Kazivanja
Pise Radmila Stankovic

05.09.2001.

Velimir Velja Ilic


Pobednik bez skalpa

Ako se ponasanje Velje Ilica podvede pod folklor kojim je obojena ovdasnja politicka papazjanija, vidi pod gnev jednog nenamirenog petooktobarskog prvoborca, ipak ostaje cinjenica: lider Nove Srbije se vratio u Cacak bez skalpa. To nesto govori. Da je 5. oktobra dzaba dolazio u Beograd. Nije nemoguce da proba ponovo.

Kad ne funkcionise sistem, a Jugoslavija u tom pogledu nije bila izuzetak u ovom delu Evrope, sve sto se dobro uradi vezuje se za pojedince. Firme i fabrike za direktore, gradovi za gradonacelnike. Tipican primer za takvo ponasanje u prethodnom rezimu bio je izvesni socijalista karakteristicnog nadimka Bidza, prvi covek male varosi Sviljnca koju je prikazivao kao svoje ogledno dobro.


Danas je to Velimir Velja Ilic (50) gradonacelnik Cacka, za koga mnogi veruju da je izmislio bager kao prevozno sredstvo da bi stigao u Beograd. Tako se 5. oktobra 2000. godine u u Srbiji dogodila "bager-revolucija" koja je omogucila koaliciji DOS da realizuje na izborima osvojenu pobedu. Tada pocinje i uspon ovog bivseg kompanjona Vuka Draskovica i funkcionera SPO, a potom lidera Nove Srbije koja je dala partijski kisobran najkratkotrajnijem ambasadoru (sest meseci, SAD) u istoriji diplomatije, Milanu St. Proticu.


Ilic je poslednje dve nedelje figurirao i kao kandidat za potpredsednika vlade Srbije da bi u utorak 4. septembra rekao "ne". A pre toga je izazvao guzvu na politickoj sceni trazeci smenu srpskog ministra policije Dusana Mihajlovica. "Ja bih policiju za nedelju dana doveo u red", porucio je sa malog ekrana.

Zbog cega je vazan Velja Ilic u ovdasnjim politickim prepucavanjima? Ako je suditi po dokumentarnoj knjizi "5.oktobar" (Dragan Bujosevic i Ivan Radovanovic), on je covek kome dobri maniri nisu jaca strana, neguje prizeman nacin komunikacije a sa pravopisom i padezima je na ratnoj nozi. U slucaju ovdasnjeg birackog tela to mu, ispostavilo se, daje privlacan smek autenticnog Srbijanca. Otac je petoro dece (iz dva braka) i jedan od prvih privatnika u socijalizmu koji je u 26. godini zivota na svom imanju napravio kucu od 460 kvadratnih metara. Potomak solunskih boraca i cetnickih ravnogoraca, tehnolog po obrazovanju, trudi se da prozaicnom jednostavnoscu potre sve sto mu nije blisko. Ili sto ne razume. Tako, bez ikakvog zazora, kaze:

"Nisam ja veliki i nabedjeni intelektualac sto mozda i smeta ovom beogradskom lobiju. Ja istinski postujem intelektualce, ali imali smo ih mnogo u vlasti a nista nisu uradili. Njih ne treba preterano potencirati i oni bi morali jasnije da vide svoje mesto u drustvu. U vladu Srbije smo nabili neke filozofe, doktore nauka, knjizevnike...Nigde oni srecu nisu doneli kao prvi ljudi u politici. Oni treba da rade u nekim ministarstvima, a mi drzavu dajemo na blanko da je vode. A oni u zivotu nisu napravili ni poljski WC." Uz to dodaje:

"Srbija se bolje vidi iz Cacka. Problem je u Beogradu."

