07.04.2001.

Strahinja Kastratovic, savetnik predsednika Vlade Srbije Zorana Djindjica:

Kostunica je pogresio

Vojislav Kostunica, sklon legalizmu i demokratiji, nije dobro rastumacio 5. oktobar. On je tog dana morao da zapocne radikalan zivot jedne nove zemlje u kojoj ce pravni sistem i polticko ustrojstvo zemlje iz temelja biti promenjeni. Odgovorno kazem da i gospodin Djndjic misli da je 5. oktobra trebalo ici do kraja. Da je tako bilo, ne bismo danas imali ovu situaciju da Slobodan Milosevic misli kako ce se vratiti na vlast, niti da se pitamo gde su dokazi protiv njega i slicno.

Strahinja Kastratovic (64) advokat, danas je savetnik predsednika Vlade Srbije Zorana Djindjica. Bio je nekada savezni poslanik SPO, a njegov opozicioni staz je dug deset godina. Povod ovom razgovoru je hapsenje bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica za koje on kaze da je bilo dosta spektakularno i da je sve licilo na snimanje nekog americkog akcionog filma koji nas je prikucao za televizijske aparate u nasim siromasnim stanovima:

Mislim da Milosevic nije zasluzio takvu slavu, vec je trebalo da bude hapsen na brutalan nacin na koji se hapse ljudi koji su se ogresili o zakon. Ovakvim hapsenjem smo mu dali vise znacaja nego sto on zasluzuje, a njegova stranka, njegova supruga, njegova porodica i on dobili su nezasluzeno mesto. A beznadje i siromastvo u koje nas je gurnuo potrajece niz godina, Cela stvar oko njegovog hapsenja, a potom izjave njegvog advokata o "malom Hajatu" i paprikasu u zatvoru pocinju da mi lice na jeftinu i bizarnu pricu koja zadovoljava znatizelju onih koji sustinu onoga sto se dogadjalo proteklih godina nisu najbolje razumeli.

Da li ste poznavali Slobodana Milosevica?

Imao sam prilike da ga jednom slucajno upoznam i moram vam reci da je tada izgovorio recenicu koja me je zacudila i na osnovu koje sam video da je covek velike manipulacije. Jednom prilikom, pocetkom devedesetih, u prolece, sedeo sam sa svojim prijateljem Dusanom Mitevicem na terasi hotela ³Jugoslavija², a on je naisao sa svojom zenom, sinom i dvojicom telohranitelja. Prisao je nasem stolu dok je gospodja Markovic ostala sa strane sa detetom i telohraniteljima. Pozdravio se sa Duskom, a Mitevic nas je upoznao. Na to je Milosevic, potapsavsi me po ramenu, rekao: "O, zdravo Strahinja, kako si?" i pruzio mi ruku. Bilo je to prvi put da vidim kako covek, sa kojim nikada nisam bio ni u kafani, pokaze kako ume da manipulise sa ljudima. Pokazao se kao covek koji mene poznaje vec godinama i hoce da me obori sa nogu svojom iskrenoscu, neposrednoscu i lakocom komunikacije. i ja sam mu odgovorio:"O, zdravo Slobodane".

Kazete da je od Milosevicevog hapsenja napravljen spektakl koji on ne zasluzuje. Medjutim, ne mozete sporiti da je vise od deset godina Milosevic bio ne samo prva licnost Jugoslavije, vec i najozbiljniji medjunarodni pregovarac sa ovih prostora. Dakle, ni u kom slucaju nije bio minorna licnost?

Upravo taj vas prilaz dovodi nas u zablude o kojima ja govorim. Postoje istorijske licnosti sa pozitivnim i sa negativnom predznakom. Postoje licnosti poput Gledstona, Izraelija ili Cercila, i postoje negativne licnosti poput Staljina ili Milosevica koje ne mogu da budu jednako tretirane sa onim prvima. Mediji moraju da imaju tu distancu. Ako hapsite kriminalca, i vodite ga u zatvor, to ne moze da dobije istu medijsku paznju kao, na primer, smrt Alda Mora. Milosevic je covek koji nije zasluzio nista drugo do brutalno hapsenje i brutalnu celiju. Pritom on ima celiju sa toplom i hladonm vodom, u kojoj mu zena pre i popodne donosi hranu. i ako mi kazete da je to zasluzio, onda je ovaj narod licemeran jednako kao sto su licemerni i ovaj novi rezim, odnosno ova nova vlast. Covek koji je unistio srpsko nacionalno bice, covek koji je unistio sve sto je godinama stvarano u ovoj zemlji, odjednom pocinje da biva bice o kome cemo u medijima raspravljati dali mu se svidja paprikas koji je dobio, da li mu se dopada dorucak i kako je spavao. On treba da ima u najmanju ruku onaj tretman koji u zatvoru ima svaki drugi kriminalac.

