Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

25.04.2001.

Bora Djordjevic, pesnik, kompozitor, pevac:

Treba im demokratski jebati mater

Kada je prethodna vlast konacno pala, smatrao sam da im se treba osvetiti. Tacnije, ja sam za demokratsku osvetu. Treba im jebati mater, ali demokratski. Ne trabe ih hapsiti, ja sam vise za to da se okace na Terazijama, ali ne za vrat vec za druge delove tela. Pogledajte ih, setite se kakvi su bili ekstremisti poslednjih deset godina, a sada placu za govornicom. I mi sada treba da ih sazaljevamo. E, ja necu. 

Bora Djordjevic (48), rodom iz Sapca, davno je za sebe rekao, i danas ponavlja, da je "Srbin po rodjenju i ubedjenju, i ne stidim se svog nacionalizma, jer nisam sovinista." Kada mu danas spomenete da je u samom pocetku podrzavao Slobodana Milosevica, kaze da je Milosevic dolaskom na vlast "probudio nacionalnu svest u Srba jer su pre njega svi drugi mogli da vicu ovo i ono, da se busaju u grudi, samo je bilo strasno reci da si Srbin. I to je njegova jedina zaslga za Srbe."

Tokom aprila, Bora Djodjevic je na turneji i Kanadi i SAD, a pre odlaska, na kocertima je, pored svojih brojnih pesama, zabavljao publiku jednom, trenutno veoma aktuelnom koja se odnosi na crnogorskog predsednika Mila Djukanovica, a koja pocinje stihovima: "Otcjepi se Milo, nek' ti je sa srecom, svijet ce te po mapi traziti sa svijecom". Pre toga, tadasnjem sefu crnogorskih liberala Slavku Perovicu uputio je stihove: "Skupi na Cetinje svoje avetinje, sve liberale i druge budale."

Na pitanje da li je imao problema zbog pesme o Milu Djukanovicu, Bora Djordjevic kaze:

"Kada je prvi put objavljena u listu "Bre" pesma je izazvala veliku frku. Mislim da je Milov ujak zvao redakciju. Posle je objavljena u crnogorskom dnevnom listu "Dan" i tamo su reagovali policajci tako sto su malo pretukli novinara koji je objavio pesmu. Nedavno sam pevao ovu pesmu i u Crnoj Gori, ali nije bilo nikakvih problema. Ocekivao sam da me pitaju nesto pa da im objasnim sta mislim, ali nisu me nista pitali pa im nista nisam ni objasnjavao. Tu pesmu sam napisao jer sam protiv otcepljenja Crne Gore, posto mislim da je to licna i politicka glupost grupe ljudi. Ako glupost pobedi, Boze moj, na mozemo nista." 

Svoj politicki angazman Bora godinama izrazava kroz svoje pesme. U tom pogledu, imao je najvise problema zbog kompozicije "Baba Jula" sto je dovelo do zabrane njegovog pojavljivanja na vecini radio i tv stanica. Pretili su mu i slali poruke, cak je i znao ko treba da ga "sredi", ali je on javno poricivao da njega nije tesko likvidirati jer svakog dana sedi u svom omiljenom kaficu pored zgrade u kojoj stanuje i ne nosi revolver. Imao je probleme sa vlascu i ranije, zbog svoje pesme "Crni mercedes", sedam godina posle Titove smrti, isao je na sud. Kako danas gleda na one koji su do juce bili na vlasti?

"Kada sam poceo sa pesmama u kojima sam govorio o glupostima rezima ili o pojedincima iz vlasti, govorili su:"Pusti ludog Boru, on je neozbiljan!" Kasnije je to postalo malo delikatnije jer sam postao "institucija". Mogu neskromno da kazem da je s vremenom moj uticaj rastao. Ljudi su shvatali da se to sto ja govorim poklapa sa onim sto oni misle, ali ne umeju da kazu. Tako sam postao neka vrsta megafona.

