Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

12.06.2001.

Radivoj Simic, tenor

Da ne budemo na repu

Do pre dve godine ste mogli u Beogradu pevati bolje od Pavarotija, ali to niko ne bi cuo. Nista posle toga ne bi usledilo. A ja otpevam jedan dobar koncert u Budimpesti i posle toga dobijem poziv za Japan. Bitno je da ima ko da vas cuje

On je besumnje jedina operska zvezda sa diplomom inzenjera hemije u dzepu. Klinac iz Krusevca, rodjen 1967. godine, bio je dobar djak, svirao klavijature, imao kosu do pola ramena, ali nije mu padalo na pamet da bi pevao u operi. I prvi put je usao u Beogradsku operu kada je dosao u Beograd i upisao studije hemije. Diplomirao je, bas kao i solo pevanje nekoliko godina kasnije u klasi Biserke Cvejic, i danas je zvezda opere u Budimpesti, tenor o kome se govori. Peva Alfreda u "Travijati" i Lenskog u "Evgeniju Onjeginu", isto sto je pevao i u Beogradskoj operi.

Nedavno je bio u Beogradu, gde povremeno peva, ali samo na dva-tri dana, i odmah nazad. Cekaju ga nova gostovanja i turneje... Tenori su danas na ceni.

Koliko su trojica velicanstvenih - Domingo, Pavaroti i Kareras - ucinili na propagiranju muzike, posebno tenora?

"Ucinili su mnogo. Oni su masi otkrili lepotu muzickog izrazavanja, lepotu ljudskog glasa. Inicirali su i to da se sada u svetu traze nova tri tenora, i mogu da kazem da je i jedan Andrea Boceli proizvod ove masinerije. A Boceli je zvezda koja je prodala najvise kompakt diskova na svetu."

Da li ste ga slusali kada je prosle godine imao koncert u Budimpesti?

"Da. Pevao je operske arije i njegov glas uzivo zvuci nesto drugacije nego na disku. Imao sam srece da sam u Budimpesti slusao i Argentinca Hozea Kuru, mladjeg od Bocelija, on je fini dramski tenor i uz pomoc Plasida Dominga pravi veoma uspesnu karijeru. Beogradu nedostaje bas to, da dodju ta velika svetska imena i da ih publika cuje uzivo."

Niste nikada postali stalni clan Beogradske opere, ali pevate i dalje, iako ste poslednje dve godine u Budimpestanskoj operi?

"Nisam hteo da imam stalni angazman, ni u Beogradu ni u Budimpesti. Vise mi prija taj slobodan status, bez obzira sto nemam stalnu platu, ali zato mogu da planiram svoja gostovanja kako zelim. A za sada imam veliki broj koncerata. Pevam i na jos dve scene u Madjarskoj koje su prakticno privatne."

Pevali ste u Tokiju, imali ste dva solo resitala. Kako dozivljavate Japan kao opersko trziste?

"Tokijska opera, za razliku od Beogradske, naprimer, predstavlja samo zgradu, nema zaposlene pevace kao kod nas. Oni angazuju kompletnu predstavu "Travijate" iz Budimpestanske opere, sa kompletnim ansamblom, kompletnim orkestrom. Japan tako funkcionise. Umetnici dobiju veoma visoke honorare i sa te strane je to trziste takodje veoma privlacno."

Poslednji put ste pevali na sceni Narodnog pozorista pre nesto vise od mesec dana kada je gostovala italijanski sopran Cecilija Gazdia. Taj koncert je pokazao, izmedju ostalog, i to kako beogradska publika ume da nagradi prave zvezde?

"Moram da pohvalim ono sto se poslednjih meseci desava u Beogradu, a posebno doprinos ambasade Italije i njihovog kulturnog centra. Cecilija Gazdia je jedan od vodecih soprana u svetu, nedavno je na turneji pevala sa Bocelijem "Boeme". S druge strane, u Beogradu je ovih dana odrzana audicija koju je organizovao Operski studio Milanske skale za mlade stipendiste sa podrucja istocne Evrope. I konacno, na scenu Beogradske opere se postavlja "Rigoleto" cija premijera se predvidja za 9. juni, takodje u produkciji Operskog studija Milanske skale i Beogradske opere. Kompletan ansambl je iz Beogradske opere, a sopran, tenor, bariton i dirigent iz Skale ce biti na premijeri i prvoj reprizi. Sve su to potezi koji govore da nismo na repu dogadjaja. Naprotiv."