Kada zeli da pokaze kako je mocan, mocniji od srpskog dvojca (Kostunica-Djindjic) bez kormilara, pozive se na svoj radni dorucak sa americkim predsednikom Dzordzom Busom s pocetka ove godine i objasnjava:

"Zeleli su da me vide. Oni su me svuda predstavljali sa "gospodin Ilic, covek koji je srusio Milosevica". I uvek sam dobijao veliki aplauz."
Kada je Djindjic sastavio republicku vladu u kojoj nije bilo mesta za njega, Ilic ga je brzo optuzio da je nesposoban, da ne voli timski rad, da je okupio oko sebe ljude manje vrednosti i poslusnike. Porucivao mu je da je DOS tim i da ne moze samo jedan covek da vodi drzavu. Kolege iz Cacka koje ga dugo i dobro poznaju, smejali su se na to. Velja nekome kaze da ne voli timki rad?!

Potom je gradonacelnik koji je ostao bez republicke vlasti, opleo po sefu poslanickog kluba DOS u skupstini Srbije, mladjanom Cedi Jovanovicu. "Ne znam u cije ime Ceda Jovanovic prica, uzeo je sebi za pravo da zamajava Srbiju. Kao sto je Broz imao Krcuna, tako Djindjic ima Cedu."

A onda je posle tri meseca odlucio da bi, ipak, mogao kao "radan i kreativan" da prihvati ponudu da bude potpredsednik vlade Srbije, "samo do predsednickih izbora, pod uslovom da budem zaduzen za kapitalne investicije u Srbiji." Trazio je odresene ruke, da mu se "savetnici od 25-30 godina ne mesaju u posao, jer ne mogu da shvatim da neko ko ni minut nije radio u privredi, ima sta da me savetuje."

Za kratko se Velja uziveo u ulogu potredsednika i odlucio da bi ministar policije Dusan Mihajlovic trebalo da se povuce sa tog mesta. Objasnio je kako se on za to zalagao na sednici DOS-a, ali su ga mediji demantovali objavljivanjem stenograma u kome nema ni natruha bilo cega slicnog. I onda je odlucio da se zahvali Djindjicu i povuce svoju kandidaturu. Da ceka predsednicke izbore u Srbiji i tu okusa srecu. Pod uslovom da mu protivkandidat ne bude Vojislav Kostunica, jer pored njega, po sopstvenom priznanju, nema sta da trazi. "Sve druge bih potukao do nogu".

Sada je Velimir Ilic, uz DSS, novi remetilacki faktor u zbrajanju poslanickih glasova DOS-a. Trazi izbore i predvidja ih s proleca 2002. godine. Doduse, do sada se u tom pogledu nije pokazao kao dobar prognozer (govorio je da ce biti ovog proleca, pa ove jeseni), ali njegovo nezadovoljstvo postizbornom dobitnom kombinatorikom je razumljivo. Svi lideri 18 stranaka DOS-a su dobili po komad republicke vlasti, osim njega. Ostao je tamo gde je bio, prvi gradjanin male varosi, a da nije bilo njega i bagera....Nebrojeno puta je ponovio presudnu ulogu Cacana, ali i svoju u obaranju Milosevica.


Ako se ponasanje Velje Ilica podvede pod folklor kojim je obojena ovdasnja politicka papazjanija, vidi pod gnev jednog nenamirenog petooktobarskog prvoborca, ipak ostaje cinjenica: deregulacija moci nastala posle proslogodisnjih izbora dala je liderima bez clanstva neprimeren uticaj - potpredsednici vlade Momcilo Perisic i Zarko Korac su najbolja ilustracija za to, ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic je nedavno u jednoj tv emisiji priznao da je njegov GSS dobio nesrazmerno vise no sto mu po izbornim rezultatima pripada. Istim arsinom mereno, profitirali su Vladan Batic sa svojom Demohriscanskom strankom i Dusana Mihajlovica sa Novom demokratijom. Lider Nove Srbije se vratio u Cacak bez skalpa. To nesto govori. Da je 5. oktobra daba dolazio u Beograd.
Nije nemoguce da proba ponovo.

 

[ Prethodni clanci ]

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.