Iza scene
Pise Radmila Stankovic

08.04.2001.

Ceda Jovanovic, sef poslanicke grupe DOS u Skupstini Srbije

Cedo, vodi me

Kazu da je Slobodan Milosevic, onog 1. aprila u 4. 35. ujutru, kada su Mira i Marija pocele da vicu na njega, pogledao u Cedu Jovanovica i zavapio: "Cedo, vodi me!". Iako neozenjen, mladjani je razumeo i pomogao. Kao muskarac muskarcu.

Ovako je sutra ujutru, u bifeu Ateljea 212 koji i danas predstavlja rasadnik srpskog duha, ibijevski objasnjena uloga Cede Jovanovica (30) u spasavanju bivseg predsednika. A pet godina ranije, buducem dramaturgu koji je stao na celo studentskog protesta zbog pokradenih glasova opoziciji, devojke su prvi put dobacile:"Cedo, zeni me!" I potom su, te zime 1996-97. na ulicama Beograda sa pistaljkama u ustima, nosile na grudima bedz sa pozivom na koji Ceda do danas nije uzvratio. Od revolucije koja ne prestaje, nema vremena da se ozeni. Sada kada je zavrsio sa Milosevicem, mozda ce i to doci na red. Ili je "pobeda sanak pusti, a borba je vecna", kako glasi jedan od brojih omiljenih citata koje ima za svaku priliku.

Za one koji ga dobro poznaju, nije uopste bilo iznenadjenje otkud Ceda kod Slobe. Njemu je, ruku na srce, bilo najjednostavnije da mu pridje. Nije ga poznavao, a u duelu sa njegovom vlascu vodio je sa 2:0. Prvi put ga je porazio kada ga je naterao da prizna izbore 1996-97. Drugi put je izasao kao jedan od pobednika 5. oktobra. 

Ko je Ceda Jovanovic? Sin dvoje sluzbenika, stariji brat jedne sestre, klinac koji je najpre poceo da se bavi novinarstvom. Imao je dugu, dugu kosu, a Aleksandar Tijanic ga je uocio dok je honorarno radio u Politici, i zakljucio da ima harizmu zbog koje bi ga mogao naslediti.

Medjutim, kada je prvi put video Cedu sa casom viskija u ruci, odustao je od te ideje. Vojsku je odsluzio u Splitu odmah posle zavrsene srednje skole, bio je u specijalnim ronilackim jedinicama. Mladi buntovnik je u politiku usao sa mindjusom u uhu, ali kada je na ulicama Beograda poceo da ulazi u otvoreni duel sa policijom, shvatio je koliko ne vole bas te sa mindjusama i oslobodio je rupicu na uhu ne bi li ga sacuvao. Medjutim, vise je voleo da razgovara sa plavcima tako sto bi im citirao po neku od svojih omiljenih izreka. 

Jedom je, u Kolarcevoj ulici tokom protesta 1996-97. recitovao pesmu koju je Gavrilo Princip neposredno pre smrti uklesao na zid svoje tamnicke celije, a koja se zavrsava stihovima: "Ko hoce da zivi, nek mre - ko hoce da mre, nek zivi!"

Kada se posle 5. oktobra prvi put nasao oci u oci sa srpskim ministrom policije Vlajkom Stojiljkovicem, Ceda Jovanovic mu je rekao: "Smenjen si. Mars, napolje, ti si sitan kriminalac iz bande Marka Milosevica." Kada se prvi put susreo sa Milosevicem, sef poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije odradio je ono zbog cega je i dosao u vilu "Mir", ali nije bilo mesta trijumfu. Postedeo je javnost svih pikanterija i banalnosti, pokazao je mudrost odraslog i vaspitanje lepo odgojenog decka iz susedstva. I energicnost o kojoj su svedocile njegove kolege sa Fakulteta dramskih umetnosti kada ih je pre pet godina postrojio zajedno sa profesorima. Objasnio im je da nemaju vise sta da traze u kabinetima, vec da im je mesto na ulicama.

Ma koliko bio sklon revolucionarnim metodama borbe, Ceda je posle 5. oktobra bio srecan sto je sve proslo mirno:

"Srbi su pokazali da nisu nikakvi divljaci, nego ozbiljan i civilizovan narod", rekao je tada, a potvrdu te recenice zeleo je i 1. aprila. A o coveku koga je naterao da ide u zatvor, ima sledece misljenje:

"Slobodan Milosevic je cudnom igrom sudbine, sam sebe postavio naspram svog naroda. Pokravsi izbore, prvi put se u ocima onih koji je trebalo da ga brane do poslednje kapi svoje krvi ukazao onakvim kakav je stvarno i bio: najobicniji nasilnik, siledzija i lopov. Kao kula od karata zacas se srusila citava lazna fasada odbrane srpstva i borbe protiv svih mogucih svetskih nepravdi. Dobro, mozda sada malo i preterujemo kada mislimo da je Milosevic bio najgori Srbin, ali prosto je neverovatno koliko je losih nacionalnih osobina bilo sjedinjeno samo u jednom coveku. Zato je bilo neuporedivo lakse srusiti i skloniti Milosevica, nego napraviti modernu Srbiju. Treba tek u svakom od nas pojedinacno pobediti ono malo sto nas je tako neraskidivo drzalo u srodstvu sa Milosevicem. "

Mnogi su spremni da kazu kako je politicka karijera Cede Jovanovica pocela onog trenutka kada je na njega obratio paznju Zoran Djindjic. On sam kaze da je posle studentskog angazmana shvatio kako mu je Demokratska stranka najbliza, pa je bilo prirodno da se nadje u njoj. I oni koji ga vole, i oni koji i dalje odmahuju rukom pri pomenu njegovog imena, tvrde da mnogo radi, da je dobar operativac, da ume sa ljudima, da zna sta je partijska disciplina i podvrgava joj se, ali da, za razliku od Djindjica, ima i emocije. Zli jezicu kazu da do danas u javnosti nema odgovora na pitanje zbog cega je bas njegov dzip eksplodirao posle pobede DOS-a, i otkud nezaposlenom momku dzip. I dalje, kakvim se to poslovima bavi Ceda ako je primio upozorenje u vidu izgorelog dzipa. 

Mlade novinarke mnogo vise zanima sta radi ovaj visoki lepotan i sarmer, kada ostane sam. I zato ga najcesce pitaju kada ce da se ozeni. Odgovara da mu to jos nije u planu.

[ Prethodni tekstovi ]

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.