02.05.2001.

Dragan Nikolic, glumac

Politicari kao losi glumci

Kad gledam politicare na televiziji, narocito u skupstini, lepo vidim ko laze. Mnogo je onih kojima cak ni glumacka akademija ne bi pomogla da bi im se poverovalo. Cedi Jovanovicu verujem kad prica. On ima taj iskren revolucionaran stav, na neki nacin je cak prihvatljivo ostrasecen. I vidim da se on za nesto bori. 

Prosle godine, na Festivalu glumackih ostvarenja u Nisu, Dragan Nikolic je dobio najdraze priznanje - nagradu koja nosi ime jednog od najvecih srpskih i jugoslovenskih glumaca "Pavle Vujisic", a koja se dodeljuje za zivotno delo. To je bio staleski odgovor na stotinak uloga na filmu koje je odigrao u proteklih 35 godina. Ovog leta, tacnije 20. avgusta, Dragan Nikolic ce napuniti 58 godina. 

Na pitanje kako su ga odredili detinjstvo i prakticno ceo zivot provedeni u delu Beograda koji se zove Crveni krst, on odgovara:

"Crveni krst je moje rodno mesto, moje selo, moja pocetna zivotna skola, ali i vise od toga. On je veliki deo beogradskog mentaliteta, tu sam se druzio sa mangupima i -da idem u drugu krajnost- akademicima, tu sam imao srece da slusam one zdrave filozofe koji nisu zavrsavali nikakve velike skole, ali su bili mudri na nacin kako to zivot zapovedi. Sve je to imalo pravi felinijevski smek."

Da li je u domacoj literaturi ostalo sacuvano nesto od tog Crvenog krsta?

"Jeste, u mojoj omiljenoj knjizi Dragoslava Mihailovica "Kad su cvetale tikve". Doduse, on je pisao o Dusanovcu, ali taj Ljuba Vrapce je isto tako mogao da zivi i na Crvenom krstu jer i tu postoji bokserski klub, najstariji u zemlji, i arhetipovi koje je on opisivao. Znam da smo bili ljubomorni sto to nije Krst vec Dusanovac..."

Posle antologijskog filma "Kad budem mrtav i beo" u kome je ovaj glumac odigrao svoju prvu ulogu, Dzimija Barku koji svoj zivot skonca u poljskom wc, "crni talas" u Srbiji je u toj sceni dobio svoj zastitini znak. Medjutim, Zivojin Pavlovic posle toga vise nikada nije zvao Dragana Nikolica niti mu je vise ponudio ijednu ulogu. Zbog cega?

"Nas dvojica smo bili u jednom, da kazem rodjackom odnosu. Ja sam njega zvao "cale", on mene "sine", a tek nedavno, citajuci jednu monografiju koju je Centar film napravio o Ziki Pavlovicu, shvatio sam da je on od mene bio stariji samo deset godina. Nikada nismo pricali o tome zasto mi vise nije ponudio nijednu ulogu. Meni nije padalo na pamet da ga pitam, kao sto nikada ni jednog reditelja nisam pitao za ulogu. A intrigiralo me je. Ne znam da li zaista vise nije imao ulogu za mene ili se bojao da ne pokvarimo ono što smo iz prve napravili. To je ostala tajna, i dobro je da je tako. Za pocetak moje glumacke karijere bio je dovoljan i taj jedan profesionalan susret.

A privatno smo se druzili, godinama smo zajedno letovali na Vrniku, ostrvu na Jadranu koje u precniku ima jedva kilometar i po i gde je naš slikar Ljuba Popovic imao kucu. Tu nas je okupljao preko leta, pa smo Zika i ja bili deo te mala umetnicke kolonije."

Kada ste prvi put igrali u pariskom pozoristu "Sara Bernar" (danas "Teatre de la Ville") u predstavi Maksima Gorkog "Na dnu", zahtevali ste da vase ime bude ispisano kao Dragan Nikolic. Nikako Nikolic, niti Nikolich ili bilo sta drugo. Zbog cega ste insistirali na tome?

