21.07.2001.

Srbijanka Turajlic, pomocnik ministra za obrazovanje

Nemoral nove vlasti

Ovakav nacin uvodjenja religije u skole je flagrantan primer nemorala vlasti prema sopstvenom narodu. S druge strane, u zemlji koja je imala problema zbog deoba, nacionalnih, uvodimo dodatnu deobu po pitanju vere, i to od prvog razreda osnovne skole. Sa pogresno uvedenom veronaukom kao sto smo to sada uradili, mi cemo doprineti da u ovoj zemlji verovatno bude jos manje vernika, odnosno efekat ce biti kontraproduktivan.

Za generacije studenata dr Srbijanka Turajlic je najomiljeniji profesor, sa svima njima koji su poslednjih deset godina dizali glas protiv vlasti, ona je bila na ulici, na trgovima, u protestnim setnjama, na fakultetima. Njen glas protesta cuo se kad god je trebalo osuditi neki od brojnih, nedemokratskih poteza vlasti Slobodana Milosevica. Tako su je docekali i na osnovu zakona o univerzitetu iz 1988. ostala je pre dve godine bez posla. Tuzila je zbog toga Elektrotehnicki fakultet i evo dve godine ceka sudsku odluku. U medjuvremenu, marta ove godine, prihvatila je poziv ministra za obrazovanje Gase Knezevica da bude njegov pomocnik za vise i visoko skolstvo. I nije mali broj onih koji su kazali: konacno, pravi covek na pravom mestu. 

Spadate u osvedocene opozicionare a da nikada niste bili ni u jednoj stranci. Ovu funkciju obavljate pre svega kao strucnjak. Kako ste uopste prihvatili da udjete u ministrastvo? 

Bilo mi je potrebno mnogo vremena da prelomim i odlucim, jer, priznajem, nisam timski igrac. A ovo je posao gde igras kao deo tima i ne mozes autonomno da povlacis poteze na nacin na koji bi zeleo. Mozda je prevagnulo to sto sam ja prakticno dve i po godine van naseg sistema obrazovanja, i u tom periodu sam intenzivno odrzavala veze unutar evropskog sistema obrazovanja, pa sam smatrala svojom obavezom da to sto sam naucila i stekla pokusam direktno da prenesem na ovaj prostor. Pred tim je moja odbojnost da igram u timu bila manje vazna." 

Kako biste objasnili nas sistem visokog obrazovanja u odnosu na ostale i koja vrsta reforme je po vasem misljenju potrebna? 

Univerzitet je voma stara institucija koja se sustinski nije promenila u poslednjih sto godina. U Evropi prakticno postoje tri koncepcije univerziteta: jedna je Humboltova verzija slobodnog univerziteta gde se u osnovi obrazujes da bi se obrazovao, sumnjas u sve, sve preispitujes, ali stices veliko obrazovanje sa kojim posle nesto mozes da uradis. Druga varijanta podrazumeva Napoleonovu skolu koja te obrazuje unutar neke struke i omogucava ti da posle studija izadjes kao odredjen strucnjak. Treci je anglosaksonski sistem obrazovanja koji je kompletno okrenut studentu, pa se svi nesto trude da mu ispunjavaju zelje, a on stalno nesto bira, prosto nije vodjen. Sve ove koncepcije su zapravo u sumnji sa onim sto se nama trenutno desava. Ali, jedno je izvesno: duge i sveobuhvatne studije postale su nesto za sta moderan svet vise nema vremena, novca, a rekla bih ni strpljenja. S druge strane, univerzitet vise nije jedino mesto gde se stice obrazovanje. Evropa se sa time susrece poslednjih deset godina i pokusava da odgovori na pitanje kakav je sistem obrazovanja adekvatan vremenu u kome je premoc televizije i interneta nesumnjiva, pa se mlad covek moze obrazovati jako siroko i jako sveobuhvatno, potpuno van univerziteta. Nase visoko skolstvo je formirano po ugledu na nemacko i to su, za jedno vreme, bile jako dobre skole. Ali, promenilo se vreme i mi smo suceni sa cinjenicom da vise nije dovoljan jedan fakultet koji moze ponuditi znanje potrebno i dovoljno studentu za buduci rad. Bilo bi potrebno objediniti profesore sa tri fakulteta, sto je u nasim uslovima, naravno, nemoguce. Dakle, moramo kompletno promeniti vidjenje studija koje bi trebalo da budu neka vrsta velike dobro opremljene samousluge gde ce student moci da uzme i iskombinuje sta mu treba i da sa time moze odmah da radi." 

