Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

10.03.2001.

Neda Arneric, glumica, poslanik DOS-a u Skupstini Srbije

Uvek sam isla tezim putem

Tesko mi je u Skupstini, imam krize, narocito kada pocinje trinaesti sat neprekidnog zasedanja. Tada pomislim: "Boze, Nedo, sta ti je sve ovo trebalo?" Pomislim sta sam sve mogla za to vreme da uradim. Ali onda me uhvate inat i bes, pa izdrzavam do kraja. Znajuci sebe, mislim da cu ja sve to izdrzati. Ponekad bih najradije volela da me neko u Skupstini zameni, ali to bi znacilo povlacenje i odustajanje, a ja se toga u zivotu klonim. Najlakse je odustati. Najteze je opstati. A ja sam uvek isla tezim putem.

Posle decembarskih republickih izbora 2000. godine, Neda Arneric (48) je izabrana za poslanika DOS-a u skupstini Srbije. Time je, slobodno se moze reci, krunisana njena dugogodisnja karijera aktiviste Demokratske stranke. Jer, Neda je poslednjih godina obilazila Srbiju, bila jedna od predavaca mladim partijskim aktivistima uceci ih vestini javnog obracanja i govornistva.

Iako je diplomirala istoriju umetnosti, Neda i danas zali sto nije zavrsila glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Jer, ona je glumu upisala sa 16 godina, ali je napustila jer je snimala filmove, a po statutu fakulteta nije se moglo na pocetku studirati i igrati:

"Zao mi je sto nisam provela te godine na fakultetu, jer je za mene divno studirati glumu, druziti se sa kolegama i ziveti od jutra do sutra za pozoriste. Trenutno radim predstave sa mladim ljudima koji studiraju glumu i vidim koliko su oni u tome, koliko ih ne zanimaju politika, finansije, ni bilo sta drugo. Samo gledaju kako ce da spreme svoju predstavu, kako ce da poloze svoj diplomski ispit. S druge strane, ja sam od svog pocetka bavljenja glumom bila medju najmladjima i stalno sam mislila da imam vremena. I kada vec uveliko nisam bila mlada, jos uvek sam mislila da imam vremena, da je zivot preda mnom i da cu se na akademiju kad tad vratiti. Evo sada imam skoro 48 godina, na akademiju se nisam vratila a osecaj mladosti me nije napustio. Znam da me bole ledja, da ne vidim dobro, znam da imam 48 godina, ali sve mislim da je zivot i dalje preda mnom. I nadam se kada dodje sudnji dan da cu reci: 'Pa, nisi se Nedo dzaba rodila!'"

Da li vam je kasnije u glumi smetalo to sto niste zavrslili akademiju?

"Ja i dan danas osecam posledice toga. Govorim, pre svega, o pozoristu gde mi uvek po malo nedostaje zanata. Ovaj filmski zanat sam ispekla kroz rad i nekako mi je lakse. A pozorisni zanat treba da se ispece u dobroj skoli kao sto je bila nasa i, naravno, kroz rad. Ja sam se samo kroz rad kalila. I dan danas imam veliku tremu jer nemam tu zanatsku sigurnost."

Danas ste poslanik DOS-a u skupstini Srbije. Da li se menja odnos prema vama i kao glumici i kako reagujete na to?

"Ne primecujem da se menja ponasanje prema meni i ne bih ni volela da se to dogodi. Moja je ideja uvek bila da se samo radom moze postici ono za sta se covek opredelio. I ne volim precice. Imam dovoljno zivotnog iskustva da znam kome je potrebna pomoc, kome samo podrska i tu cu pomoci i kao poslanik i kao glumica. Medjutim, u mom poslu je nemoguce praviti karijeru ili slavu zahvaljujuci politickom angazmanu. Kao sto je nemoguce preko veze postati glumica. Pa cak i ako vam se desi da vas neko gurne u pozoriste, da vam neko pokloni ulogu, vi ne mozete da trajete. A kako cete biti glumac ako ne trajete, ako se svaki put iznova ne dokazujete."

Da li ste zadovoljni onim sto ste uradili na filmu kao glumica, ako se ima u vidu da ste poceli ga glumite kao devojcica sa 13 godina?

