17.03.2001.

Vuk Draskovic, predsednik SPO

Nemam cemu da aplaudiram

Nedopustivo je da se u vladajucoj strukturi vodi politika po principu "ko u klin ko u plocu". Vi ne mozete da procitate konzistentan stav vlasti kad je rec o bilo cemu: od juga Srbije, preko socijalne politike do odnosa prema Milosevicevom drzavnom terorizmu. Ne mogu se drzava i narod voditi po principu voluntarizma. Kad preuzmes vlast, onda stavovi moraju da se uskladjuju i da se nastupa odlucno sa jedinstvenom pozicijom. Mi toga ovde nemamo.

Kada je u petak 9. marta usetao u veliku salu Doma omladine u Beogradu, Vuk Draskovic nije mogao da prodje kroz kordon svojih obozavalaca. Od ulaza u Dom omladine sve je bilo zakrceno posetiocima koji su dosli da prisustvuju promociji knjige Vuka Draskovica "Podsecanja". To je zbirka govora i intervjua lidera SPO, koji u sustini ilustruju desetogodisnji opozicioni put ovog pedesetpetogodisnjaka, pravnika, knjizevnika, politicara za kojeg su mnogi spremni da kazu kako je najvise ulozio u borbu protiv vladajuceg rezima, a na kraju zbog svoje pogresne procene sve izgubio.

I zato je prirodno pitati Vuka Draskovica kako se u ovom trenutku oseca kao lider SPO?

"Ako nekome bezrezervno pripadate u svemu kao sto je Srpski pokret obnove od pocetka bezrezervno pripadao svome srpskom narodu, njegovoj istoriji, njegovoj tradiciji i njegovim golgotama, onda ste - uveren sam - osudjeni i da podelite sudbu toga kome tako bezrezervno pripadate. Zamislite da neko sada pita srpski narod kako se oseca na pocetku 21. veka? Pa koji bi bio odgovor? Verovatno u podsecanju na 20 vek. To podsecanje bi kazalo da su Srbi dobili Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat, da su u jednoj uzasnoj golgoti dobili Prvi svetski rat i da su u ponovljenoj golgoti dobili Drugi svetski rat. I posle svih tih stradanja i zrtava, na pocetku 21. veka imamo drzave kojih nikada nije bilo, a jos uvek ne znamo da li postoji Srbija i gde su joj granice.

Pa, da li neko moze za takvo stanje srpskog naroda i Srbije da okrivljuje one ljude koji su se borili za Srbiju ali i za druge, a na kraju je ispalo ovako kako je ispalo?"

Vi ste ovog 9. marta obelezili desetu godisnjicu od 9. marta 1991. Nema sumnje da je taj datum jedan od najsvetlijih u istoriji srpske opozicije, a pre svega Srpskog pokreta obnove. Tog dana se jurisalo na TV Beograd, tog dana su poginuli jedan policajac i jedan mladic u sukobu policije i demonstranata, i na kraju je Slobodan Milosevic izveo tenkove na ulicu kako bi ugusio pobunu u Beogradu. Vi ste tada bili uhapseni, bas kao i dve godine kasnije, 1993, prilikom sledecih demonstracija. Zanimljivo je vase objasnjenje razlike izmedju represivnog aparata 1991. i onog 1993. koje sam cula od vas u privatnom razgovoru. Da li ste spremni da ga javno ponovite?

"Taj policijski represivni aparat sa kojim smo se mi sudarili na Trgu Slobode u Beogradu 9. marta 1991. godine, bio je nas, domaci policijski aparat iz Srbije. Ne zaboravite, Jugoslavija je tada jos uvek postojala. U obracunu sa demonstrantima, Milosevic je tada koristio iskljucivo domace, srbijanske policijske snage. One su, naravno, bile nemilosrdne, ali iz uverenja da brane Milosevica koji je tada bio alfa i omega nacionalnog interesa.

Medjutim, 1993. godine video sam preko puta sebe druge ljude angazovane u represivnom policijskom aparatu. Bili su to ljudi-zveri: zavedeni, pijani od uverenja da je preko puta njih neko koga mrze kao da sam ustasa. Dovoljno je reci jedan podatak: kada smo Dana i ja uhapseni negde oko ponoci izmedju 1. i 2. juna 1993. godine, odmah po stavljanju lisica nasrnuli su na nas ne birajuci cime ce nas udarati. Tukli su nas kundacima, cizmama, pesnicama... po svemu sudeci imali su nalog da nas i bukvalno ubiju, tu u SPO ili pred prostorijama Srpskog pokreta obnove."

Hocete reci da su to bili neki drugi policajci, drugaciji od onih 1991. godine?

"Javnost ne zna da je mnogo srbijanskih policajaca zavrsilo na Urgentnom centru 1993. godine, jer su svojim telima branili Danu i mene od policajaca koji su dosli iz Hrvatske i Bosne. To je cinjenica."

Danas smo tu gde smo. Vi ste lose procenili situaciju uoci izbora 24. septembra 2000. godine i to se osvetilo i vama i stranci. Sada ste vi opozicija i u odnosu na njih, zar ne?

