Iza scene
Pise Radmila Stankovic

29.04.2001.

Posle izbora u Crnoj Gori

Muka kaze cijenu junaku

Milu Djukanovicu, predsedniku Crne Gore preti opasnost da ne razume sadasnji trenutak kao sto njegov partijski tata Slobodan Milosevic nije razumeo pad Berlinskog zida pre jedne decenije. Medjutim, Milo Djukanovic pred sobom nema Milosevicevih deset godina u kojima se ovaj inatio sa Slovencima, Hrvatima, muslimanima, Albancima, Srbima... sa celim svetom.

Srbin i Crnogorac pecaju na obali Save i u jednom trenutku im se zatresu oba stapa. Povuku, a ono, zlatna ribica istovremeno zagrizla obe udice. Izvuku je, a ona im kaze da ce im ispuniti po jednu zelju, ako obecaju da ce je pustiti. Crnogorac odmah prihvati i pocne: "Hocu da mi das jednu veliku, samostalnu, bogatu, lijepu...drzavu Crnu Goru." Zlatna ribica obeca da ce sve biti u redu. Na to Srbin pita zlatnu ribicu:"Hoces li ti njemu zaista sve ovo da das?" Ribica kaze da hoce, a Srbin opet pita:"A ako mu das tu valiku, samostalnu, bogatu, lijepu, drzavu Crnu Goru, hoce li onda i svi ovi Crnogorci iz Beograda da idu u tu i takvu Crnu Goru?" Da, odgovori zlatna ribica, a Srbin kaze: "E, ako je tako, onda meni daj samo jedno hladno pivo!"

Ovaj vic je najbolje odrazavao raspolozenje velikog dela naroda u Srbiji uoci crnogorskih parlamentarnih izbora od 22. aprila. Vesna Pesic, ambasador SRJ u Meksiku i dugogodisnji srpski opozicioni lider, iznenadila je ali i zadovoljila mnoge gledaoce kada je nedavno na jednoj beogradskoj televiziji svom crnogorskom sagovorniku, vatrenom separatisti, doviknula:"Ma otcepite se vec jednom i javite mi telefonom kad to budete uradili!" Ona, idejni sledbenik politike Gradjanskog saveza na cijem celu je bila godinama, zaista je bila poslednja od koje se ocekivalo da tako "pukne". Ali, to je ujedno bio i najbolji signal da je svakom pristojnom gradjaninu Srbije bilo dosta pretnji razvodom. 

Naravno, u tome je prednjacio Milo Djukanovic (40) koji je na parlamentarnim izborima pobedio, ali dva poslanicka mesta vise od od koalicije za Jugoslaviju znace samo glavobolju sa liberalima (sest mandata) i sramotu sto je morao glasove muslimanskih i albanskih nacionalnih partija da racuna kao svoje (to je Milosevic dugo godina radio sa "postenim Albancima" u Srbiji). Tako je izborni rezultat crnogorskom lideru dosao samo kao mogucnost za otreznjenje i izlazak iz euforije koju je sam stvarao uz pomoc svojih prijatelja i svojih medija. Naravno, pod uslovom da razume o cemu je rec. 

U suprotnom, predsedniku Crne Gore preti opasnost da ne razume sadasnji trenutak kao sto njegov partijski tata Slobodan Milosevic nije razumeo pad Berlinskog zida pre jedne decenije. Medjutim, Milo Djukanovic pred sobom nema Milosevicevih deset godina u kojima se ovaj inatio sa Slovencima, Hrvatima, muslimanima, Siptarima, Srbima... sa celim svetom. I stoga njegova mrsava pobeda na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori moze da bude pocetak njegovog politickog kraja.

Kao sto bezumnog ubija gnev, Djukanovica bi mogla ubiti zaslepljenost apsolutnom vlascu koju je imao od kada je izabran na mesto predsednika najmanje federalne jedinice u nekadasnjoj Jugoslaviji. Ta cinjenica je postala vidljivija onog trenutka kada je bivsi srpski i jugoslovenski predsednik pao sa trona 5. oktobra prosle godine. I sto je najvaznije, Milosevica je srusila srpska opozicija, a nije ga Milo derogirao odvajanjem Crne Gore od Srbije, sto je bio san nekadasnjeg Titovog omladinca. Tako je crnogorski lider potrosio poslednje zalihe kredibiliteta u americkoj administraciji.

Ima u rukopisima Njegosevim stih koji glasi "Muka kaze cijenu junaku". Ostace zauvek pitanje nije li vladika pogresio kada ga je precrtao i u "Gorskom vijencu" ostavio onaj drugi, slicniji poslovici, "Na muci se poznaju junaci". Danasnjem crnogorskom vladaru zaista prilici muka koja ce mu odrediti cenu. Jer, sve mu je do sada islo glat i prosto nezasluzeno lako. Nije se odlikovao drzavnickom mudroscu, ali je imao politicki pragmatizam koji nije odlikovao politicare starog kova iz Saveza komunista u kojem je bio jedan od najperspektivnijih mladih kadrova. Nije se mucio da brine o ekonomskim nedacama, vec se samo setio da okrene ledja Milosevicu i tako popuni rupe u budzetu. Sto god da je uradio protiv vlasti u Beogradu, bilo je dovoljno da dobije imidz demokrate. A uz to je bio "mlad, lijep i visok". Crnogorski san u kome je nekoliko dana uzivala i Klaudija Sifer, posto su joj isplacene velike pare. S jedne strane, crnogorska demokratija je svima u Srbiji prosto izbijala na usi, a s druge strane Milove kriminalne veze sa italijanskom mafijom koje su postale opste mesto od kojeg italijanski mediji nece nikada do kraja odustati. Onima koji su ga podrzavali u pretnjama o otcepljenju Crne Gore to nije smetalo dokle god je postojao visi cilj - rusenje "balkanskog kasapina".

Danas Milo vise nije u situaciji da sam odlucuje o referendumu za otcepljenje Crne Gore. To mu je prvi saopstio britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk. Proslog cetvrtka je dosao u Beograd da bi saslusao americkog ambasadora Vilijama Montgomerija. I samo je poluistina sa tog razgovora procurila u javnost, ali u tom sturom izvestaju nema ni trunke od podrske za otcepljenjem. Svi su sada u boljem polozaju od njega. I zagovornici (redefinisane) Jugoslavije u Crnoj Gori, i koalicioni partneri, i srpski premijer Zoran Djindjic i predsednik SRJ Vojislav Kostunica. Tesko je poverovati da poljuljani predsednik Crne Gore to ne shvata. Kao sto je znao kada treba da se odvoji od Slobodana Milosevica, sada je vreme da se odvoji od dojucerasnjeg sebe. Da bi preziveo.

[ Prethodni tekstovi ]

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.