"Retke su uloge koje sam odigrala a da ih bas volim. Volim dve uloge u dva filma koja sam snimila kod Lordana Zafranovica. To su pre svega bile lepe zenske uloge ("Haloa - praznik kurvi" i "Vecernja zvona") a Lordan spada u one reditelje koji imaju veoma suptilan i izrazen osecaj za glumicu. Mnogo je vise filmova u kojima sebe ne volim. Medjutim, Bata Zivojinovic mi je veoma davno, kada sam ga pitala da li da prihvatim neku ulogu jer mi se nije bas dopadala, odgovorio:'Cuti mala, ti si profesionalac i nije tvoje da razmisljas da li ti se uloga dopada ili ne. Tvoje je da igras.' Nisam ga bas do kraja poslusala. Neke uloge sam i odbijala, a bilo je i filmova u kojima sam igrala, a unapred sam znala da nece valjati. To se dogadja i sa nekim predstavama. Znate da nece biti dobra ali prihvatate ulogu. Da li iz straha da vas, ako odbijete, vise nece zvati u podelu, da li iz straha da necete imati od cega da zivite, ili da cete biti zaboravljeni... Konacno, mislim da svi mi pravimo brojne kompromise i bez njih je prosto nemoguce ziveti."

Koliko je glumacka sujeta jaka kod vas, da li je sada manja cinjenicom da ste postali poslanik?

"Mislim da nisam sujetna kao glumica. Hocu reci, danas nisam sujetna jer sam imala dovoljno vremena da izivim svoju sujetu. Znate, ja sam imala 14 godina kada sam otisla na prvi medjunarodni festival, kada sam bila u centru paznje. Meni je bilo sve dostupno i ja sam kao veoma mlada mogla da se osecam veoma vaznom. Za sebe mogu reci da sam postala covek urednih kvaliteta. Mozda sam sistem vrednosti konacno uspostavila ovih poslednjih desetak godina koliko traje ova nasa nesreca."

Sta je najopasnije za glumca?

"Najopasnije je kada vam udari slava u glavu. To moze da bude jako bolno i da vas unesreci za ceo zivot. Najstrasnije je ako vam se dogodi da u jednom trenutku budete jako bogati, slavni, popularni i onda preko noci nestanete. Mene su u kuci vaspitavali da je gluma privremena i da treba da se drzim sigurnih stvari. A sigurne stvari su brak, fakultet, normalan posao... Tako sam zbog te sigurnosti i zavrsila istoriju umetnosti, iako mi taj papir prakticno nista ne znaci."

Na poslednjem zasedanju skupstine Srbije sedeli ste u klupi do dva sata posle ponoci. To ne deluje ni malo privlacno. Kako izdrzavate tu vrstu obaveze?

"Tesko. Imam krize, narocito kada pocinje trinaesti sat neprekidnog zasedanja. Tada pomislim: 'Boze, Nedo, sta ti je sve ovo trebalo?' Pomislim sta sam sve mogla za to vreme da uradim. Ali onda me uhvate neki inat i bes pa izdrzavam do kraja. Znajuci sebe, mislim da cu ja sve to izdrzati. Ponekad bih najradije volela da me neko u Skupstini zameni, ali to bi znacilo povlacenje i odustajanje, a ja se toga u zivotu klonim. Najlakse je odustati. Najteze je opstati. A ja sam uvek isla tezim putem."

Kako reagujete na medjustranacke sukobe u skupstini?

"Ponekad mi je sve neprijatno i najvise bih volela da nisam tu i da ne moram sve to da vidim i cujem. Mozda mi glumacko iskustvo pomaze da sakrijem oscecanja, ali se u sebi cesto nerviram. Ja znam da demokratija ne moze preko noci da udje u skupstinske dvorane, ali sto pre pocnemo da se ponasamo u skladu sa njenim principima, to cemo se pre uzajamno uvazavati bez obzira na stranacka opredeljenja. Znam da bismo svi zeleli brze promene i to je prirodna covekova teznja na ovim prostorima.

Medjutim, toliko godina smo nazadovali da je sada nemoguce preko noci promeniti sve ono lose sto nas je snaslo i u cemu smo ziveli. No, vazno je da se krene. Ja u to verujem i zato sam i pristala da se kandidujem za ovu funkciju. Vazno je da se vise nikada ne ponovi ono kroz sta smo prosli u poslednjih deset godina. Nikada necu zaboraviti sliku sa aerodroma Beograd kada su nam uveli sankcije i kada su jedan po jedan poceli da se gase letovi na tabli. Kada je zavladao mrak. Metaforicno, ali posledice su bile nase bukvalno zivljenje u mraku. I danas bih mogla da zaplacem kada mi pred oci izadje ona slika sa aerodroma gde sam se zatekla tog dana kada su nas izopstili iz sveta. Zato se treba boriti da se takve stvari vise nikada ne dogode."

 

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.