"Moja stranka jeste u opoziciji, ali ne razumem zasto oni koji su sada na vlasti sebe i dalje nazivaju opozicijom. Toga nema nigde u svetu sem u Srbiji. Svakog dana citamo, slusamo, kako je nesto odlucila demokrtaska opozicija Srbije. Oni su bili Demokratska opozicija dok nisu osvojili vlast i ne mogu i dalje pred gradjanima Srbije glumiti opoziciju i poricati da su rezim.

S druge strane, nedopustivo je da se u vladajucoj strukturi vodi politika po principu "ko u klin ko u plocu". Vi ne mozete da procitate konzistentan stav vlasti kad je rec o bilo cemu: od juga Srbije, preko socijalne politike do odnosa prema Milosevicevom drzavnom terorizmu. Ne mogu se drzava i narod voditi po principu voluntarizma. Dok si u opoziciji imas pravo na voluntarizam i na greske, ali kad preuzmes vlast onda stavovi moraju da se uskladjuju i da se nastupa odlucno sa jedinstvenom pozicijom. Mi toga ovde nemamo."

Kao da ni u cemu ne podrzavate novu vlast, svoje dojucerasnje opozicine saborce?

"Ne vidim cemu bismo mogli da aplaudiramo kao nekom dobrom potezu te nove vlasti. Jedino izuzimam ovaj zadocneli obracun sa Milosevicevim komandama drzavnog terorizma, ali ni taj obracun nije odlucan ni javan, niti radikalan, koliko bi ga odlucnim, javnim i radikalnim ucinio Srpski pokret obnove.

Da li je i problem srpsko-crnogorskih odnosa iz domena onih koja se ne resavaju. Nemojte reci da je i za to krivo novo rukovodstvo?

"Naravno da jeste. Reci su vam i zasto. Crna Gora je pod Milosevicem trazila redefinisanje odnosa u federaciji tako da Srbija i Crna Gora budu ravnopravno postovane u federaciji, a po odlasku Milosevica sa vlasti Crna Gora trazi suverenost. Zbog cega? To je kljucno pitanje. Odgovor je u cinjenici da su nove vlasti u Srbiji, odnosno Federaciji, pogazile svoja izborna obecanja, program i svetostefansku deklaraciju da ce u slucaju Milosevicevog pada odmah biti ponistene kriminalne promene ustava od 6. jula i da ce se u dogovoru sa vladajucom Crnom Gorom doci do novog federalnog resenja. Da li je to ucinjeno? Nije. Sta je ucinjeno?

Nova vlast iz Srbije je u koaliciji sa crnogorskim komunistima, boljsevicima, onima koji su sve glasove dobili podrzavajuci Milosevica. Ona je u koaliciji sa njima zamenila Milosevica. To je bio najveci moguci udarac, neocekivan, vladajucoj Crnoj Gori. I oni su se verovatno uplasili od te cinjenice. A da ne spominjen strahovitu propagandu protiv Crne Gore i njenog rukovodstva koja se vodi odavde iz Srbije...

Ali ta vladajuca struktura Crne Gore nije izasla na izbore, tacnije ucinila je sve da spreci svoje gradjane da izadju na savezne i predsednicke izbore.

"Cekajte, molim vas. Drzava Crna Gora je donela odluku da na tim izborima, po tako promenjenim uslovima, ne ucestvuje, jer ako bi ucestvovala onda bi pristala da ne postoji. Ovde se u Srbiji ne shvata dovoljno da Crna Gora kao drzava i bilo koja politicka partija u Srbiji nisu isto. Politicka stranka moze, recimo, iz razloga politickog pragmatizma da kaze danas jedno a sutra drugo, a drzava nikada ne sme preci granicu kojom ukida sebe. A Milosevic je Crnu Goru ukinuo 6. jula 2000. godine.

Kada nije bilo ni Slovenije, ni Hrvatske ni Bosne, ni Makedonije, a to su drzave koje su nastale na razvalinama komunisticke Jugoslavije, postojale su suverena Srbija i suverena Crna Gora. I odnosi medju njima bili su sjajni. Ta suverena kraljevina Crna Gora je 1914. godine, po cenu da nestane, usla u rat sa Austrijom i Nemackom koji su ove drzave objavile Srbiji, a ne Crnoj Gori. U toj Crnoj Gori, nezavisnoj do 1918. godine nema ni jednog pravoslavnog, ukljucujuci i kralja, koji se deklarise drugacije nego kao Srbin. Svi se deklarisu kao Srbi. Pa, je li nam sada ta Crna Gora neprijatelj, meta propagande, a pred velikom Albanijom vucemo poteze koji su zapravo ispod svakog dostojanstva."

Sta sada radi Srpski pokret obnove. Pretpostavljam da se spremate za izbore?

"Svaka politicka partija deluje izmedju izbora sa ciljem da na buducim izborima dodje na vlast. Nas cilj je da sami, ili u koaliciji sa strankama veoma srodnog programskog opredeljenja, preuzmemo sudbinu Srbije u svoje ruke, uvereni da ce tek tada biti pocetak velikog i brzog preokreta na bolje.

Da li su stranke srodnog opredeljenja danas na vlasti?

"Mi smo u opoziciji, a onaj ko je na vlasti nije u opoziciji."

[ Prethodna Kazivanja ]