Iza scene
Pise Radmila Stankovic

15.04.2001.

DOS ili razlaz

Evo ide jedan nos,
dolazi u DOS
iza njega mrtav ladan
ide Batic Vladan.

 

Autor ovih stihova je Bora Djordjevic, pesnik i pevac koji kaze da je poslednji trenutak za satiricne stihove, aforizme i viceve na racun nove vlasti. Da se ovi iz DOS-a slucajno ne uspavaju na lovorikama od 5. oktobra.

Pre se moze reci da nece biti mnogo vremena za lovorike, jer je raspad DOS-a neminovan. Sustinski, iz vise razloga. Formalno iz jednog: vise nije moguce govoriti da je na vlasti Demokratska opozicija Srbije. Opozicija nikada nije na vlasti. Ona je u opoziciji, a na vlasti su stranke, partije i koalicije koje imaju svoje ime, ali se ne zovu opozicija. U Srbiji su na vlasti DS, DSS, Gradjanski savez, Nova demokratija i desetak inih strancica i partijica. Njihovo zajednistvo je prestalo da ima bilo kakvu svrhu onog trenutka kada je Slobodan Milosevic pobedjen, a koalcija SPS-JUL-SRS izgubila vlast. 

Sta se danas dogadja u DOS i zbog cega je predsednik SRJ Vojislav Kostunica prvi najavio izbore u Srbiji u slucaju da Crna Gora krene svojim putem? Naravno, iza vesti u medijima kriju se pitanja tipa: da li Srbijom vlada Demokratska stranka, da li spoljnu politiku vodi Gradjanski savez Srbije, kolika ja moc Nebojse Covica, zbog cega je nezadovoljan Velja Ilic, zvani Velja od Cacka, da li su u Batica veci nos ili moc, sta rade dvojica bivsih generala, Perisic i Obradovic, ko sa kime ne govori u DOS-u.... i naravno, iznad i pre svega, kakav je odnos izmedju Zorana Djindjica i Vojislava Kostunice? 

Bilo bi prilicno naivno ocekivati da osamnaest rancera (kako ih je pre neki dan nazvao u jednoj tv emisiji Aleksandar Tijanic, savetnik za medije predsednika SRJ) od kojih svaki ima svoj posed, zive u ljubavi i slozi. A pritom u gradu nema serifa. I potpuno je normalno da je borba za vlast u ovoj neprirodnoj mnogoljudnoj zajednici primarna, da izmedju lidera vladaju odnosi bez milosti. "Kome je do postenja neka ide u crkvu, a neka se ne bavi politikom", prvi je javno rekao Zoran Djindjic. 

Price o odnosima u DOS-u jos nisu postale predmetom javnih razmatranja. Osim sto se prosto podrazumeva kako se srpski premijer i savezni predsednik tradicionalno ne slazu. O tome je deplasirano pisati, jednako kao o surevnjivosti izmedju Roberta De Nira i Al Pacina. To se, prosto, podrazumeva. I stvar je dobrog ukusa ne insistirati na tome. I reklo bi se da se dvojica lidera jednako cuvaju da minimiziraju razlike u svojim gledanjima na put kojim Srbija treba da ide. 

Ako se zanemare bizarnosti, postoji samo jedno pitanje koje je od sustinske vaznosti u ovoj prici. A ono glasi: Kome odgovara da DOS ostane jedinstven, tacnije kome vise ne treba ova glomazna organizacija?

Moze se tacno i jednostavno odgovoriti na ovo pitanje. DOS je neophodan svima cije kombi partije na izborima ne bi presle cenzus, a njihovi lideri danas imaju u svojim rukama veliki komad vlasti. Potreban je i Djindjicu koji je krenuo u srpsku ekonomsku perestrojku, ali ako je suditi po sadasnjim istrazivanjima, njegova popularnost u narodu je takva da ne bi dobio ni deseti deo poverenja koje bi biraci u ovom trenutku poklonili Kostunici. Dakle, ispada da je DOS najmanje potreban predsedniku SRJ. I utoliko je razumljivo da bi u slucaju razlaza sa Crnom Gorom, DSS sa Kostunicom kao nosiocem liste rado izasla na izbore. A on sam, kao kandidat za predsednika Srbije.

Tesko je u iole ozbiljnijoj analizi odnosa u DOS-u zanemariti cinjenicu da se u javnosti i dalje vise govori o formalnim kadrovskim promenama, nego o ikakvim najavama brze reforme koju obecava Vlada. Vise je dnevno strajkova u Srbiji nego fabrika koje rade punim kapacitetom. Toliko je svakodnevnih izjava ministra pravosudja Vladana Batica u kojima preti svima i povodom svega, da se moze pomisliti kako je preuzeo na sebe jos nekoliko uloga, medju kojima i sefa policije. Toliko je pogresnih potreza povuceno samo zato sto su stranacke zasluge jace od bilo koje logike. Jedan, sasvim crnohumorni detalj, to najbolje ilustruje. Beogradsko Novo groblje je ovih dana u polustrajku, danima se svadjaju zaposleni i predstavnici gradske vlasti, jer se DSS (njoj pripada mesto direktora!) zainatila da na to mesto postavi svog coveka koga zaposleni niposto nece. Oni imaju svog kandidata, zenu za koju svi govore kako je omiljeni i dobar radnik, ali DSS tera svoje, iako protiv njenog kandidata radnici iznose brojne optuzbe, ukljuciv i trgovinu sa sanducima. Niko ne popusta, i trenutno duznost predsednika obavlja predsednik Upravnog odbora Novog groblja. A stariji Beogradjani prave viceve. Umreti, ili ne umreti , pitanje je sad.

Naravno, vec uveliko se prave kombinacije ko ce s kim kada se DOS bude raspao? Dosta je logicno zamisliti da ce to biti sustinska podela unutar dojucerasnje opozicije na Demokratsku i Demokratsku stranku Srbije, sa pratecim strankama, satelitima. Ima neke logike da bi Pokret za demokratsku Srbiju sa predsednikom Momcilom Perisicem, a posebno potrepredednikom Slobodanom Vuksanovicem, bio prirodni saveznik DSS. Prosto je nezamislivo da dojucerasnji predsednicki protivkandidata Zorana Djindjica bude njegov politicki saveznik. S druge strane, nezamislivo je da sa DSS bude lider Demohriscanske stranke Srbije, Vladan Batic, covek koji je bio izbacen iz svoje bivse DSS. Za sada se politicke podele ogledaju na toj ravni. Price i svadje intimnije prirode takodje ce doci na red.

[ Prethodni tekstovi ]

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.