"Trazio sam samo onu vrstu paznje koju sam u tom trenutku, cini mi se, i zasluzivao. Igrao sam jednu od glavnih uloga i kazu da sam bio uspesan. Oni su me zvali da igram i ne vidim zbog cega ja ne bih insistirao na tome da moje ime bude pravilno upisano. To je deo moje licnosti, one iste koja nikada nece nikoga vuci za rukav, ali koja trazi postovanje, onako kako ga ja imam za one sa kojima radim."

Poslednjih godina ne igrate u pozoristu. Stare uloge ste vratili, nove odbijate. Da li ste se zasitili scene ili je rec necem drugom?

"Mislim da u pozoristu jos nisam odigrao ono sto nameravam. Prosto sam stao da bih razmislio, da sacekam trenutak kada bih stvarno, mozda samo jos jednom, odigrao nesto u sta sam siguran da je pravo. Mozda bih sada kada sam prezreo, da ne kazem i ugnjilio, mogao da se vratim pozoristu na nacin koji prizeljkujem. Imam vec neke ideje, ali jos nije za pricu."

Nedavno su poznate Beogradanke u jednoj anketi birale "najsarmantnijeg Beogradjanina." Kako dozivljavate cinjenicu da ste vi taj?

"Nemam nikakav odnos prema tome. To su neke zasluge koje malo zavise od mene. Cak mislim da sam ja davno napravio taj imidz o sebi. Kad budem imao malo vise vremena, pocecu da pisem knjigu koja ce se zvati "Sanjao sam". Jer, ispostavice se da vise ne znam sta sam ja izmislio, a kako je stvarno bilo. Moguce je, ustvari siguran sam, da sam ja prvi sebe prozvao "lepi Gaga" pa je onda to postalo prihvacena stvar. E, to je deo onog "krstaškog" duha i ironije o kome sam govorio na pocetku ovog teksta. A vi znate da deset puta izgovorena laz postane istina."

VI ste, proteklih godina, odlucno odbijali da ucestvujete u bilo cemu sto bi davalo legitimitet bivsem rezimu. Bili ste na crnim listama RTS, ali nikada niste demonstrirali onako transparentno kao neke vase kolege. Kako danas gledate na sve ono sto se dogadja posle smene vlasti u Srbiji?

"Kolicina ucesca u svemu tome je takodje pitanje ukusa i osecanja mere. Svaki normalan covek je za demokratiju i promene, ali ja to nikada ne bih manifestovao na nacin kako su cinile neke moje kolege, sa emocijama koje bi i na sceni bile preterane. Politika je, kao i gluma, stvar iskrenosti kroz koju dolazis do istine. Ako je postulat u glumi da sto god radis na sceni mora da ti se veruje, tako je i sa politicarima. Kad ih gledam na televiziji, narocito u skupstini, lepo vidim ko laze. Ima mnogo politicara kojima cak ni glumacka akademija ne bi pomogla da bi im se poverovalo. To nema veze sa ispunjenim ili neispunjenim obecanjima, vec se lepo vidi da ni sami ne veruju u to sto govore."

Ima li nekoga kome, ipak, verujete? Postoji li neki uverljiv glumac na srpskoj politickoj sceni?

"Ima ih, naravno. Naprimer, ovaj mali, da tako kazem, Ceda Jovanovic. Njemu verujem kad prica. Ne govorim sta ce biti od toga, ali on ima taj iskren revolucionaran stav, na neki nacin je cak prihvatljivo ostrasecen. I vidim da se on za nesto bori. Za razliku od nekih drugih, starijih, i onih sa zutom trakom ( clanovi Srpske radikalne stranke, prim. R.S.) koji su van trenutka u kojem zivimo i cije tekstove razume samo malo glasaca kojima se obracaju."

[ Prethodna Kazivanja ]