Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

25.02.2001.

Ekskluzivno za beograd.com

Sa lica mesta - jug Srbije:

Jedan dan u Bujanovcu

Bunkeri nasih policajaca u Velikom Trnovcu i Lucanu nalaze se 150 metara od bunkera albanskih terorista. Do pre dve godine Albanci su zajedno sa Srbima i Romima isli u bioskop Doma kulture u Bujanovcu, sada stavljaju kljuc u bravu u cetiri popodne i zatvaraju se u svojim kucama. Nebojsa Covic porucuje da Makedonci imaju dovoljno svojih briga sa Albancima, pa nema potrebe da budu posrednici u srpsko-albanskim pregovorima

Od Beograda do Bujanovca putuje se oko pet sati. Vas izvestac je isao autobusom u kojem se nalazila grupa stranih i domacih novinara, a kojem je prethodila policijska pratnja, kako je to bilo u petak 23. februara. Ovaj grad na jugu Srbije, u cijoj neposrednoj okolini se nalaze uporista albanskih terorista, broji oko 15 hiljada stanovnika. Vecinsko je srpsko, oko 70 odsto. Medjutim, u okolnim selima preovladjuje albansko stanovnistvo, tako da se sastav na nivou opstine Bujanovac menja u korist albanskog stanovnistva - 60 odsto, nesto je malo Roma i ostalo su Srbi. Doduse, poslednji zvanicni popis stanovnistva je bio 1981. godine, tako da svi noviji podaci o broju stanovnista se dobijaju na osnovu prijava u Zavodu za zaposljavanje, na osnovu zdravstvenih kartona, prema broju ucenika u skolama...

U drugoj od tri opstine za cije se pripajanje Kosovu bore albanski teroristi, u Medvedji, odnos srpskog i albanskog stanovnista je 80 odsto u korist Srba, a u trecoj, u Presevu, ima 90 odsto Albanaca, a ostalo su Srbi.

Bujanovac, pored autoputa, strateski najvazniji pripadnicima albanskih ekstremista, sediste je Koordinacionog tela republicke i savezne vlade za ove tri opstine. I po dolasku u pres centar koji radi punom parom, odlazimo na polozaje. Najpre u Veliki Trnovac, a potom u Lucane. Od 500 kilometara granice Srbije prema Kosovu, problem predstavlja oko 100 kilometara gde su teroristi "tackasto rasporedjeni". Lucani i Veliki Trnovac su dve najopasnije tacke.

Na liniji razgranicenja u Velikom Trnovcu izlazimo iz autobusa. Sa ove strane je nas check point gde policija kontrolise vozila koja dolaze iz suprotnog pravca. Par stotina metara dalje albanski teroristi kontrolisu vozila Albanaca, koji iz pravca Bujanovca idu ovim putem prema Kosovu. Tim putem Srbi ne mogu i ne smeju da idu. Prilazimo bunkeru (na povrsini zemlje dzakovi su naredjani u visini covecjeg tela) gde zaticemo dvojicu mladih policajaca. Ne pitajte ih odakle su, jer svaki vam kaze isto: 

"Ima nas iz cele Srbije". 

Ispred njih brisani prostor, do prvih albanskih kuca oko 250 metara. Golim okom vidimo njihove bunkere, policajci im znaju snajperska gnezda. Mirno je...

"Sinoc su puskarali, ali na to ne odgovaramo, to je samo provokacija. Ne odgovaramo na vatru osim ako su nam zivoti ugrozeni i ukoliko to nije jaka vatra iz rucnih bacaca, ili bestrzajnih topova. Taman posla kad bi oni nas isprovocirali. Onda bismo se izjednacili sa njima. A to ne mozemo jer smo mi predstavnici drzave, a oni su teroristi."

Pitamo ga da li oni nas sada vide i dobijamo potvrdan odgovor. Kaze da nas "prate sa svih pozocija." Na pitanje koliko dugo je tu u Velikom Trnovcu, nas sagovornik kaze:

"Dugo".

Predugo?

On ponavlja: 

"Rekao sam dugo, dovoljno dugo."

Nas sagovornik je policijac profesionalac, sa iskustvom ratovanja na Kosovu. Precizira nam da policijaci po sporazumu imaju pravo da udju u kopnenu zonu bezbednosti sa lakim naoruzanjem, medjutim, kada su nase jedinice to uradile bile su napadnute teskim naoruzanjem.

Sedamo ponovo u autobus i idemo u suprotnom smeru, prema Lucanima. Lucane su na magistralnom putu za Kosovo, tacnije prema Gnjilanu. Deo sela Lucane je unutar, deo je van kopnene zone bezbednosti. Dolazimo na punkt gde se nalazi nekoliko bunkera i snajperskih gnezda. Samo 150 metara dalje vidim dva bunkera, a policajac sa snajperom mi kaze da je sasvim levo i treci, ali ga ne vidim. Susedne kuce oko naseg bunkera ostecene su od minobacaca. "Posle ce, verovatno, reci da smo mi to ucinili", saopstava mi simpatican mladic koga na odlasku pozdravljam sa zeljom da sto pre ode sa ovog prostora. A on, po malo seretski kaze:

