Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

18.04.2001.

Ljuba Tadic, glumac: 

Ja sam svoje odigrao 

Tacno je da mogu da govorim sve sto mislim, jer vise nemam gde. Mene reditelji vise ne treba da biraju. A dosta su me i birali. I ti koji su me birali su, manje vise, svi mrtvi. Ovi novi me nisu nesto posebno trazili, i tako smo kvit. Ali, ipak mislim da glumci treba da se odvoje od Saveza dramskih umetnika i naprave svoje udruzenje i da se bore za svoja prava, bas kao sto sam uveren da ministar za kulturu Branislav Lecic gresi sto trazi da se donese zakon o pozoristu

Ovog 31. maja glumac Ljuba Tadic ce napuniti 72. godine. Odavno sa neskrivnom tugom kaze da je izgubio rodno mesto, Urosevac na Kosovu, a vise ne pati ni za izgubljenom Jugoslavijom. Bio je odusevljen kada se nedavno vratio iz Rijeke gde su Petar Kralj, Petar Banicevic i on gostovali sa predstavom "Na cijoj strani" Ronalda Harvuda koju je na scenu Ateljea 212 postavila rediteljka Lenka Udovicki (na slici sa Ljubom Tadicem), inace supruga "mog dragog prijatelja i omiljenog glumca" Radeta Serbedzije. Tamo, u Istri, doziveli su ovacije, publika ih je po 15 minuta drzala na sceni posle zavrsetka igre, na ulici su ih ljudi zaustavljali, cestitali im...recju, bilo je dirljivo, kako su svedocili ovi glumci po povratku u Beograd. To je, inace, u ovom trenutku, jedina predstava u kojoj igra glumacka legenda Ljuba Tadic:

"Naigrao sam se. Imao sam 15 godina kada sam stao na scenu Kragujevackog pozorista, a u Beogradskom dramskom sam zaigrao kao student u klasi Joze Laurencica. Ako je do igranja, naigrao sam se. Igrao sam uloge onda kada je trebalo, i to u svim beogradskim pozoristima. Gostovao sam po celoj ondasnjoj Jugoslaviji, i evo opet igram. Ovih dana smo predstavu "Na cijoj strani" igrali u Podgorici i ziasta je publika lepo primila ovu Harvudovu pricu."

Imate li ideju da ce opet postojati neki jugoslovenski kulturni prostor, nalik onome koji vi pamtite?

"Nemam nikakvih iluzija. To je izmisljotina Ljuse Ristica (reditelj, tvorac KPGT, posle dr Mire Markovic drugi covek Jugoslovenske levic, prim. R.S.) e a on se pokazao kao los prognozer. Mi smo nas jugoslovenski kulturni prostor potrosili, sada mozemo lepo da idemo jedni drugima u goste. I ako se uopste bude formirao neki kulturni prostor, time ce se baviti neki drugi ljudi i to ce se onda drugacije zvati."

Ovih dana je ponovo aktuelna prica o srpskom zakonu o pozoristu. To je problem star desetak godina unazad. Vi ste protiv donosenja ovakvog zakona. Zbog cega?

"Mislim da je taj zakon pravi povod da glumci dignu glas jer su potpuno u zapecku. Mi smo u Srbiji imali udruzenje na pocetku ovog veka i red je da se ono vrati glumcima. Ovo danas se zove Savez dramskih umetnika, a to nije adekvatan naziv. Neka se glumci organizuju kao esnaf, a neka drugi sebi prave udruzenje kao dramski umetnici. Ne vidim zbog cega bi glumci danas bili u drugorazrednom polozaju u odnosu na reditelje, kada ih ima puno i to veoma dobrih. Ove generacije mladih glumaca koji su poslednjih godina na sceni, prosto su fantasticne. Oni ce drzati repertoar u buducnosti.

Taj zakon o kome vi govorite je budalast. Zatvaraju se u neke prostorije upravnici pozorista i drzavni cinovnici da razgovaraju o buducnosti pozorista. To se, za mojih 55. godina koliko se bavim pozoristem, nije dogadjalo. Uvek se znalo gde je kome mesto: gde reditelju, gde upravniku, a gde glumcu. I nikada nije bila tako drasticna razlika u nagradjivanju izmedju glumaca i reditelja. Nekada je Mata Milosevic kao reditelj imao skoro istu platu kao Milivoje Zivanovic. Danas govore o astronomskim honorarima pozorisnih reditelja. I sve se to dogovara izmedju upravnika i reditelja, isplacuje se na ruke i nadam se, ako je to tacno, da ce sve uskoro da izadje na videlo. 

Za kulturu, inace, nikada nije bilo dovoljno novca, danas pogotovo. Zato me je obradovao jedan amandman koji je ovih dana usvojen u Skupstini Srbije, a na osnovu kojeg ce svi koji pomazu kulturu biti oslobodjeni poreza. To za mene znaci legalizaciju tog novca. Do sada su se pravili "crni fondovi" i niko nije znao koliko je neki sponzor dao para i koliko je utroseno, jer se nigde nije vodila evidencija. Imali ste i sponzore koji kazu: "Dacu ti pare, ali nemoj nigde da me spominjes!" Nadam se da ce ubuduce sve biti po zakonu. Jer, za mene je najveci gresnik onaj koji krade od pozorista. A bivalo je takvih proteklih godina."

