11.08.2002.
 

Dusan Prelevic Prele, muzicar i pisac

Politicari kao bubasvabe

Nisam poznavao one bivse politicare kao sto znam ove sadasnje. Oni bivsi su bili namazani i znali su sta treba da propuste. Ove sadasnje sve poznajem i neka im je Bog na pomoci. Nazalost, mnoge od njih znam kao klince i kao bubasvabe

Beogradska legenda. Penzionisani muzicar, i aktivni kolumnista u beogradskom dnevnom listu Nacional, i nedeljniku Ekskluziv. Nedavno je, zajedno sa glumcem Petrom Kraljem, snimio kompakt disk na kome Kralj recituje, a Prele peva najlepsu srpsku ljubavnu pesmu - Santa Maria della Salute, Laze Kostica.

Svoj ostar jezik brusi u tekstovima koji predstavljaju obracun sa pogubnom politikom losih politicara. Nikoga ne stedi, jer mu je sasvim sve jedno ko je na vlasti:

-Ma to sto ja pisem ni k.... ne valja. Ja to piskaram da dopunim penziju. Otkucam te cetiri slajfne na svojoj pisacoj masini, nista kompjuter, i onda odem u bife Ateljea 212 da to popijem sa drugarima. Kad budem hteo nesto ozbiljno da napisem, onda ce to biti napisano. A ovo sto se kao svima dopada, ja imam pravo da kazem da nije nista.

A kad je o politicarima rec, one bivse nisam znao kao sto znam ove sadasnje. Oni bivsi su bili namazani i znali su sta treba da propuste. Ove sadasnje sve poznajem i neka im je Bog na pomoci. Nazalost, mnoge od njih znam kao klince i kao bubasvabe. Hvala Bogu, celog zivota sam bio slobodan, nikada nikoga nisam cinkario ni u zatvoru ni u vojsci, a to je vrlo vazno u mom kraju. Uvek sam se pobio sa jacim, retko sam udario slabijeg, nikada mi niko nije pomogao, a ja sam pomogao kome sam mogao i jos cu. Snosio sam posledice za sve sto sam radio.

U svojim kolumnama ne krijete svoja politicka uverenja i svoje simpatije i antipatije za pojedine ljude na javnoj sceni?

-Nikad ih nisam ni krio. Sve sto sam radio, radio sam javno. Isao sam tamo gde me je vukla cuka.  Mene vlast ne zanima niti je priznajem.

Upuceni tvrde da je Prele prestao da peva kada se pojavio Goran Bregovic sa Bijelim dugmetom na ciju muziku je ovaj dzezer posebno alergican?

-Oni su usli na mala vrata i j.... majku muzici. Unistise je. Taj pastirski rok nam je j.... majku. Oni su zacetnici turbo muzike. I evo sada taj dripac, ne znam ni ko je ni sta  je, ide po svetu i kopira sam sebe

U jednoj kafanskoj tuci ostali ste bez oka. Da li vam je zao zbog toga?

-Ja na to gledam kao na povredu na radu.

Na povredu na radu u kafani?

-To je isto posao, nije to zajebancija. Ja pijem od 13 godine i nisam poceo sa spricerima nego odmah sa ozbiljnim picem. I sta sam mogao da ocekujem u zivotu? I sta je oko vaznije od ruke, ili ruka od pameti? Ne zna se sta sam ja radio na drugoj strani. Mozda sam ja ovo zasluzio. Ili nisam?! Ja sam na to gledao kao na sve drugo sto mi se dogadjalo u zivotu. Niti sam ja kriv, niti je bilo ko drugi kriv. Platio sam ceh za zivot koji sam izabrao. Nije prijatno da se probudis ujutru i da ne vidis. Ali, prodje mesec dana i idemo dalje. I opet bude sve u redu, a mene jebe bas to sto je sve u redu.

A ako me i noga sjebe, ako hoce da mi je seku, imam resenje. Popnem se na vrh zgrade Albanije, dole snimaju sve televizije, vi sve to gledate, ja skocim lastu i na sestom spratu se roknem iz pistolja. jer, kakav sam maler, moze mi se dogoditi da padnem i slomim kicmu, a ostanem ziv. Toliko ne bih da se zajebem. Moram da idem na sigurno.

Davno ste mogli da ostanete u svetu i probate tamo da pravite karijeru. Vi ste se vratili ovde? Imate li zelju da jos jednom napravite koncert za one koji bi voleli da vas cuju uzivo?

-Meni nigde nije lepse nego u Beogradu. Voleo bih da napravim jedan koncert. Da bina bude ispred Ruskog cara, prema Narodnom pozoristu. Nedelja je, podne, narod seta sa decom i kerovima, a ja dolazim mrtav pijan, naravno, i pocinjem da pevam. I pevam do pet ujutru. Da se tu sretnu oni koji se nisu videli dvadeset godina. i kazu - ajmo na pivo, jebes Preleta! I svi pijemo, svi se izduvamo, neka cuju magarci kako se peva i neka vide sta je zajebancija. Da svima bude lepo, a nekima da bude neprijatno ako se tu nadju. I ja sve da platim.

To bi bila najveca fora. Mogu ja to da napravim. Nego, nisu zasluzili. Necu da ih castim. Zasluzilo je mozda stotinak ljudi koje ja prihvatam u zivotu. Ima nas koji znamo sta je Beograd i da nije bas onako kako oni pricaju.

Sreca njihova sto sam u penziji. Da je meni nesto stalo, oni ne bi bili zivi. Mada, mislim da nisam los dasa. I sve sam uvereniji u to. To gde sam ja prosao, to Godzila ne bi prosao. Bio bi ranjen. A ja, ja sam beogradski Godzila.

[ Prethodna Kazivanja ]