|
22.08.2001.
Kostunicina igra za vlast
Rezime
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica je povukao svoju stranku iz srpske vladajuce koalicije u pokusaju da preotme vlast od srpskog premijera Zorana Djindjica. Ova strategija ce se najverovatnije lose zavrsiti, dalje marginalizujuci Kostunicu i njegovu stranku. Ovaj potez ce takodje ometati ekonomski oporavak i ubrzati raspad Savezne Republike Jugoslavije.
Analiza
Demokratska stranka Srbije jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice povukla se iz koalicione vlade Srbije, vece od dve republike koje sacinjavaju Saveznu Republiku Jugoslaviju, i 17. avgusta je povukla svoje ministre iz vlade.
DSS je nagovestio da ce uskoro pozvati na DOS na glasanje o nepoverenju vladi na cijem je celu srpski premijer Zoran Djindjic.
Kriza vlade koja se sprema u Srbiji jos od ekstradicije bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica 28. juna sada sazreva. Kostunica i njegova stranka menjaju taktiku, prekidajuci saradnju sa Djindjicem i otvoreno se suprotstavljajuci vladajucoj koaliciji u Srbiji.
Iako glasanje o nepoverenju vladi verovatno nece uspeti, napori Kostunice da onemoguci vladu mogu uspeti u forsiranju prevremenih izbora. Taktika DSS-a bi mogla biti skupa za vec opadajucu popularnost Kostunice, medjutim, vodeci do njegovog porazavanja i dalje marginalizacije njegovih politickih saveznika.
Predstojeca nestabilnost ce omesti napore Beograda da sprovede reforme i privuce strane investicije, koje su potrebne za ponovnu izgradnju umiruce jugoslovenske privrede. To bi moglo odloziti isplatu 1,28 miliona USD pomoci koju su strani donatori, ukljucujuci tu i SAD i Evropsku uniju, odredili Jugoslaviji u junu.
Politicki haos bi takodje mogao nauditi naporima da se prestruktuiraju obaveze spoljnog duga Jugoslavije, koje sada iznose vise od 12 milijardi USD. U medjuvremenu, raspad jugoslovenske federacije sve je blizi.
Buducnost Srbije i Jugoslavije su se svele na borbu za vlast izmedju dva coveka: Djindjica i Kostunice. Djindjic, pro-zapadni reformator, je na celu koalicije DOS koju sacinjava 18 stranaka, a koja je zamenila Milosevicevu vladu u oktobru 2000.
Kostunica, tradicionalniji nacionalista, je predsednik republike. Jugoslavija se smanjila na na samo dve republike, Srbiju i Crnu Goru. Pre balkanskih ratova 90-ih godina ona je ukljucivala i Bosnu, Hrvatsku, Makedoniju i Sloveniju.
Djindjic je preovladao u borbi za vlast u junu, kad je srpska vlada legalno ekstradirala Milosevica Hagu uprkos prigovorima Kostunice.
Ova ekstradicija je pomerila balans vlasti ka Srbiji i dalje marginalizovala saveznu vladu. "To nije vlada koja treba da vlada", rekao je Djindjic o republickoj vladi u julu, prema balkanskoj novinskoj agenciji AIM.
Shvativsi da su odbrojani dani federaciji i da njegova predsednicka vlast erodira, Kostunica sada hoce da zameni Djindjica na mestu premijera. Da bi to uradio, potrebno mu je da isforsira prevremene izbore, i sastavi zivotnu opoziciju.
On je iskoristio priliku skandala na pomolu oko ubistva agenta tajne sluzbe 3. avgusta, kao dogadjaja od kojeg ce da lansira svoju kampanju. Objavljujuci svoje povlacenje iz srpske koalicije, DSS je naveo nesposobnost vlade da se bori protiv organizovanog kriminala i implicirao da srpske vlasti stite kriminalce. Kostunica ocito pokusava da diskredituje Djindjicevu vladu.
Djindjic je uzvratio udarac 20. avgusta, rekavsi u intervjuu na jugoslovenskoj drzavnoj televiziji: "Imam utisak da DSS ugrozava kredibilitet zemlje, buducnost reformi, saveznu drzavu (Jugoslaviju) zbog internih motiva i politickih interesa", izvestila je Agencija Frans Pres. Djindjic je pozvao na DSS da pruzi cvrste dokaze o korpuciji vlade ili da prestane sa svojim optuzbama.
Visoki zvanicnici DSS-a su nagovestili da ce staviti na glasanje pitanje nepoverenja Djindjicevoj vladi unutar upravnog odbora DOS-a, a i u skupstini. Ali izgleda da se koalicija drzi zajedno. A cak i nakon istupanja DSS-a, DOS zadrzava vecinu u skupstini, sto znaci da ce vlada najverovatnije izdrzati ovaj direktni izazov.
Nakon neuspeha da srusi vladu, naredni potez Kostunice bi mogao biti da angazuje glavne opozicione stranke, SRS i SPS, u stvaranju nove opozicione grupe naspram DOS-a. Potpredsednik DSS-a Dragan Marsicanin odbacio je spekulacije o takvoj koaliciji kao "cistu besmislicu", prema jugoslovenskom mediju FreeB92.
Ipak, nacionalisticki tenor opozicionih stranaka bi se mogao dobro uklopiti sa Kostunicinim "umerenim nacionalizmom", njegovim protivljenjem ekstradiciji Milosevica i njegovim tradicionalnim, populistickom stilom.
Kostunica i njegovi saveznici ce pokusati da diskredituju i obstruiraju vladu i odlome vladajucu koaliciju u nadi da ce isforsirati izbore krajem ove godine ili pocetkom 2002., sto bi pomoglo DSS-u. Sto duze Kostunica ceka da ucini svoj potez, to vise Djindjic moze da izdejstvuje stranu pomoc i poveca svoju popularnost - to se manje efektan cini Kostunica.
U medjuvremenu, taktika Kostunice bi mogla podriti njegovu popularnost. On i njegova stranka bi se mogli videti kao obstrukcionisti u trenutku kad je vecina glasaca zabrinuta zbog prakticnog posla ponovne izgradnje Srbije, obezbedjenja grejanja i drugih komunalnih usluga za zimu i nalazenja posla.
Duga, ruzna borba izmedju Kostunice i Djindjica bi imala ozbiljne posledice za jugoslovensku privredu. Percepcija politicke nestabilnosti i moguce korupcije vlade produzila bi pregovore za prestruktuiranje spoljnog duga.
Ometanje vlade bi usporilo pravne reforme i pripremu za prodaju drzavnih kompanija, sto je postupak koji je neophodan za stvaranje radnih mesta. To bi takodje moglo da omete isplatu strane pomoci, koja je potrebna odmah da se modernizuju energetika i infrastruktura pre zime.
Kostunicino bavljenje Srbijom podvlaci opadajucu moc republike. U medjuvremenu, Djindjic je svestan da "prestruktuiranje naseg duga zavisi iskljucivo od politicke kredibilnosti" njegove vlade, izvestio je FreeB92. Djindjic mora da koristi svoj kredibilitet na Zapadu da odrzi u zivotu pregovore o dugu i dotok pomoci u novcu, dok vodi politicku bitku kod kuce.