Da li gospodinu Milosevicu treba suditi u Jugoslaviji ili u Hagu, ili u Jugoslaviju i u Hagu?

Milosevic ne sme da bude tema nasih srpskih nesreca. Ako medjunarodna zajednica trazi njegovo izrucenje za genocid, on mora da bude odmah isporucen. Mi taj sud, takav kakav je, moramo da prihvatimo. Mi ne mozemo da govorimo o tome da li je on nadlezan. On jeste nadlezan. Mozemo da govorimo o njegovoj pristrasnosti kao sto mozemo da govorimo o pristrasnosti nasih sudova.

Ali Milosevic pred nasim sudom treba da odgovara kao sto je Al Kapone odgovarao za neplaceni porez?

Upravo tako. Mi znamo da je Milosevic deset godina krao. i taj isti Milosevic sada, braneci se, uvaljuje nam jos nesto drugo. Na ovu bedu, mi treba jos da placamo reparacije na one koje smo mi finasirali da vode rat u Bosni. Milosevic treba da bude odgovoran za ono sto se dogodilo u raspadu Jugoslavije, do koje je mere on bio centralna licnost u toj nesreci u kojoj smo ziveli poslednjih deset godina.

Sta biste izgovorili da ste kojim slucajem Milosevicev advokat?

Prvo, nikada ga ne bih branio jer sam ja vec deset godina politicki oponent Slobodanu Milosevicu i njegovoj vlasti. Bilo bi licemerno i veoma nemoralno da se prihvatim odbrane coveka sa kojim ja deset godina zapravo ratujem. Medjutim, da vam odgovorim gde bih ga ja hipoteticki branio i trazio uporiste za njegovu odbranu. Milosevic nije slucajno postao to sto je postao na Kosovu polju, pred Saveznom skupstinom ili na Gazimestanu. Milosevic je nasa prevara. Ovaj narod je u jednom trenutku poverovao da je Milosevic antikomunista i da lukavo i pametno likvidira komunizam u Srbiji trudeci se da ucini ono sto su Cesi uradili u svojoj "plisanoj" revoluciji. Medjutim, to je bila frakcijska borba koja se zavrsila posle deset godina nestankom Ivana Stambolica koji je bio njegov partijski oponent. Danas je evidentno da smo svi mi saucesnici u tom Milosevicevom uzletu, prevareni onim o cemu govorim. i samo utoliko bi se Milosevic mogao braniti jer smo gotovo svi mi tada bili uvereni da Milosevic vraca dostojanstvo Srbiji koja je izasla iz ratova 1912 - 1918. ..I ubrzo smo shvatili da smo bili prevareni. Milosevic nije bio nacionalista vec samo zaljubljenik u vlast. 

Simptomaticno je da se predstavnici SPS danas listom pozivaju na legalizam predsednika SRJ Vojislava Kostinice. Kao da je on njihova poslednja odbrana?

Ja se sa gospodinom Kostunicom u osnovi ne slazem, a osnov tog neslaganja lezi u tumacenju dogadjaja od 5. oktobra. Kostunica smatra da se 5. oktobra nije dogodilo nista znacajno, vec da su samo potvrdjeni izborni rezultati. A ja mislim da se 5. oktobra dogodila kontrarevolucija, da je srbijansko gradjansko drustvo ponovo preuzelo vlast u Srbiji. To jeste bila kontrarevolucija jer se skupstine ne pale, niti se televizije pale. niti se ljudi lincuju u miru. Kostunica, sklon legalizmu i demokratiji, nije dobro rastumacio taj dan, nije shvatio da tog dana mora da ucini radikalan potez i da on, kao jedini izabrani voljom naroda, mora dekretom da stavi van snage sve Ustave koje deset godina osporavamo, da stavi van snage svih 220 zakona Josipa Broza koji su i danas u upotrebi, a nisu usaglaseni ni sa tim Ustavima. On je tog dana morao da zapocne radikalan zivot jedne nove zemlje u kojoj ce pravni sistem i polticko ustrojstvo zemlje iz temelja biti promenjeni.

Ovako smo dobili jedno stanje u kojem Ivkovic i Dacic mogu da se vladaju ovako kako se vladaju i sto vreme vise prolazi oni postaju sve znacajniji faktori u ime demokratije. Sa tim metodom gospodina Kostunice ja se ne slazem, ali postujem njegov ukupni stav i njegovo ukupno poimanje demokratije. Odgovorno kazem da i gospodin Djndjic misli da je 5. oktobra trebalo ici do kraja. Da je tako bilo, ne bismo danas imali ovu situaciju da Slopbodan Milosevic misli kako ce se vratiti na vlast, niti da se pitamo gde su dokazi protiv njega i slicno.

[ Prethodna Kazivanja ]