Sta pevac u vasem profesionalnom dobu moze da ocekuje?

"Imam jos mnogo toga da radim. U ovom poslu nema kraja ucenju. Kada se sretnem sa italijanskim kolegama onda vidim da mnogo toga sa mojim italijanskim izgovorom nije u redu i da van ne nabrajam dalje."

Prizeljkujete li neku evrospku, odnosno svetsku opersku scenu."

"Znate li sta je idealno za operskog pevaca koji je rodjen u Jugoslaviji? To je da bude clan Beogradske opere, da zivi u Beogradu i da gostuje svuda po svetu. Da otpevam dve predstave "Boema" u Rimu, da se vratim u Beograd, da odem do Frankfurta i otpevam tri "Onjegina" ...to je ono o cemu mastam i cemu se nadam."

Da se vratite u Beograd da biste odavde isli u svet?

"Da, jer se nadam da ce i Beograd uskoro da bude sredina u koju ce se vratiti svi nasi pevaci. Pricao sam sa Zeljkom Lucicem i Dunjom Simic koji su sada, recimo, u Frankfurtu, sa Snezanom Stamenkovic koja je u Lajpcigu, i sa drugima...nigde se covek ne oseca bolje nego u svojoj kuci. A priroda ovog posla jesu putovanja i gostovanja. Lagao bih ako bih rekao da su sadasnjie predstave u Beogradskoj operi ne nekom visokom nivou, ali mora sve da se popravi, ukupan kvalitet zivota u celoj zemlji, da bi se to odrazilo i na operu. A posebno nam nedostaju disciplina i autoritet bez cega se u ovom poslu nista ne postize. Bilo je dovoljno da za koncert Cecilije Gazdia dodje jedan adirigent sa autoritetom i uz pevaciicu svetskog glasa, odmah su nasi muzicari zvucali toliko dobro da ih niste prepoznali. Tvrdim da su nasi muzicari i te kako dobri, samo je potrebno malo reda i rada.
Znate, do pre dve godine ste mogli u Beogradu pevati bolje od Pavarotija, ali to niko ne bi cuo. Nista posle toga ne bi usledilo. A ja otpevam jedan dobar koncert u Budimpesti i posle toga dobijem poziv za Japan. Bitno je da ima ko da vas cuje."

Sta vi slusate kada se odmarate?

"To ponekad bude i opera, ali prevashodno slusam kalsicnu muziku - simfonije, klavirske koncerte, volim Cajkovskog, Rahmanjinova... malo vise sam rusofilski orijentisan."

Pitanje marketinga postaje danas u vasem poslu jednako vazno kao i glas?

"Danas je taj deo pakovanja maltene vazniji od toga koliko ste dobri na sceni. Najvaznija je CD i video produkcija. Kod operskih pevaca imate fenomen koji glasi: manji glasovi se bolje snimaju. I bolje prodaju kompakt diskove. Imate pevace koji samo pevaju na scenama jer imaju velike glasove. Recimo, glas jednog Maria Del Monaka nikada nije mogao dobro da se snimi jer je bio ogroman i kazu da ono sto bi se snimilo nije licilo na ono kako je zvucalo uzivo.

Mogu da kazem cak i za Andreu Bocelija da ima relativno mali glas, ali na mikrofonima i snimcima zvuci veoma dobro i mocno, hocu reci jako lepo mu se snima glas. I to je do razloga zbog cega je on najprodavaniji pevac na planeti."

Kog tenora vi najvise volite?

"Mislim da bi vam 90 odsto mojih kolega na to pitanje odgovorili - Franko Koreli. On je bio tenor starije generacije i moja profesorka Biserka Cvejic je imala zadovoljstvo da peva sa njim u Metropolitenu. On, nazalost, nije imao dugu karijeru, jer je bio previse nervozan za scenu, imao je psihickih problema, ali je posedovao zaista tehnicku perfekciju.
Od ove trojica aktuelnih tenora, najvise volim Plasida Dominga. Pavaroti je mozda tehnicki savrseniji, ali Domingo je po mom misljenju kompletniji kao umetnik."

[ Prethodna Kazivanja ]

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.