"A, moracu ja jos ovde da izigravam turistickog vodica. Znate, nekada se islo na turisticka putovanja u obilazak, recimo, manastira Srbije. A sada novinari, ambasadori, politicari, obilaze po Srbiji check point-e. I onda ja kazem izvolite, ovo je bunker, ona prva kuca tamo odakle se vidi dim, tamo je snajpersko gnezdo. Bila su jos dva ali smo ih sklonili.... Salim se, ali dodje otprilike tako. A tamo, preko puta, su razni placenici koji maltretiraju i tamosnje Albance ali i nas. "

Dok obilazimo Velki Trnovac i Lucane pada sneg, onako krupne vlazne pahulje koje i ne stignu na zemlju. Vlaga, blato. Sedamo u autobus i vracamo se u Bujanovac. Tamo nas ceka Nebojsa Covic, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Koordinacionog tela dveju vlada (savezne i srpske) koje je zaduzeno za probleme opstina Medvedja, Bujanovac i Presevo. Spreman za razgovor, ko zna koji po redu poslednjih meseci, od kada je vise u Bujanovcu nego u svojoj kuci u Beogradu. I odmah ga zaskacu pitanjem:

Dokle ce srpska vlada tolerisati ovakvo stanje?

"To je nezahvalno prognozirati, odgovara Covic i nastavlja. Mozemo mi da upotrebimo silu, ali je stvar u tome da se problem mora resiti dugorocno. Za silu uvek imate vremena. Sto se tice rokova u obracunu sa ekstremizmom, dacu vam samo primere Spanije, Engleske, Italije... koliko oni vec dugo imaju taj problem. Mi moramo biti maksimalno strpljivi, ali to moraju biti i nasi prijatelji i susedi oko nas i da nas ne pozuruju. Oni bi trebalo da nam pomognu u redefinisanju i ukidanju zone kontinentalne bezbednosti."

Nebojsa Covic saopstava da je u stalnom kontaktu sa predsednikom albanske partije PDD Rizom Halimijem, i sa potredsednikom ove partije, i da ceka na njihovo izjasnjavanje povodom Plana za mirno resavanje krize.

Novinare zanima da li ce biti prihvaceni predlozi da se sa Albancima, o sudbini juga Srbije, razgovara negde na nautralnom terenu. Covic je tu odlucan:

"Nema potrebe da se sa Albancima razgovara bilo gde van Jugoslavije. Da podsetim zaboravne, Milosevic je davno otisao. Nova demokratska vlast u Srbiji i u Jugoslaviji smatra dobronamernom ponudu da se pregovara u Skoplju, ali ne zelimo da prebacimo nas problem na Makedoniju, jer ona vec i onako ima isti problem sa Albancima. Nama nije potrebno posredovanje, nama su potrebni pomoc i podrska medjunarodne zajednice. Za razliku od proslih vremena, mi nemamo sta da krijemo. Idemo javno i transparentno u resavanje ovog problema sa prezentacijom svih dogadjaja na terenu."

Sta biste zeleli da ucini NATO, bilo je sledece pitanje za bivseg socijalistu i gladonacelnika Beograda, koji je sada jedan od lidera DOS-a?

"Jedino sto je u ovom trenutku realno, kaze on, je fazno ukidanje kopnene zone bezbednosti. Ova zona je prezivela kao ideja jer je ona rezultat vojnotehnickog sporazuma potpisanog u Kumanovu. Ona je trebalo da bude tampon zona izmedju oruzane sile koju predstavljalju KFOR i UMNIK s jedne, i oruzane sile koju predstavljaju vojska i policija Jugoslavije, s druge strane. Te dve oruzane sile vise nisu suprotstavljene oruzane sile. Verujem da niko nije bio zlonameran niti je pomisljao kako ce kopnena zona bezbednosti, umesto tampon zone, postati najnebezbednije mesto u Evropi. Zbog toga kopnenu zonu bezbednosti i treba ukinuti. Ali njeno ukidanje ne sme da prati masivnu, tesku upotrebu sile, obracun sa civilima, humanitarne katastrofe, izbeglice itd.

Nasa drzava, posle svega sto je prosla, mora da bude strpljiva u resavanju ovog problema. Razlog za to je da mi kao drzava i kao narod jednom moramo da pobedimo i bez rata, jer do sada smo u svojim glavama imali zamisao da moramo da pobedimo u ratu, a zapravo smo gubili. Ovog puta, ovaj problem mora da se resava strpljivo i dugorocno. I bez prolivanja krvi."

U predvecerje napustamo Bujanovac. Na ulicama malo sveta. Djaci se iz skole vracaju kuci. Srbi uce u dve srpske, Albanci u dve albanske skole. Do pre dve godine su zajedno isli u bioskop. Od tada Albanaca vise nema. Od nedavno, Albanci, vlasnici radnji u Bujanovcu, zatvaraju svoje ducane u cetiri popodne i idu kuci. Zaziru od kolona vozila Vojske Jugoslavije i policije koja prolaze centrom Bujanovca. I od brojnih policajaca. Spusta se noc nad Bujanovcem. Mladi ce otici u jedan od cetiri kafica, do ponoci, a onda i oni idu na spavanje. Ostaju budni samo momci u bunkerima koji brane jug Srbije. S druge strane nisana je onaj isti neprijatelj koji je napravio scenario za Kosovo i pokusava da ga sprovede i ovde.

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.