Sredinom marta ove godine, u Beogradu je odrzana konferencija posvecena reformi obrazovanja u Evropi. Organizovali su je ministarstvo za prosvetu Srbije i Alternativna akademska mreza, Komitet za visoko obrazovanje Saveta Evrope i Evropska asocijacija univerziteta. Ozbiljnost domacih partnera u ovom razgovoru kao da je konacno ubedila zapadne donatore da Jugoslavija, sto se obrazovanja tice, ne spada u tzv. zemlje u tranziciji? 

Mi se uopste ne uklapamo u tzv zemlje u tranziciji i to je zapad konacno shvatio. Mi smo tu konferenciju uspeli brzo da organizujemo zahvaljuci pre svega nasoj Alternativnoj akademskoj mrezi koja je vrlo uspesno radila poslednjih godina i njeni profesori su ostvarili veoma dobar kontakt sa odgovarajacim institucijama u Evropi. A ni u jednoj zemlji u Evropi takva konferencija nije mogla da se organizuje za manje od dve godine od pocetka tranzicije. Mi smo to ucinili za manje od mesec dana od formiranja republicke vlade. Drugo, za deset godina nigde nisu imali konferenciju na kojoj je bilo 700 profesora i istrazivaca sa univerziteta kao sto su to na tanjiru dobili u Beogradu i medju kojima ni deset odsto nije imalo potrebu za slusalicama, jer su svi govorili engleski. S druge strane, mi nismo zemlja u tranziciji kad je o obrazovanju rec jer smo se sve do devedesetih razvijali paraleno sa Evropom. Mozda nismo imali opremu kakva postoji u Evropi ili Americi, ali sustina je bila ista. Danasnje zemlje u tranziciji jednostavno nisu imale to iskustvo." 

Kakva je vrsta pomoci koju evropske institucije u ovom trenutku zele da pruze nasim fakultetima? 

Stav Evrope je da je supstanca obrazovanja obaveza svake drzave koja to mora da finasira, a oni se bave nadgradnjom. Nas problem povodom pomoci medjunarodne zajednice, bar kad je o obrazovanju rec, svodi se na prostu cinjenicu: oni smatraju da mi treba da napravimo tortu, a oni ce nam dati puno slaga. Mi im objasnjavamo da nemamo bas za tortu, pa sta ce nam slag kad nema na sta da padne. Jedini koji su otisli korak dalje su Austrijanci koji su dali stipendije nasim postdiplomcima, po dvojici sa svih fakulteta u Srbiji, plus 30 laboratorija." 

U poslednje vreme ste, povodom uvodjenja veronauke u skole, zalagali ste se da se ovaj predmet uvede tek kada se obave temeljne pripreme za to. Premijer Zoran Djindjic je preko noci naredio da to bude vec od ove jeseni. I dalje ste veoma energicno protiv ovakvog poteza? 

Da se izvede bilo koji zahvat u oblasti skolstva, on mora veoma dobro da se pripremi jer su njegove posledice neverovatno dalekosezne. Svaka ozbiljna zemlja bilo koju reformu priprema tri do cetiri godine. Nedavno sam razgovarala sa covekom koji biti direktor za studije aplikacija informativnih tehonologija, koje ce se na jednom holandskom univerzitetu uvesti 2005. godine. On, dakle, vec sada zna da je direktor i on je poceo da priprema uvodjenje tih studija. To je ozbiljan pristup obrazovanju. Ono sto je mene u celoj ovoj prici zapravo naljutilo je najpre neodgovorno ponasenje i donosenje neracionalnih odluka koje ce se dopasti biracima. Ako te odluke zarad udvaranja biracima i moraju da se donose, ne moraju da se odnose na obrazovanje. Sa pogresno uvedenom veronaukom kao sto smo to sada uradili, mi cemo doprineti da u ovoj zemlji verovatno bude jos manje vernika, odnosno efekat ce biti kontraproduktivan. U ovom slucaju svi su se osetili kompetentni: od predsednika SRJ koji je u vise navrata pokazao kako smatra da je njegova obaveza da razgovara o veronauci, do predsednika srpske vlade. I to je ono sto je veoma lose. S druge strane, u zemlji koja je imala problema zbog deoba, nacionalnih, uvodimo dodatnu deobu po pitanju vere, i to od prvog razreda osnovne skole. Mislim da je to nedopustivo. Ocekivala sam ozbiljnije reakcije javnosti ovim povodom, ali izostale su i to govori kako nismo zreli za ozbiljnu analizu ovakvih poteza." 