Kada je prethodna vlast konacno pala, smatrao sam da im se treba osvetiti. Tacnije, ja sam za demokratsku osvetu. Treba im jebati mater, ali demokratski. Ne trabe ih hapsiti, ja sam vise za to da se okace na Terazijama, ali ne za vrat vec za druge delove tela. Pogledajte ih, setite se kakvi su bili ekstremisti poslednjih deset godina, a sada placu za govornicom. I mi sada treba da ih sazaljevamo. E, ja necu."


Zbog svog jezika, ovaj umetnik lako stice neprijatelje. Slovence je nazvao "beckim konjusarima" i zbog toga mu je bio otkazan koncert u ovoj drzavi, a njegov nekadasnji prijatelj Zoran Predin je izjavio da je "zreo za Hag". Medjutim, Bora na to kaze:

"Opet cu da ponovim ono sto sam odavno rekao. Slovenija je jedina republika na tlu bivse Jugoslavije u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata gostovao Adolf Hitler. Kada se pojavio na jednom balkonu u Mariboru, bio je odusevljeno docekan. I, molicu lepo, njima nije smetao Hitler onda, a smeta im Bora danas. A sto se tice moje "zrelosti" za Hag, ja mogu da odgovorim sledece: neko je za Hag, a neko za Padinsku skelu (zatvor u Beogradu, prim.R.S.). Veliki ljudi treba da idu u velike zatvore, a mali u male. Bio sam u okolini Haga, u Roterdamu i lepo sam ih pitao da li me traze. Oni su mi rekli:"Djordjevicu, u redu je. Slobodan si." Javio sam se i Kostunici:"Alo, Vojo, ja sam ovde. Dosao sam da vidim da li me traze, ali ne traze me. Sve je u redu, ovo je jedna lepa i fina zemlja."

A kad je o Slobodanu Milosevicu rec? Treba li on da ide u Hag?

"Mislim da Milosevic ne treba da ide u Hag jer je to mala sredina, drugoligas. Bolje je da ostane u 'Parmi' jer 'Den Hag' tavori u Drugoj holandskoj ligi i mislim da tu nije mesto tako velikom igracu kao sto je Milosevic. Ako vec treba da ide u Holandiju, treba da ide u neki veci klub, 'Ajaks', naprimer." 

Bora pledira za to da konacno zivimo "normalno", mada tvrdi da Srbi ne mogu bez politike:

"Sada pokusavamo da zivimo normalno, da radimo normalne stvari. Na primer, izadjemo i kupimo cigarete ili zejtin. To je doskora bilo prilicno nenormalno. Medjutim, Srbima niko i nikada ne moze zabraniti da se bave politikom, makar u kafani. Kada bi se to dogodilo, izbila bi pobuna, narodni ustanak, kao kada biste, recimo, zabranili marihuanu na Jamajci. Srbima je to duhovna hrana, sede u kafani i bistre politiku. Kafana je jedno od kljucnih mesta gde se odlucuje o sudbini srpskog naroda."

Kao pesnika, clana Udruzenja knjizevnika Srbije, Boru su ovih dana zvali iz novoosnovanog Drustva knjizevnika Srbije da promeni adresu. Nije se odazvao jer ne zna jos uvek u cemu je razlika. Ipak, od svega najvise voli da je roker:

"Kad je o poeziji rec, voleo bih da se pamte neki moji zaista vredni stihovi, a ne oni dnevnopoliticki za jednokratnu upotrebu. Njih sam pisao da bi bili opomena, neka vrsta zaoke. I kao takvi oni su ispunjavali svoju namenu. Uvek sam pisao ono sto sam znao, o ljudima koje sam poznavao, o likovima sa kojima sam se druzio. 

Naravno, ja sam u sustini ostao roker. Za mene je rokenrol bio prevratnicka muzika, bio je jeres. I kada je nesto skoro zabranjeno, kada se borite za njegovo pravo gradjanstva, to je ono sto vas motivise, mnogo vise nego kada nema nikakve prepreke. Zbog toga i danas volim rokere kada prepoznam u njima istinsku snagu. Ni u jednoj muzici ne mozete tako prepoznati autenticnost i snagu kao u roku."

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.