Vama je lako da govorite o rediteljima jer ste vi odigrali sta ste hteli. A mladi glumci zavise od reditelja i ne usudjuju se da ista kazu na njihov racun?

"Tacno je da mogu da govorim sve sto mislim jer vise nemam gde. Mene reditelji vise ne treba da biraju. A dosta su me i birali. I ti koji su me birali su, manje vise, svi mrtvi. Ovi novi me nisu nesto posebno trazili, i tako smo kvit. Mislim da ti mladi ljudi koji su relevantni, koji su glumci svetske klase, ne treba da se plase. Njih u Beogradu ima dvadesetak-tridesetak i oni treba da kroje repertoar, da diktiraju sta ce se igrati na pozorisnim scenama. I zato se cudim nasem ministru za kulturu Branislavu Lecicu koji pokusava da donese taj zakon o pozoristu. Jer, znate li koliko ima glumaca u Srbiji? Ima ih 950. Ima i 350 penzionera, ali mi se racunamo kao ispomoc. Uz ove "glumce na plati", u svim srpskim profesionalnim pozoristima ima i 400 zaposlenih ljudi drugih profesija. To je, zaista, minoran broj da bi se zbog njih donosio zakon. Zasto ne prave zakon za RTS, naprimer? Kako ce da rese problem 7 500 zaposlenih u Televiziji Srbije?" 

Ali, pozoriste ce, ipak, morati da se postavi na novim osnovama?

"To nije sporno. Ali, u tom slucaju treba naci nove oblike projekata. To je, po mom misljenju, borba za predstave. Medjutim, o tome treba da misle neki novi, mladji i neoptereceni ljudi. Malo treba zaustaviti iste ljude na istim poslovima. Nemam nista protiv Gorice Mojovic, naprimer, ali ona je to isto radila u Savezu komunista, pa radi i sada u Gradskoj skupstini. Verujem da je covek bice u promeni, ali ne bas u tolikoj promeni da stalo udara nekoga po glavi. I manje zameram njoj sto je opet tu gde je bila i pre petnaestak godina, vec zameram njenoj stranci, Demokrtaskoj, koja je meni simpaticna i stajao sam na njenom osnivanju. Ona ima lepe, mlade, simpaticne ljude koje ja volim da gledam, ali, Boze moj, i ona, mislim Demokratska stranka, se evo modifikovala."

Kad vec spominjete gospodju Goricu Mojovic koja je u vreme vlasti Ivana Stambolica i Slobodana Milosevica bila izvrsni sekretar Gradskog komiteta Saveza komunista zaduzena za kulturu, treba reci da je u ovom trenutku, kao clan Izvrsnog saveta Skupstine Beograda zaduzena za kulturu veoma angazovana oko nastavka izgradnje zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorista koja je pre nekoliko godina izgorela u pozaru?

"Da, cuo sam je pre nekoliko dana na televiziji kada je kazala da ce za Jugoslovensko dramsko pozoriste da se odvoji 2 miliona maraka ili dolara, nemojte me hvatati za rec jer nisam upamtio. I ja sam se obradovao zbog tog obecanja. Ali, potom je gospodja Mojovic kazala da je do sada utroseno 5 miliona, opet ne znam da li dolara ili maraka. Medjutim, ona ne zna u sta je to utroseno. To su govorili i oni pre nje. Prvo je bila ona socijalisticka vlast pod kojom je zgrada izgorela, zatim vlast SPO i evo sada ova DOS-ova. I svi su davali novac, a niko ne zna gde je otisao, na sta je potrosen."

U tom smisli, rezimi se, ocigledno, ne razlikuju?

"Tacno je. Sve mi se cini da ce doci i neki jedanaesti rezim pod kojim ce, konacno, pozoriste biti zavrseno. A ja necu biti ziv."

Svoje penzionerske dane Ljuba Tadic provodi sa prijateljima, a najcesce se nalaze u popularnoj beogradskoj kafani "Madera" u koju je Ljuba usao pre 50 godina i od tada ne izlali iz nje. Na primedbu da se i danas misli kako je to mocna kafana u Beogradu u kojoj se vodi politika, ona visoka, ali i ona fudbalska, popularni glumac odgovara:

"Sve nas je manje i manje. Otkad je umro Aca Obradovic nista vise nije isto. Odavno "Madera" vise nije ta mocna kafana o kojoj govorite. Sada sedimo, uglavnom, mi penzioneri i komentarisemo ono sto smo videli na televiziji i procitali u novinama. Pricamo o politici i fudbalu. A to je jedino sto zanima nase ljude. Nemojmo imati iluzija da ce neko pricati o knjizi koju je procitao ili predstavi koju je video."

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.