cola objasnjava:

"Zeleo sam da mi Arsen napise jednu pesmu. Zamolio sam ga da to ucini, i on je prihvatio. Dogovorili smo se za rok  i on je bio tacan i precizan. Inace, Arsen je sasvim specifican umetnik. Divan umetnik, pesnik, fini cinik koji gaji specifican humor. Kada je trebalo da dobijem pesmu, moj brat je otisao u Zagreb i javio mu se. Da preuzme pesmu i da mu da honorar. Da biste shvatili kakav je on lik, ispricacu vam sta je rekao kada mu se moj brat javio: "Cujte, sada cemo Gabika i ja objedovati. Posle toga se moramo odmoriti, a onda idemo slusati kako nas sin Matija muzicira. Dakle, mogli bismo se videti sutra. " I tako je bilo. Eto, to je onaj Arsen koji mene odusevljava. On je talentovan covek koji je potpuno miran i sa manirima koji se retko srecu."

Sa kolegama nikada niste imali problema?

"Sa istinskim umetnicima ne mozete doci u sukob. To je svuda u svetu pa i u ovim nasim uslovima. Kad je neko veliki pevac, ozbiljan radnik, on ume da prepozna i ceni kvalitet. Ja sam se divio velikim pevacima i nikada nisam pokazivao ni najmanju sujetu."

Kazu da zivite zdravo. Sta to znaci?

"To je deo moje licnosti. Moje bavljenje sportom, trcanje u Kosutnjaku, vezbe... sve je to deo mog svakodnevnog zivota. Ne mislim da je neophodno drzati se one "u zdravom telu zdrav duh", ali ja volim sport i meni to cini dobro. Mislim da je bolje provesti vreme na vazduhu nego baviti se ispraznim pricama."

Poslednjih godina opet neki pevaci iz bivsih jugoslovenskih republika dolaze u Beograd, ovi iz Beograda idu u Bosnu, Sloveniju... kako vi gledate na to?

"Ja sam za to da trziste odredjuje gde ce ko pevati. Uvek sam mislio da se pesma ne moze zatvoriti u neke republicke granice. Politika je poslednjih godina dosta uticala na to, ali mislim da je doslo vreme da opet saradjujemo. I mislim da cemo to morati. Rekao bih da je prirodno ici najpre tamo gde smo i nekada pevali."

Kao rodjeni Sarajlija, naturalizovani Beogradjanin, da li  ste ikada razmisljali o nekom drugom mestu gde biste ziveli?

"Nisam. Ja sam skoro cetrdeset godina ziveo u Sarajevu i tu je ostalo moje detinjstvo, tu je moja raja, moje prve ljubavi... tu sam poceo da pevam i doziveo prve uspehe. U Beograd sam dosao kao gotov pevac da nastavim karijeru. Nisam nikada razmisljao o nekom trecem gradu. Ja sam, inace, covek koji ne voli mnogo da putuje. Volim da budem sa svojim prijateljima, u poznatom drustvu, okruzen onima koje dobro poznajem. Nemam smisla za avanture. I sto vise godine prolaze, sve manje. Volim da odem u inostranstvo i pevam za nase ljude, ali nikada nisam razmisljao da bih negde mogao ostati."

Kako vam izgleda kada danas vidite stare televizijske snimke na kojima pevate i igrate uz pratnju nekada popularnih balerina zvanih "Lokice"?

"Imam normalno sentimentalan odnos prema tome. Tada je to trebalo tako raditi i ja sam to odradjivao. To je bio deo posla. Smesno bi bilo kada bih to radio danas. Danas mogu da otpevam na spotu "Okano" stojeci oslonjen na automobil i ne pomerajuci se. To mi danas pripada. Uvek sam mislio da je tajna uspeha u tome da se covek ponasa u skladu sa sobom i vremenom. Kada je trebalo da igram ja sam igrao, kada je bilo vreme da ucutim i prestanem da pevam - nisam pevao. Danas opet pevam, ali neke druge pesme, neke balade... ono sto mi sada pase."

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.