Kazali ste mi da ste ocekivali ozbiljniju rekaciju javnosti i u nekim drugim slucajevima, ali je, na vasu zalost, izostala. Na sta ste mislili? 

Ocekivala sam da ce posle cuvene tuce na gej paradi ostro reagovati ministarstva prosvete, kulture, pravde, policije. Ni jedno se nije oglasilo. Ni vlada Srbije se nije oglasila, kao ni akademska javnost. Kada se desi jedna ocigledno fasisticka tuca u sred Beograda, a jedini koji ima potrebu da se oglasi je Centar za kulturnu dekontaminaciju, onda sa tim drustvom nesto jako, jako nije u redu. I cela prica o obrazovanju i reformi pada na tome. Ali, to je vec drugo pitanje o kome ce u ovoj zemlji morati da se govori - pitanje morala. Mi imamo ozbiljan problem sa mladim generacijama koje su poslednje decenije vaspitavani tako da se svi problemi u zivotu resavaju novcem. Uopste vise nema zadovoljstva u radu, ucenju, saznavanju. Deviza je: daj mi novac i sve ce biti u redu. A ovakav nacin uvodjenja religije u skole je upravo flagrantni primer nemorala vlasti prema sopstvenom narodu." 

Jednom ste kazali da moramo da se razracunamo sa sopstvenom prosloscu, ovom blizom, unazad deset godina. Sta ste podrazumevali pod tim? 

Ozbiljan problem vezan za moral je nasa desetogodisnja proslost. Mi ne mozemo nista reformisati ako ozbiljno ne popricamo o onome sta nam se desavalo poslednjih deset godina. I odatle se mora poceti. Fascinantno je da niko nije imao potrebu da prica o tome, a proslo je skoro godinu dana od kada je izabrana nova vlast. Niko nije seo da postavi pitanje: sta smo kao narod radili, sta su nama radili, sta je u nase ime cinjeno? Kao da niko nema hrabrosti da otvori tu pricu. Ne razumem ljude koji posle deset godina uzasa misle da stvari i dalje treba gurati pod tepih. Ne shvatam kako se niko ne zapita sta se radilo na fakultetima 1991-92. godine dok su mobilisani mladi ljudi, koliko je studenata nestalo sa fakulteta, da li smo mi kao skola ispunili sve svoje obaveze u odnosu na tu decu? Ili smo se deset godina pravili ludi, svako braneci svoju nauku i trazeci izgovor da neko mora da predaje i da uci decu pa je, eto, zauzet svojim naucnim radom i nema vremena da vidi sta se dogadja sa decom!? Mi moramo da se pogledamo i vidimo gde smo omanuli kao ljudi i kao pedagozi, da bismo uopste mogli da napravimo neku drugaciju skolu. I da zavrsim ovim povodom. Moram reci da sam do bola frustrirana lesevima o kojima niko ne prica. Sta mi govorimo nasoj deci? Kada je pao "Satl" u Americi, a u njemu je bila jedna uciteljica, onda je predsednik Regan izasao pred kamere i obratio se deci jer je morao da im objasni kakva je to tragedija sto je stradala jedna uciteljica i da im kaze sta ce americka drzava uciniti da u buducnosti ne bi ponovo pao neki "Satl". Ovde se iskopa stotinu leseva i predsednik savezne drzave ne misli da treba tim povodom ista da kaze. Makar da izgovori: "Ljudi, ovo je tragedija, ali ja vam obecavam da necu spavati dok ne ustanovimo ko je odgovoran za te leseve i dok ne bude sudski kaznjen, da biste vi mogli mirno da spavate jer niste u to umesani, i da vasa deca i vasi unuci u to nece biti umesana. Dok se to u ovoj zemlji ne desi, sve price o reformi i svaki napor koji neko ulaze su besmisleni.

[ Prethodna Kazivanja ]